Deset najboljih kratkih stripova po izboru rubrike Espreso Kultura
Foto: Printscreen

Strip

Deset najboljih kratkih stripova po izboru rubrike Espreso Kultura

Kratki strip je izrazito jezgrovita forma, koja na raspolaganju ima svega nekoliko sličica i nekoliko replika - sa tako oskudnim resursima, kratki srip ponekada uspeva da ispriča neverovatno mnogo

Objavljeno: 18.11.2019. 11:24h
Vladimir Marković
Vladimir Marković
Urednik rubrike Kultura

Strip je čudesan medij, spoj likovne, dramske i filmske umetnosti. Teško je reći da li je veći uticaj stripa na filmsku umetnost ili obrnuto. Čak i ako ostavimo po strani neverovatnu popularnost koju su u poslednjih nekoliko decenija stekli filmovi nastali na osnovu stripova, već sama činjenica da je jedan od prvih koraka u nastanku filma, odmah nakon završetka scenarija, crtanje storiborda sa vizualizacijom pojedinih ključnih kadrova – što je de facto strip, pokazuje da je strip zapravo embrion filma.

U ovom tekstu pozabavićemo se jednom naročitom formom – kratkim stripom (comic strip), dužine od jednog kaiša do jedne stranice. Takvi stripovi nastali su tridesetih godina prošlog veka u okviru dnevnih novina u SAD, da bi se uskoro izdvojili u zasebna izdanja - strip magazine (comic books), gde su neki dobili dužu formu, a neki su ostali kratki i nastavili svoj život u novinama.

Neverovatnu popularnost te kratke forme u trenutku kada se pojavila dočaraće priča o tome kako su beogradski dečaci sredinom pedesetih godina, kada se tek pojavio dnevni list Večernje novosti, inovativan u svom vremenu po tome što je imao više izdanja u toku dana uključujući i večernje, sa sadržajem za sutrašnji dan, dolazili masovno pred štampariju u Kosovskoj ulici u ranim večernjim časovima da prvi kupe i pročitaju strip o bokseru Benu Boltu, koji je izlazio u Novostima svakodnevno u formatu od jednog kaiša.

Kratki strip je izrazito jezgrovita forma, koja na raspolaganju ima svega nekoliko sličica i nekoliko replika, uz eventualnu kratku didaskaliju (piščevo objašnjenje) ili oblačić sa razmišljanjem junaka – jedinstveno stripovsko izražajno sredstvo. Sa tako oskudnim resursima, kratki srip ponekada uspeva da ispriča neverovatno mnogo, te da pored akcije uspe da iznese i psihološke elemente – karakterizaciju likova do tančina, pa čak i filozofske aspekte.
Ovo je izbor od nekoliko najboljih svetskih kratkih stripova

 

10. Ulica luckastih 13 (13 Rue Del Percebe)
Španski autor Francisko Ibanez stvorio je veoma originalni komični kratki strip o stambenoj zgradi u kojoj svaki kvadrat predstavlja dešavanja u po jednom stanu. Ovaj strip je kod nas izlazio sedamdesetih i osamdesetih u Politikinom Zabavniku, a dobio je i neobičan omaž u vidu ilustrovanog Kućnog reda koji je srpski ilustrator Bob Živković izradio po porudžbini Grada Beograda.

foto: Printscreen

9. Cijanid i sreća (Cyanide & Happiness) je internet strip nastao 2005. Autori su Kris Wilson, Rob DenBleyker, Dave McElfatrick I Matt Melvin. Ne prevodi se na srpski i čitate ga ako znate engleski. Crtež je najsvedeniji mogući – ”čiča Gliše”, a tekstualni sadržaj je crnohumoran i neretko morbidan. Voleli ga ili ne, ušao je u globalnu pop kulturu munjevito i vrlo prodorno.

Cijanid i sreća
Cijanid i srećafoto: Printscreen


8. Denis Napast (Dennis The Menace)
Postoji i britanska verzija stripa sa istim naslovom, sa crnokosim Denisom, ali u našim krajevima je popularnost stekla američka verzija, autora Hanka Ketchama, nastala 1951. Ovaj strip je kod nas izlazio u porodičnom magazinu Ilustrovana Politika sedamdesetih i osamdesetih godina u fomi cele stranice, i sporadično u specijalizovanim strip revijama. Glavna vrednost ovog stripa je to što posmatra svet odraslih sa tačke gledišta deteta, i kritika nedoslednosti i nelogičnosti tog sveta.

