COUCOU ABEL: Starinsko muzičko nasleđe u doba post-modernog cinizma
Debitantski album grupe, Foto: Promo

recenzija albuma

COUCOU ABEL: Starinsko muzičko nasleđe u doba post-modernog cinizma

Bend poseže sve do pedesetih i šezdesetih, u slobodniju i zanimljiviju prošlost, u kojoj stvarnost još nije bila posredovana društvenim mrežama i fake news kulturom

Objavljeno: 02.02.2019. 20:00h
Nikola Marković
Nikola Marković
Novinar rubrike Kultura
  • 29

Poodmakli 21. vek u popularnoj muzici je uz slušalački "overload" doneo i oživljavavanje starih muzičkih stilova, kao sasvim prirodnu reakciju na sužen kreativni prostor za izmišljanje novih revolucionarnih žanrova i podžanrova. Još ranih dvehiljaditih je Daptone Records krenuo u soul revival, na raskršću soula i roka imali smo The Black Keys, potom Alabama Shakes, i mnoge druge. Ređali su se revivalisti praktično za svaku epohu i dekadu u muzici, od starog roka do sint-popa osamdesetih. Devedesete su, verovatno, još preblizu u sećanju za "oživljavanje". Ovaj je trend u muzici karakterističan po autorskim izrazima muzičara koji prevazilaze "cover" ili "omaž" diskurs. Novi muzičari, naslušani, nasvirani i produkcijski verzirani, stvaraju pesme bazirane na starinskom nasleđu, ali s entuzijazmom, uverenjem i kreativnim nabojem u duhu savremenog doba.

Braća Srđan (gitara, bas, sintovi) i Pavle Popov (gitare, klavir, kontrabas, čelo) nisu prvi domaći muzičari iz 21. veka koji su posegli u neku lepšu, romantizovanu prošlost - setimo se samo postave VIS Limunada kao najdoslednije realizovanog retro-stilizovanog projekta na alternativnoj sceni. No njihov je kreativni nerv upravo na liniji stranih mahera poput Džeka Vajta (The White Stripes), Dena Ojerbaha (The Black Keys), ili Džoa Henrija, muzičara koji su u svom radu spojili autorski kvalitet, ljubav ka tradiciji, i ništa manje važno - umeće da ovu muziku produkcijski osveže u duhu današnjeg doba. Našim je nabujalim talentima istorija popularne muzike nepresušna inspiracija, dok su sa druge strane nezasiti u sviranju i stvaranju sa različitim postavama, bilo da se radi o solo projektima, bendovima Sergio Lounge i Coucou Abel, te gostovanjima kod drugih muzičara.

 

 

Sa Lukom Ignjatovićem u studiju
Sa Lukom Ignjatovićem u studiju foto: Printscreen/youtube

 

Coucou Abel je njihova postava sa prekaljenim muzičarima - Markom Ignjatovićem iz Stray Dogga i Tomom Feđom Frenklinom iz Fish in Oil. Kao gosti na istoimenom debitantskom albumu (izdavač SKC Kragujevac) se pojavljuju i gitarista Bratislav Radovanović, saksofonista Luka Ignjatović, perkusionista Papa Nik, pijanista Milovan Paunović. Retro orijentacija je jasna i nesakrivena. Bend poseže sve do pedesetih i šezdesetih, u slobodniju i zanimljiviju prošlost, vreme u kome je istraživanje života, emocija, sveta, svemira...bilo lišeno post-modernog cinizma i izopačenosti modernog doba, u kome stvarnost još nije bila posredovana društvenim mrežama i fake news kulturom.

Ovaj "stvarnosni okvir" uperen je na intelektualne okidače slušaoca, jer je (valjda) svakom potreban makar kratkotrajan odmor i otpor prema najgrđim tekovinama savremenog konzumerističkog društva. Emotivni okidač je muzika lišena cinizma, ironije i "preterane promišljenosti", koja se ne trudi da pomera stilske granice ili istakne tehničke kvalitete muzičara u prvi plan. Njen je adut "lepota kao takva", muzika koja se oslanja najpre na pitku melodiju i razumljive aranžmane.

 

 

Piscu ovih redova su najupečatljivije saradnje sa saksofonistom Lukom Ignjatovićem, poznatom po autorskim džez bendovima Schime Trio i Qzama Quartet. Premda se radi o muzičaru jasno utemeljenom u džez obrazovanju i miljeu, impresivno je njegovo razumevanje muzičkog konteksta i sposobnost da se izmesti iz "uzavrelog" džeza 21. veka u "starinu", gde i njegove improvizovane deonice imaju izraziti melodijski naboj i poštovanje prema formatu pop pesme. 

Ako bismo rešili da ipak malo cepamo dlaku, ponegde je starinski okvir poslužio i za preterano stilsko šaranje, te raslojavanje osnovne emotivne note albuma. Karakterističan primer bi bio "Reggae Kolo" kao svojevrstan vic i stilska doskočica, te još par rege komada koji idejno odudaraju od ostatka materijala, gde je balans bluza, surfa, roka i džeziranih balada primeren i konceptualno zaokružen. No zbirni utisak time ne biva pokvaren.

Uzbudljivo zvuči pomisao da su braća Popov praktično tek na početku svojih muzičkih puteva, te da njihov stilski, tehnički i kreativni raspon zahvata u sva žanrovska i kontekstualna polja - od klasike, preko džeza i alternative, do melodičnog popa i roka. Od "ozbiljne" muzike do popularne kulture. Možda je previše smelo prognozirati već sada, ali naziru se dve velike karijere na domaćoj muzičkoj sceni.

 

 

BONUS VIDEO: DAMJAN SILIBASKI ZA ESPRESO: Na festivalu epske fantastike teme su VAMPIRI I LOVCI NA VAMPIRE!

 

(Nikola Marković / Espreso.rs)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media