Kralj Čačka - Spusti svetlost na put (Pop Depression)
Kralj Čačka - spusti svetlost na put, Foto: Nemanja Knežević

recenzija albuma

Kralj Čačka - Spusti svetlost na put (Pop Depression)

Minucioznost s kojom Marić postavlja svoje likove sa margine, priče i osećanja u srpsku zbilju, izbegavajući trivijalnost opštih društvenih komentara kroz jezičku virtuoznost i vrcavost, čini da njegovi stihovi "ožive" i ubede slušaoca da baš tu priču slušaju prvi i jedini put, samo u Kraljevoj umetnosti

Objavljeno: 12.12.2018. 16:00h
Nikola Marković
Nikola Marković
Novinar rubrike Kultura
  • 12

Kada je Kralj Čačka objavio debi album "Zemlja snova" krajem 2016. godine, za njim je već bio desetogodišnji radni staž pod ovim intrigantnim umetničkim imenom. Decenijsko bivanje na margini scene, nastupi po zadimljenim klubovima i kafićima zamenjeni su solističkim koncertima u važnim kulturnim prostorima poput Rexa ili Doma omladine. Uz multiinstrumentalistu Marka Marića, u bendu se ustalio i kontrabasista Miladin Stojković, te je - uprkos čestim rotacijama bubnjara - uspostavljena koliko-toliko stabilna bendovska formacija.

Sam album bio je svojevrsna kompilacija hitova koje je verna Kraljeva publika dobro zapamtila sa brojnih koncerata, no mnogi su naslovi ostali izostavljeni. Nije za sve bilo mesta. A kreativni nerv Nenada Marića, stvaraoca koji se krije iza kraljevskog pseudonima, nije mirovao. Stizale su nove pesme, pa je i prirodno došlo vreme da se nagomilani materijal objavi u formi albuma.

 

 

"Spusti svetlost na put" stigao je sa praskom. Naslovna numera, isturena kao prvi singl i "prethodnica" izdanja objavljenog na Bandcampu, predstavila je Kralja Čačka u novom i poletnom izdanju. Namerno ili ne, bio je to i upadljivi stejtment da se autor odriče reference "srpski Tom Vejts" koja se prirodno nametala kroz njegov muzički i poetski izraz. Gitarski rif nalik na Kejvove radove iz devedesetih, udar po dirkama klavira koji asocira na neo-retro alternativne heroje Timber Timbre, uz prepoznatljive Marićeve stihove, vokal i dikciju, označili su upečatljiv stvaralački iskorak benda. "Mama kupi mi propeler", još jedan novi naslov izbačen kao singl pre izlaska albuma, nadovezao se na ovu stilsko-aranžersku liniju, a ubrzo je i čitav album pušten online za besplatno preuzimanje ili dobrovoljne donacije.

Na albumu je objavljeno 12 numera, među kojima se konačno našlo nekoliko starih koncertnih hitova. "Pad u Ljigu" ili "Stoj kolega" odsvirani su u izuzetno razmahanim, poletnim aranžmanima, te se uz već poznate stihove o izgubljenim snovima i tmurnoj tranzicionoj zbilji, svrstavaju u red najznačajnijih domaćih pesama snimljenih u 21. veku. Marić je odavno zreo pesnik i muzičar, a sada se - uz brata Marka - dokazao i kao aranžer u naponu snage, koji je svaku numeru, te album kao celinu, razradio do tančina. Pesme su stilski ujednačene, kompaktne i bez suvišnih detalja i muzičkih ukrasa. One su u službi stihova, ali funkcionišu i kao mala sviračka remek-dela, kao lekcija kako se piše kompaktna pop-rok pesma.

 

 

Reference na Toma Vejtsa i dalje se mogu pronaći u nekim sviračkim rešenjima (prelepa balada "Zašto su tvoje oči prazne", ili raznežena "U mraku strah"), no ne treba previše cepati tu dlaku. Tim pre što je lepeza muzičkih uticaja sada proširena kako na "klasičan" bluz-rok ("Svetle stvari", kao i već pomenuti singlovi), tako i na amerikanu i kantri ("Rolaj"). Ni Kraljevo pevanje se više ne oslanja previše na vejtsovske vinjete, u kojima domaće reči zvuče oneobičeno kroz akcentovanje "pogrešnih" slogova.

Naposletku, Marićevi stihovi su samo i jedino njegovi. Teme o kojima piše su, naravno, već hiljadu puta opevane i opisane u istoriji kniževnosti i pop kulture. No minucioznost s kojom Marić postavlja svoje likove sa margine, priče i osećanja u srpsku zbilju, izbegavajući trivijalnost opštih društvenih komentara kroz jezičku virtuoznost i vrcavost, čini da njegovi stihovi "ožive" i ubede slušaoca da baš tu priču slušaju prvi i jedini put, samo u Kraljevoj umetnosti.

 

 

"Gornja firma" je lajt motiv koji se provlači kroz više numera. U "Stoj, kolega" su likovi "Kriminalić", "Izdajić" i "Mutljavić". "Pad u Ljigu" maestralno oslikava ličnu sudbinu junaka na pola puta između Čačka i Beograda, u sudaru snova i surove realnosti. Toliko puta raubovana tema "ostati ovde ili zapaliti u inostranstvo" vešto je oslikana kroz odnos sinova i majki, te sam vickast naziv numere "Mama kupi mi propeler", dok je i u intimnijim numerama Marić kreativan na veoma funkcionalan način. Lorelaj u pesmi "Rolaj" dobar je primer veštine autora koji je ne samo dovitljiv u rimovanju, već i svestan potrebe da njegovi stihovi ne budu tek poezija nalepljena na muziku, već i muzikalni sami po sebi. Baš zbog toga pesme i funkcionišu bespogovorno kao umetničke celine, dela koja će naći mesto u budućim antologijama domaće popularne (i svake druge) kulture.

Kralj Čačka je autor van sistema, koji ne prati politiku, medije, ne interesuje se za konvencije pop industrije više nego što mora. Ne voli ni nešto da priča između pesama na koncertima. Premda ne možemo zanemariti njegovu performersku harizmu, bezbedno je reći da sa publikom komunicira najpre svojom umetnošću, očišćenom od učitavanja bilo kakvog hajpa i "modernosti" vezane za određeni, aktuelni trenutak u vremenu i kulturi. Tim bolje i po njega i po publiku, s kojom će se - nadamo se - družiti još puno godina.

 

BONUS VIDEO: Nežni Dalibor: Značajan događaj

 

(Nikola Marković / Espreso.rs)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media