Denis Napast
Denis Napastfoto: Printscreen

7. Garfild (Garfield)
Verovatno najpopularniji mačak na svetu uselio se u svet kratkog stripa 1978. Autor ovog antijunaka je Jim Davis. Svet posmatran očima kućnog mačka, pritajenog filozofa hedonističke orijentacije, samoživog manipulatora koji je ipak beskrajno šarmantan, duhovit i nepredvidljiv. I pre Garfilda postojao je celi niz crtanih junaka mačaka (Krazy Kat, Mačak debelog Fredija iz Braće Frik, Silvester, Tom i mnogi drugi), ali niko nije veći cinik od Garfilda.

Garfild
Garfildfoto: Printscreen


6. Priče o pukom postojanju (Tales of Mere Existance)
Američki autor Lev Jilmaz već više od jedne decenije objavljuje stripove i neke od njih pretvara u (neanimirane) klipove na Youtubeu, uključujući i epizodu o muvanju preko Facebooka sa devojkom iz Beograda.

Njegovi stripovi karakteristični su po svedenom crtežu, nemaju ustaljene junake, i uvek komentarišu svet u kojem živimo sa pozicije društvenog marginalca I autsajdera sa kojim je lako poistovetiti se. Nije preveden na srpski.

Priče o pukom postojanju
Priče o pukom postojanjufoto: Printscreen


5. Snupi i Čarli Braun (Peanuts)

Američki strip koji je prvi put objavljen 1950. Autor Charles Shultz prvi put je napravio priču u kojoj su svi junaci deca i njihovi kućni ljubimci. Njihova promišljanja i dijalozi samo su na prvi pogled dečiji i kriju u sebi kritiku sveta odraslih.

Snupi i Čarli Braun
Snupi i Čarli Braunfoto: Printscreen


4. Dilbert je strip američkog autora Scotta Adamsa, prvi put objavljen 1989. Glavni junak je kancelarijski službenik Dilbert, mali čovek prosečnih sposobnosti, sa povremenim odbljescima smisla za humor, uglavnom crni. Satira na poslovni svet Amerike, koja ima dodirne tačke sa bilo kojom kancelarijom i bilo kojim službenikom bilo gde u svetu. 

Dilbert
Dilbertfoto: Printscreen


3. Gaša Šeprtlja (Gaston)
Komični strip belgijskog frankofonog autora Andrea Frankena (Andre Franquin) nastao 1957. Gaša je lenji i beskrajno smotani kancelarijski pripravnik koji ima naročiti talenat da izaziva nevolje ili upada u njih, da bi se zatim snalažljivo i šarmantno izvukao. Zahvaljujući prevodiocu Đorđu Dimitrijeviću, koji je sa francuskog prevodio još i ”Asteriksa” (čije je prvobitno posrbljeno ime bilo Zvezdoje!) i ”Taličnog Toma”, kao i sjajnoj izdavačkoj politici ”Dečjih novina” iz Gornjeg Milanovca i novosadskog ”Foruma”, Gaša je progovorio srpski i objavljuje se kod nas kontinuirano još od 1965, gotovo tri decenije pre engleskog prevoda. Le Monde je uvrstio kolekcije stripova o Gaši među 100 najboljih knjiga XX veka.

Gaša Šeprtlja
Gaša Šeprtljafoto: Printscreen


2. Hogar Strašni (Dick Browne)
Jedan od najpopularnijih kratkih stripova stvorio je američki autor Dick Browne 1973 godine. Smešten u doba “mračnog srednjeg veka", sa Vikingom Hogarom u glavnoj ulozi, satiričnim sredstvima pokazuje koliko zapravo moderni svet ima dodirnih tačaka sa varvarskim ranim srednjim vekom.

Hogar Strašni
Hogar Strašnifoto: Printscreen


1. Kalvin i Hobs (Calvin & Hobbes)

Postoji mnogo zvaničnih i nezvaničnih lista najboljih kratkih stripova na svetu, i sve imaju jednu zajedničku tačku: na prvom mestu gotovo uvek je strip Kalvin i Hobs. Plod mašte američkog autora Billa Watersona, ovaj strip o dečaku Kalvinu i njegovom nevidljivom drugaru, tigru Hobsu prvi put je objavljen 1985 i do danas oduševljava čitaoce širom sveta briljantnom satirom i prerušenom egzistencijalističkom filozofijom prilagođenom govoru natprosečno inteligentnog dečaka koji kao da razotkriva sve što je naopako u svetu. 

Kalvin i Hobs
Kalvin i Hobsfoto: Printscreen

Bonus video:


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media