Sve popularnija mlada pesnikinja RADMILA PETROVIĆ održaće promociju svoje nove knjige u KC Gradu 25. juna

Radmila Petrović (1996, Užice) provela je detinjstvo u Stupčevićima kod Arilja, a njeno odrastanje pojaviće se kao veoma značajan motiv u njenom sirovom pisanju, punom ironijskih otklona i duboke samosvesti. Šmeker-devojka – kako sebe naziva u jednoj od pesama – objavila je do sada zbirku „Miris zemlje“ (Dom kulture „Pivo Karamatijević“, Priboj, 2014.), a kao pobednik 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“ i knjigu pesama „Celulozni rokenrol“ (SKZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015). Zastupljena je u zbornicima i onlajn časopisima, ali je njena poezija u poslednje vreme postala i viralna na društvenim mrežama; iskrenost i drskost je čine bliskom i prijemčivom. Sa druge strane, ozbiljnost i težina osećaju se u netipičnom, glasnom i veoma snažnom odnosu prema ženstvenosti, pretkinjama i savremenicama, kao i ljubavi. Radmila Petrović ne preza od bilo koje teme, oštro se suprotstavljajući opšte prihvaćenim idejama o ravnopravnosti, porodičnoj hijerarhiji i večitoj, potresnoj dinamici vrednosti između sela i grada.

Polaznica je nekoliko radionica kreativnog pisanja, a o njenoj poeziji su drugari pesnici (sa kojima je pisala kod Zvonka Karanovića tokom 2018/2019) rekli sledeće:

Poezija Radmile Petrović je pogrešno usmerena protivvazdušna odbrana, umesto u nebo gađa u grudi. To je takođe otpor trave, posebno leti, nežnost koja na čupanje uzvraća ožiljcima nalik na tragove žileta. Žurka prekinuta lakonskim rafalom, ko živ, ko mrtav, ali svi ranjeni.

– Vladan Krečković

U ovim pesmama, gde selo trubi gradu, a muško i žensko se pretiču, Radmila u sudaru opozicija umesto buke i lomova postiže ono najređe: sklad, muziku i jednostavnost.

– Nikola Đurica

Radmilina poezija na poseban način spaja iskustvo grada i savremene motive sa pojmovima i dinamikom međuljudskih odnosa unutar tradicionalnog seoskog ambijenta, tako stvarajući jedan specifičan poetski međuprostor u kome preispituje ustaljene modele obe sredine.

– Mirko Kekić

Radmilina poezija je poput deteline koja ako idete neoprezno po njoj može biti oštra ali ako pažljivo gledate, možete naći detelinu sa četiri lista.

– Dejan Kanazir

Radmila priča o onome što nisi doživeo, ali tako da osetiš sve posledice.

– Nemanja Stanišić

Ako je neko uspeo da šakama uprljanim motornim uljem i zemljom, nežno šmekerski pomiluje ceo jedan grad, onda je to Radmila.

– Bogan Milanović

Pesme koje slede kao deo junske Lektire Milica magazina pripadaju rukopisu koji će biti objavljen pred leto, u izdanju PPM Enklave, a koji nosi radni naslov Moja mama zna šta se dešava u gradovima (čiji urednik je Zvonko Karanović). Za jun zato predlažemo – preispitivanje pozicija (sopstvenih i tuđih): klasnih, rodnih, nasleđenih, stečenih.

Cvetin sin se nije ženio

sedam dana pred smrt

Cvetu smo viđali

kako grleći jastuk

obilazi oko jabuke u dvorištu

nije to bila bilo kakva jabuka

plodovi su bili crveni

i sočni, pretpostavljam

jer bili su i zabranjeni

ne zbog Eve, nego deda

je govorio:

nikako, Mile, nemoj tamo prilaziti

da nije tamo zakopan ćup sa zlatom?

nije to, Mile, naše blago

čudno se deda nasmejao

nego čije?

