GASPAR NOE, SAMO ZA NAJHRABRIJE: Filmovi posle kojih više ništa nije isto (VIDEO)
Scene iz Noeovih filmova, Foto: Youtube printscreen

buntovnik kinematografije

GASPAR NOE, SAMO ZA NAJHRABRIJE: Filmovi posle kojih više ništa nije isto (VIDEO)

U susret Festivalu autorskog filma, predstavljamo režisera čija će vas dela uzdrmati do srži

Objavljeno: 18.11.2018. 12:23h
Božica Luković
Božica Luković
Novinarka rubrike Svet
  • 113

Kada je krajem ovog leta bioskop "Zvezda" na otvorenom prikazivao film Gaspara Noea "Uđi u prazninu", prostor je bio krcat.

Sve stolice su bile zauzete, pa su ljudi sedeli na podu, ali niko nije želeo da napusti projekciju. Posetioci su većinom bili mladi ljudi. Premda je možda preterano reći da ovaj režiser ima određenu "ciljnu grupu", razlog se može lako naslutiti - Gaspar Noe je se, kao malo ko u svetu filma, obraća mladima jezikom koji oni savršeno razumeju.

Mlad čovek današnjice je bez stega socijalnih normi, religija, ideologija i svega ostalog što je mučilo i sputavalo naše roditelje, i kao takav je slobodan i otvoren prema konceptima življenja koji su nekada bili nezamislivi: eksperimentisanje sa drogama, poliamorija, fluidnost rodnog i seksualnog identiteta. Pre svega, ima izbor. Međutim, to ne znači da je nestalo sve mračno što čoveka može da zadesi. Ono je i te kako tu, prati nas u stopu, određuje naš život na način koji ponekad ni sami ne možemo da zamislimo.

Upravo tako nas Gaspar Noe u svojim filmovima vodi kroz ekstazu sreće, ljubavi i životnog poleta, do ponora nasilja, nesreće, trauma, užasa i najzad smrti.

Poslednji film ovog talentovanog režisera biće prikazan na predstojećem Festivalu autorskog filma, i biće to svojevrsna završnica vrtoglavog i uzbudljivog putovanja na koje nas je Noe poveo već svojim prvim filmom.

Fokusiraćemo se na tri ključne stanice tog puta - na tri genijalna filma koja će vas transportovati u svet koji možda zastrašujuće liči na vašu realnost.

Nepovratno

Najbolji film Gaspara Noea, i po skromnom mišljenju autorke teksta, jedan od najboljih i najinovativnijih filmova svih vremena. Malo je režisera koji vas svojim "vizuelnim pečatom" odmah navedu da prepoznate da je to baš njihov film, a Noe je ovim ostvarenjem pokazao svetu da je će njegovo ime pamtiti.

Mnogo toga je "nepovratno" u vezi s ovim filmom - kinematografija posle njega više nije bila ista, prikazivanje nasilja na velikom platnu, a pre svega, ni sam gledalac filma nikada više neće biti isti. 

Film nas vodi kroz životnu priču mladog bračnog para. Njih dvoje  su još uvek srećno zaljubljeni, okruženi prijateljima, dobrom zabavom, maksimalno uživaju jedno u drugom. Ali, njihovu priču pratimo "otpozadi".

Revolucionarna Noeova ideja bila je da nam film prikaže unazad - da prvo vidimo kako se sve završava, a onda vidimo kako je sve počelo.

Tako film "počinje" brutalnom završnicom - prikazane su, jedna za drugom, dve najbrutalnije i najstrašnije scene nasilja koje ćete videti u kinematografiji. Prva je scena jezivog i neopisivo grozomornog ubistva u jednako grozomornom mestu koje se simbolično zove "Rektum". A čin izvršava muškarac koji je do tada, kako nam film kasnije otkriva, bio sasvim miran, povučen i pristojan lik, za koga se nikada ne bi pomislilo da ima to u sebi.

Druga je mučna, i naizgled beskrajno duga scena silovanja, verovatno najgorih devet minuta u istoriji filma, koji su bukvalno neizdrživi. Želite da vrištite, da ustanete, da pokrijete lice - ali, gledate. Gledate svu patnju, bol i hrabrost koju vam može dočarati samo glumačka veličina kao što je Monika Beluči. I zaista joj hvala na tome.

A hvala i Gasparu Noeu, što je na ovako otvoren i beskompromisan način prikazao seksualno nasilje nad ženama (ili bilo kim) koje se često nipodaštava, i pri kojem se krivica neretko svaljuje na žrtvu. Beluči u sceni nosi najprovokativniju haljinu ikada, ali, da li bi iko, posle devet minuta njene agonije i pakla, rekao da je "sama to tražila"? Samo najokrutniji među nama.

A kada sve to bude gotovo - e onda tek dolazi istinska filmska magija: Noe vas primorava da još sat i nešto vremena sedite i gledate sve ono što se desilo pre nego što su se životi junaka filma raspali kao kula od karata. Upravo u tome se ogleda jako promišljeno i opravdano korišćenje ovako eksplicitnog nasilja u filmu. Noe ga nikako ne eksploatiše, ne koristi u "pornografske" svrhe, već da bi nam predočio ogromnu, anksioznu i surovo istinitu premisu filma: da sve što volite, i svi koje volite, i sve ono što je važno, lepo i vredno u vašem životu može nestati za tili čas.

"Nije za svakoga" je fraza koja baš odgovara filmovima Gaspara Noea, a ako se odvažite da pogledate "Nepovratno" to ne dolazi besplatno. Nakon filma ostajete promenjeni, jer će vas on na vrlo slikovit način podsetiti da je sasvim moguće da živite na "pozajmljenom vremenu". Ali, podsetiće vas i na nešto jako vedrije i lepše - da treba da cenite to što imate, i uživate u svakom trenutku.

