FARENHAJT 11/9: Majkl Mur poziva Amerikance da otkriju socijalizam (VIDEO)
Scena iz filma "Farenhajt 11/9", Foto: AP

TRAMpOVA ERA

FARENHAJT 11/9: Majkl Mur poziva Amerikance da otkriju socijalizam (VIDEO)

Kako je u najglasovitijoj demokratiji sveta rasista i seksista postao predsednik?

Objavljeno: 09.12.2018. 19:40h
Božica Luković
Božica Luković
Novinarka rubrike Svet
  • 11

- Nadam se da jednoga dana nećeš snimiti dokumentarac o meni - rekao je Donald Tramp američkom reditelju Majklu Muru 1998. godine.

Ni jedan ni drugi nisu ni sanjali da će se za 19 godina desiti nešto toliko neverovatno: Donald Tramp, biznismen, rijaliti zvezda, često otvoreni rasista i seksista, postaće predsednik vodeće demokratije sveta.

Upravo ta, za mnoge Amerikance još uvek šokantna činjenica, tema je Murovog novog dokumentarca "Farenhajt 11/9". Mur, koji se proslavio anti-establišment dokumentarcima o terorističkom napadu 11. septembra, zdravstvenom sistemu i američkim invazijama u inostranstvu, još jednom je rešio da oslika tubornu američku stvarnost.

Mur se u novom filmu bavi samom Trampovom ličnošću, ali pre svega razlozima zbog kojih je američki narod uopšte izabrao njega za predsednika. Njih barem ne manjka, a Mur ih je u svom filmu pregledno i prikazao.

Ipak, više nego u njegovim drugim filmovima, Murova potreba za senzacionalnim zaključcima, kao i njegovi levičarski stavovi, došli su do izražaja. To je pomalo kontradiktorno, jer Muru senzacionalnost svakako smeta - a najpoznatiji po takvoj medijskoj prezentaciji je upravo Donald Tramp.

Pa, kako je moguće da je Tramp predsednik?

Mur hrabro počinje očiglednim argumentom: Trampa su na presto doveli mediji. Svi smo znali za Donalda Trampa i pre njegovog političkog angažmana. On je neko ko se savršeno snalazi u medijskom prostoru, a medijima je on bio prava "zlatna riznica" vesti koje su se masovno čitale. Jer, američki predsednik je rijaliti senzacija koja privlači masovni auditorijum, a vlasnici velikih medijskih kuća, sredovečni beli muškarci, nisu imali nikakav problem da mu daju dosta prostora.

Dakle, Tramp je stalno bio pred očima glasača već duboko razočaranih u Demokratsku stranku, koja je sa njima izgubila dodir. Upravo to je Mur zaista odlično pokazao u dokumentarcu: kako su niz Obaminih pogrešnih koraka i neadekvatna kampanja Hilari Klinton, doveli do Trampa u Beloj kući.

Naime, Mur kroz šokantan skandal u gradu Flint, u kojem je voda bila zatrovana zbog odluke senatora Rika Snajdera da promeni vodovodni sistem grada, prikazuje na koji način je vlast pre Trampa duboko izneverila najranjivije društvene grupe u SAD. U ovom siromašnom gradiću većina stanovnika su Afroamerikanci, i bogate političare nije zanimalo kakve će posledice oni trpeti. Nakon velikih protesta, kada su se građani nadali da će dočekati pravdu i čistu vodu od Obame, on ih je izneverio. Nije se promenilo ništa.

A izneverila ih je i Hilari Klinton, koja je svoju kampanju posvetila bogatim donatorima stranke, umesto običnim ljudima. Sve to je rezultovalo apatijom i dosta Amerikanaca jednostavno nije izašlo na izbore. 

Zašto? Jer više nisu imali nikakvu nadu da sistem radi za njih. I tako Mur otkriva kako je u Americi eskalirao problem, koji muči mnoge političke sisteme sveta - političarima jedini motiv za bavljenje politikom postaju novac i moć, dok potrebe naroda postaju sekundarne, a njihovi interesi zanemareni.

