Đurđevdan je nastao u VOZU SMRTI, a najveći KAFANSKI HIT onda kad se muž ubio na grobu svoje žene! Ovo su JEZIVE PRIČE koje stoje iza NAJTUŽNIJIH PESAMA (VIDEO)
Foto: Printscreen Youtube

PESME SA ISTORIJOM

Đurđevdan je nastao u VOZU SMRTI, a najveći KAFANSKI HIT onda kad se muž ubio na grobu svoje žene! Ovo su JEZIVE PRIČE koje stoje iza NAJTUŽNIJIH PESAMA (VIDEO)

Sve to ne pada nam na pamet dok u kafani naručujemo ove pesme proživljavajući kroz njih neke svoje lične priče

Objavljeno: 04.07.2018. 15:33h
  • 4

Da li ste se ikada pitali kako su nastale neke od pesma koje rado naručujete u kafanama?

Čuveni Dimitrije ubio se na grobu neverne žene. "Đurđevdan" je poslednji jecaj zatvorenika u "vozu smrti". A "Jesenje lišće" tužnu ljubavnu priču spaja s tragedijom Titanika.

Sve to ne pada nam na pamet dok u kafani naručujemo ove pesme proživljavajući kroz njih neke svoje lične priče.

Đurđevdan

Pesma Đurđevdan nastala je vozu smrti koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac, tvrdi novinar Vukašin Beatović.

- Osvanuo je šesti maj 1942. godine. Bilo je to hladno sarajevsko jutro. Policija NDH naredila je da se Srbima pripremi "đurđevdanski uranak". U četiri sata ujutru u grad su se slivale kolone zarobljenika iz Jajce-kasarne - sa brda iznad Bembaše. Pridružili su im se sapatnici iz logora Beledije, Ćemaluše te Centralnog i Gradskog zatvora kao i kasarne Vojvode Stepe. Kolone su se susrele na Obali Kulina bana gde su dočekali voz smrti.

Naime, tramvajska pruga u Sarajevu imala je širinu uskokolosečne železnice pa je voz iz Broda po naredbi rukovodstva NDH ušao u grad. Pred očima srpskih mučenika na Obali Kulina bana pojavila se duga kompozicija teretnih vagona koja se prostirala baš koliko i kolona zatvorenika - od Vjećnice pa sve do Elektrocentrale.

U koloni je bilo oko tri hiljade mahom mladih ljudi. Među njima je bilo i domaćina koji su utamničeni zajedno sa svojim sinovima a bilo je i muslimana koji su se zauzimali za Srbe ili su se izjašnjavali kao Srbi. Razulareni ustaša pred kolonom je uzvikivao: "Đe ste Srbi? Besplatno vas vodimo na teferič u Jasenovac!".

Na vagonima je pisalo "sedam konja ili četrdeset vojnika" a ustaše su u jedan vagon uvodile i do dve stotine ljudi. Voz smrti je tog istog 6. maja 1942. godine, na Đurđevdan iz Sarajeva krenuo u Jasenovac. Na putu prema kazamatu, zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su padati u krize zbog straha i neizvesnosti. U opštem haosu jedan od njih za koga se tvrdi da je bio član sarajevske "Sloge" u sopstvenom grču i nemoći, iz ponosa i prkosa, svojim izvežbanim i smelim baritonom iz srca i duše zapevao je:"Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni - Đurđevdan je!

Po dostupnim svedočenjima, ustaše su zbog pesme Đurđevdan zatvorile šibere na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha na malom prostoru zbijeni jedni do drugih. Od tri hiljade koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo dve hiljade duša, a njih dve stotine je preživelo torturu...

Dimitrije, sine Mitre

Dugo se smatralo da je poznata pesma "Dimitrije, sine Mitre" narodna pesma. Međutim, skoro smo saznali da nije. Autor pesme je Stana Avramović Karaminga iz Vranja. Stana je bila jako ugledna vranjanska pevačica i uzor mnogim kasnije poznatim pevačima.

Stana je umrla 1969. godine i na sahrani su po njenoj želji svirali ovu njenu pesmu. Ona ju je ceo život malo menjala i bilo je par verzija pesme. Pred smrt je prijateljima ispričala kako je nastala pesma.

Pesma je inspirisana pričom o Dimitriju koji je bio njen brat od tetke i Stani po kojoj je ona kasnije dobila ime. Karamingin otac Toma je bio ujak Dimitriju. Za priču je saznala od majke koja joj ju je tek na samrti ispričala.

Dimitrije je oženio Stanu za koju se priča da je bila najlepša devojka od Vranja do Niša. Mnogo su se voleli, ali nisu mogli da imaju dece. Okolina ih je zbog toga osporavala, a u jednom trenutku je i sam Dimitrije počeo da prebacuje ženi.

Od nesreće koja ju je izjedala Stana reši da sebi oduzme život i obesi se. Međutim, za to sazna ujak Toma i pokuša da joj pomogne tako što je posavetuje da tajno zatrudni sa drugim čovekom kako bi porodica ponovo bila sretna.

Tako i bude, Stana zatrudne u četrdesetoj godini sa drugim čovekom. Polako se vraćala sreća u porodicu, svi su je pazili i čuvali od posla da bi iznela trudnoću. Međutim, porođaj je bio težak i Stana je umrla na porođaju, a dete je preživelo.

Sedam dana kasnije ujka Toma reši da kaže istinu Dimitriju:

"Pre nego što odemo na Stanin grob, moram nešto da ti kažem. Izjedosmo Stanu, prvo tvoja majka, pa ti i onda ja.

Dimitrije je bio zbunjen.

"Tako je. Tvoja majka, što je kinjila. Ti što si nerodan, a ja što sam je savetovao s koga da ide. Da znaš, dete nije tvoje.“

Dimitrije bi čvrst, pa odgovori ujaku „Ako, ujko. Nema veze. Mi smo hteli dete da usvojimo, a ovo je bar moja Stana rodila.“

Sutradan, na grobu, pred rođacima dok su Stani davali prvu subotu, Dimitrije reče: „Ovde, pored moje Stane da me pokopate…“ i pre nego šte je iko mogao da ga spreči, izvadi pištolj i ubije se.

Tri dana nakon smrti Stane i Dimitrija, od tuge umre i njegova majka Bosa, malo kasnije i Toma.

Tako je Stana Karaminga izgubila oca. Za sećanje sastavila je kratku ali kao planina veliku pesmu o svojoj tetki i njenom sinu Dimitriju. Do svoje osme decenije je krila pozadinu pesme jer govori o zloj sudbini porodice i o samoubistvu.

Jesenje lišće

Pesmu je, pod nazivom „San o jeseni“ napisao kompozitor lakih melodija Arčibald Džojs , poznat kao „kralj engleskog valcera“. Pesma je bila popularna u Britaniji i bila je deo repertoara orkestra, koji je svirao na čuvenom Titaniku. Prema svedočenjima preživelih putnika, ovo je bila poslednja pesma, koju je ovaj orkestar svirao pred potonuće Titanika.

Kod nas je pesma stigla pod nazivom „Jesenje lišće“ i sa novim rečima. Prvi put je objavljena 1909.

Bonus video

Igor Ćuzović, zamenik glavnog urednika na portalu Espreso.rs, gostovanje na TV Prva

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media