Čudno kad vas tome nauči nešto što se sa punim pravom može nazvati filmom strave i užasa, zar ne?

Uđi u prazninu

Ovaj vizuelni spektakl prikazao nam je, pre svega, sve inovativne i do tada neviđene načine na koji Noe koristi kameru. Sniman iz prvog lica, sa upečatljivim i prepoznatljivim vratolomnim kadrovima, ovaj film je psihodelična vožnja kroz transcendentno.

Noe, koji je inače jako otvoren po pitanju svog eksperimentisanja sa drogama, i priznaje da su mu najbolji trenuci života bili "pod uticajem", zamislio je ovaj film kao "ultimativni trip". 

A postoji li "tripoznije" i zahvalije mesto za tako nešto od Tokija? Sa svojim blještavim reklamama i nesvakidašnjom šarenolikom arhitekturom, kao i ljudima, ovaj grad postaje mesto života i smrti jednog sasvim običnog mladića koji polako gubi kontrolu nad svojim životom.

Mučen traumama iz prošlosti i sadašnjosti, Amerikanac koji živi u Tokiju se sve više upliće u kriminal, i najzad uvlači i svoju sestru u to, dok oboje ne postanu žrtve. Film pratimo u izmenjenom stanju svesti samog mladića, koji nakon što je uzeo DMT, veoma jak psihodelik, spletom okolnosti bude ubijen. Međutim, nakon smrti, njegov "trip" tek počinje.

Ko ne bi želeo da se provoza transcedentalnim nivoima svesti koji izmiču našoj svakodnevnoj percepciji stvarnosti? I uz to nas povede u jako "pipave" i jako tabu motive ljudskosti kojima malo ko ima hrabrosti da se bavi. Ukoliko zaista želite da "uđete u prazninu", u čudan i teskoban limbo i na kraju doživite prosvetljenje  - Noe vas poziva da budete njegov gost.

Ovo jeste slabiji film nego što je "Nepovratno" ali je stilski profilisao Noea kao sasvim jedinstvenog autora, a zbog same teme i načina snimanja film je dobio status "kultnog" i među srpskom publikom. A inspirisao je i muzičke zvezde poput ASAP Rokija, koji mu je dao omaž u jednom svom spotu.

Ljubav

Ovaj film jednostavnog naziva je Noeova "Ahilova peta". Mnogi kritičari su ga razapeli zbog ovog ostvarenja: žalili su se na lošu glumu, loš scenario, nepotpunu priču, previše erotskih scena. A ipak je, opet po skromnom mišljenju autorke, vredan gledanja.

Gaspar Noe nikada nije ostavljao tako jak utisak na gledaoce tek dobrom pričom i zapletom. Više su to činile emocije koje svaki njegov film proizvede, atmosfera i generalno raspoloženje koji stvori, i koje snažno obuzme gledaoca filma.

A to "Ljubav", kao i svi prethodni filmovi, radi savršeno. Vizuelno predivan, ovaj film vas uvuče u melanholiju, nostalgiju, nemoć, ali i nežnost. Dosta negativnih osećanja za film koji se zove "Ljubav"?

Glavni junak ovog filma do koske se zaljubljuje u živopisnu i neobičnu devojku koja mu odgovara po svakoj meri. Njihov odnos, kao i seks, prikazani su zadivljujuće realistično. Retko kada vidimo pravi seks, seks koji nam je blizak jer tako i izgleda iz našeg iskustva, na velikom platnu. Možda je zbog toga i gledaocima bilo nelagodno, jer su navikli na kliše ili pornografske scene odnosa za kakve svi znamo da veze nemaju sa životom. 

Scena iz filma 'Ljubav
Scena iz filma "Ljubav" foto: Tumblr

Ovaj mladi par se odvaži da proba nešto novo, pa u krevet pozovu i komšinicu. Međutim, tu se, pomalo očekivano, stvari zakomplikuju kada komšinica zatrudni, jer se junak upustio u seksualne veze sa njom i bez svoje devojke.

Gubljenje poverenja i razočaranje koje doživimo od strane neke osobe prema nama, zasigurno su jako bolni i teški, a upravo tako je u i ovom filmu. Kroz nelinearnu radnju, odnosno sećanja nesrećnog mladića, sklapamo zaista iskrenu priču o dvoje ljudi koji su se zaista voleli, ali - eto. Život, i loše odluke prvenstveno, odvuku nas u pravcu koji možda nismo želeli. 

Još jednom, Noe je uspeo da kontraverzne filmske teme poput erotike potpuno prisvoji i uklopi, bez eksploatisanja, u poetičnu i realističnu ljubavnu priču, a emocije koje osetite prilikom gledanja "Ljubavi" će još dugo ostati sa vama.

Mrzeli ste "Nepovratno", prezirali "Uđi u prazninu" i proklinjali "Ljubav"? E, sada vas Noe poziva da probate "Klimaks".

Poslednje ostvarenje ovog režisera obećava - u pitanju je horor mjuzikl (?) koji prati grupu plesača i njihove noćne more koje počinju da se ostvaruju nakon što slučajno konzumiraju psihodelike. Svi već poznati motivi koje očekujemo od Noea su već tu, i novo filmsko iskustvo koje će vas uzdrmati i protresti iz sedišta je zagarantovano.

Priliku da vidite ovaj nesvakidašnji film i osetite kako je voziti se sa Noeom imate na Festivalu autorskog filma.

Ako tražite nešto više od pukog praćenja priče, ako tražite nešto što će biti interaktivno, promišljeno i inovativno, i najzad ako ste otvorenog uma koji je spreman da istražuje i samog sebe - ne propustite "Klimaks"!

 

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media