I taj jaz između onih koji vladaju i onih kojima se vlada nije ništa novo, ali za jednu zemlju koja se ne libi da širom sveta promoviše i širi svoje liberalne, progresivne vrednosti, prosto je bilo frapantno da neko kao Tramp postane njihov vođa.

Mur u dokumentarcu zatim pokazuje kako narod može da "uzvati udarac" - takozvanim "grassroot" pokretima koji se stvaraju među građanima, van zvaničnih institucija. On kao primer navodi štrajk nastavnika javnih škola, posle kojih su se  oni izborili za veće plate, i pokret srednjoškolaca protiv zakona o naoružanju, čija su posledica učestali masakri u američkim školama.

Kada se udružimo možemo srušiti kapitalizam, i stvoriti pravednije društvo, ponosno poručuje Mur. Ali, stvarnost je daleko okrutnija i beznadežnija, kao i naredne dve godine Trampovog mandata.

Iako bi Mur najviše voleo da Amerika usvoji nekakav socijalistički sistem, već odavno je svima jasno da se to neće desiti. Da, veliki protest srednjoškolaca u Vašingtonu budio je nadu, ali nismo videli da se ijedan zakon o oružju od tada promenio. Novac je i dalje glavni pokretač i sudija "obećane zemlje". 

Najzad, Mur na kraju kroz više stavki Trampa upoređuje sa najgorim zločincem u istoriji - Adolfom Hitlerom. To je svakako najslabija tačka filma, mada je jasno da je Mur želeo da postigne što dramatičniji efekat i "razbudi" publiku. On želi da Amerikanci uče iz istorije, i da umeju da prepoznaju diktatora i njegov despotski sistem vladavine.

 

 

Mur je voljen širom sveta zato što se ne plaši da preispituje sistem najmoćnije zemlje sveta, koja se često diči svojom "starom demokratijom" i zato je i dragocen autor, uprkos tome što ponekada pravi baš velike skokove u zaključcima.

"Farenhajt 11/9" stoga je poučan ne samo onima koji žive u SAD, već i brojnom stanovništvu Zapada koje se sve više suočava sa usponom desnice. Ali, malo ko se zapita zbog čega uopšte desnica pobira glasove, i malo ko shvata da je problem daleko dublji, i da se krije u samom kapitalističkom sistemu.

Možda je tek sa dolaskom Trampa američki narod na plastičan način otkrio kako je to kada ti tržište upravlja svakim aspektom društva, čak i kada su posledice jako kobne po neke delove tog društva. Iako je sve to važilo i za vreme Obame. Ali, Obama je i dalje govorio i sebi, i narodu, da ipak brine i o njihovim interesima i blagostanju, dok Tramp za to uopšte ne mari.

Tramp, za razliku od Obame, ne krije svoje prave motive. Zbog novca neće osuditi Muhameda bih Salmana, zbog novca neće promeniti zakone o oružju, zbog novca neće promeniti zdravstveni sistem, zbog novca je izašao iz Pariskog klimatskog sporazuma.

Kroz Trampovu kandidaturu, sistem u kojem Amerikanci decenijama žive je konačno pokazao svoje pravo lice, i mnogima se tek tad "upallila lampica".

Poslednji izbori za Kongres i Senat pokazali su da su i građani to donekle shvatili - bili su revolucionarni u smislu da su u ove političke institucije ušle brojne žene, imigrantkinje, Muslimanke, pripadnici LGBT populacije.

Ali, ni Tramp se te 2020. neće dati tako tako - ne zaboravimo da on i dalje ima ogromna finansijska sredstva i veliki medijski prostor. 

Nema sumnje da Ameriku čekaju burna vremena, a Mur svoj dokumentarac snima u pravom trenutku - ali hoće li njegova poruka narodu da moć zapravo leži u njima biti shvaćena? Glasački listići će pokazati.

Ostaje nam sumorna činjenica da su ljudski porivi, poput pohlepe i želje za moći, često jači od bilo kakvih ideala. Posebno u zemlji kao što su Sjedinjene Američke države.

 

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media