IZGUBILI SMO GA PRE TAČNO 11 GODINA: Bio je definicija BEOGRADSKOG MANGUPA, nema DNA koji nije dotakao, a DŽEZ LEGENDA o njemu još uvek živi!

Dušan Prelević Prele je možda za neke nove klince onaj namrgođeni lik s povezom preko oka sa crno-belih fotki, čije citate matorci šeruju kad hoće da ispadnu šmekeri. Za te matorce, Prele je neponovljiva beogradska faca, poslednji boem i pravi gradski mangup.

Da je Prele danas živ, sigurno bi imao mnogo toga da kaže o svom Beogradu.

Napravio bi frku kad bi video da su njegove omiljene kafane odavno zatvorene, a da se rokenrol guši. Provalio bi na keca sve šminkere koji nam seju pamet, i sa par šamara poklopio sve ove gradske face u pokušaju koje vole da nam nametnu šta je kul i urbano, a šta nije. I u nekoliko reči bi nam objasnio situaciju koje povremeno postajemo nesvesni.

Pevač sa glasom koji te natera da se naježiš i koji je srpsku verziju "Kose" učinio boljom od originala, glumac sa školom na beogradskom asfaltu, pisac kojeg su poredili sa Čarlsom Bukovskim (a mnogi tvrdili da ga je i nadmašio)...

U mladosti je igrao fudbal za Zvezdu i bio hokejaški golman u Partizanu. Bio je talentovan za mnogo toga.

Ali bio je i baksuz, baraba, boemčina, težak čovek, neprijatan, nadrkan, svojeglav lik koji nikad nije prihvatao kompromise...

Preletu se svet klanjao zbog uloge u legendarnoj postavci "Kose" u Ateljeu 212, ali legenda kaže da kad je trebalo da ode u Njujork i prigrli svetsku karijeru - zakasnio je na avion jer se prethodne noći napio i potukao u kafani "Poslednja šansa".

- 'Kosa', to je postala legenda. Svi su znali u Americi, a pogotovo u Njujorku, da ja pevam bolje nego ovi u originalnoj postavci na Brodveju, a Beograd je bio prvi u Evropi koji je izvodio 'Kosu' posle Amerike. Dvadeset godina kasnije, kad sam postao ozbiljan džez pevač, znali su svi u Njujorku i da pevam najbolje taj jebeni džez u tom trenutku na celom svetu, to je brujalo Njujorkom, nije se samo tek tako pričalo o meni, ali ni to me nije baš preterano zanimalo. Jebo džez, ja sam džez! - zaključio je.

"Nema dna koji nije dotakao i nema vrha na koji se nije penjao", reći će o njemu Brana Crnčević.

Međutim, Prele je u legendu ušao i kao definicija "beogradskog mangupa", kao lik koji nikad nije bio fejk, koji je imao i srce i muda.

- U redu, pobedio sam - zaključio je Prele čak i dok se opraštao od svog burnog života razgovarajući sa mladim rediteljem Vladimirom Petrovićem. Citirao je naslov jednog svog albuma, a te reči postaće i naslov sjajnog dokumentarca o njemu.

Deceniju i kusur kasnije, možemo samo da konstatujemo koliko je, nažalost, bio u pravu... I koliko, nažalost, nije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Noizz.rs)