Cvetino i Jolovo

na sahrani su rekli

Cveta ima sina jedinca

a malo ko zna

troje je žive dece rodila

prvo dvoje nije preživelo

imala su defekt

– nisu bila muška

porasle su devojke

noću plešu oko jabuke

deda mi je rekao

pre nego što je ispljuvao

krv

Pre polaska u školu znala sam

šta je oduzimanje

bila sam opet žensko

mama je plakala u porodilištu

deda opsovao kad je čuo

samo je baba umrla na vreme

svuda pogledi – srpovi

pratili su za šta ću se uhvatiti

volela sam pištolje, bagere

i čekić

šta će ti to? ti si žensko

žensko si!, govorili su

sedela sam tati u krilu

okretala volan traktora

na filmu to nikad nisu prikazali

tamo devojčica drži kormilo

s očevom rukom na leđima

ima more ponosa

da potopi sve naše poljane

ovaj kadar je drugačiji

volan je utešna nagrada

dali su mi udžbenike

i držali me dalje od alata

šteta što nije muško

mislile su strine ispod oka

trudila sam se da radim sve

kako treba

a oni mi nikad nisu oprostili

što sam Radmila

Odjeci šume

istina je da sam jednom

spasila srnu lovačke puške

i da je tata posle slučajno

pokosio njeno lane

zar očevi to redovno ne rade

svojim ćerkama?

Moja mama zna šta se dešava u gradovima

moja mama nema sina

nema overenu zdravstvenu knjižicu

njeno srce nije od čelika

surutka joj teče pod prstima

samoća se razlistava u stabljike kupusa

i samo je motika ostavlja bez daha

ona zna da su tatine ruke armirani beton

reči crni luk blizu očiju

razume jezik bilja

ima odgovor na pitanje zemlje

ali ćuti

ovde čudan znači dobar

a budak znači smrt

moja mama nema sina da je zaštiti

razumno je bilo jedino napustiti nas

naopako, mama

šta bi tek od mene bilo da si otišla

Šuma, plug, jagorčevina

osećam duše ženskih predaka

koje su nastradale od muške ruke

zakačile se za mene

kad sam krenula u Beograd

i neće ni one kući

govore mi: seci ih kao pihtije!

pogledom ili kuhinjskim nožem?

možda perorezom koji nosim u džepu?

hoću, samo ne ovog

naročito ovog!, naređuju

od svega što sam na svetu mogla biti

bila sam samo žensko, priča Radovanka

pse na selu nikad nismo cenili

a biti žena bilo je gore od psa

tvoj pradeda je bio kao izvor

kaže Dobrosava, hladan i prek

spavali smo u kaci za rakiju kad me je doveo

vešao me je kao mačku koja je pojela sve piliće

a sve je to i bilo zbog rakije

snago, ne pristaj da budeš nečija

izađite iz mojih pesama!

i vi ste htele samo sinove

koji su vam posle razbijali glave

ništa iz muke niste naučile, babe

sve je bilo uzalud

Samo želim nekog da rasklopimo traktor mog oca u tišini

ja sam šmeker-devojka

imam perorez u džepu

i žice u brushalteru

stavljala sam srce pod hipoteku

htela da gradimo dom

sad nisam sigurna

da li me je iko od tih ljudi voleo

ali pustila sam prošlost da to i ostane

ja se, tata, prva probijam kroz sneg

i cvetam, kao kukurek

birala sam hranu, ustajala kasno

nema od takvih ništa, govorio si

a znaš kakva ću ja, tata, biti žena

jaka kao šifre na imejlu

neću se šminkati, hraniću se zdravo

na mom čelu pisaće organik

noću ću hodati sama

biću devojka-hajdučka trava

onakva kakvu nikad ne bi oženio

opstaću kad gromovi udaraju

u trafo-stanice. kad spiker govori

ne izlazite bez preke potrebe

a penzioneri lome kukove na trotoaru

sama sam, tata, jer ja sam ljutić-devojka

melem, ako me prisloniš na kožu

a kad me držiš predugo otvaram rane

ja sam sveže bilje, tata, i suvo sam bilje

na tavanu koje čeka da pristaviš čaj

samo nikad nisam osetila da sam

majčina ili tvoja dušica

ali, oprostila sam

traktor je startovao u zoru i vraćao se

kad padne mrak

nije vreme

za mene su naporno radili moji roditelji

espreso.co.rs/milicamagazin.rs

Bonus video: