SEDMA FUNKCIJA JEZIKA: Duhoviti KRIMIĆ o FILOZOFIMA i INTELEKTUALCIMA Lorana Binea
Ova knjiga neodredivog žanra, u kojoj autor ispituje granice između fikcije i realnosti, Foto: Promo

pravi slatkiš

SEDMA FUNKCIJA JEZIKA: Duhoviti KRIMIĆ o FILOZOFIMA i INTELEKTUALCIMA Lorana Binea

Kada se tome pridodaju bugarske, sovjetske i japanske tajne službe, napuljska Kamora i Crvene brigade, kao i mnogi francuski političari tog vremena, dobije se silno zabavan kriminalistički roman

Objavljeno: 11.10.2019. 16:30h
  • 1

Izdavačka kuća Booka objavila je roman Lorana Binea (1972) - "Sedma funkcija jezika", koji već postao svetski bestseler i knjiga o kojoj se mnogo priča. U njoj se pojavljuju poznate ličnosti u skoro pa fiktivnoj priči o filozofskoj i intelektualnoj sceni Evrope osamdesetih godina prošlog veka.

Loran Bine
Loran Binefoto: Promo

Rolana Barta, slavnog francuskog filozofa, semiologa i književnog kritičara, pregazi kamionet perionice veša dok se vraćao s ručka s predsedničkim kandidatom Miteranom. Kada se otkrije da mu je tom prilikom ukraden jedan važan i tajanstven dokument, postane jasno da je reč o ubistvu. Istragu će voditi inspektor Žak Bajar, prekaljeni ratni veteran i konzervativac, uz pomoć mladog doktoranda Simona Hercoga, koji predaje semiologiju na levičarskom Unverzitetu u Vensenu. Njih dvojica će se tokom istrage susresti sa mnogim intelektualcima tog vremena, kako iz Francuske tako i iz drugih zemalja.

foto: Promo

Tu su, između ostalih: Mišel Fuko, Žil Delez, Žak Derida, Julija Kristeva, Filip Solers, Luj Altiser, Elen Siksu, Umberto Eko, Roman Jakobson, Džon Serl... Kada se tome pridodaju bugarske, sovjetske i japanske tajne službe, napuljska Kamora i Crvene brigade, kao i mnogi francuski političari tog vremena, dobije se silno zabavan kriminalistički roman u čijoj osnovi zapravo leži inteligentna, prefinjena i duhovita kritika društva i intelektualne scene tog vremena.

Ova knjiga neodredivog žanra, u kojoj autor ispituje granice između fikcije i realnosti, pravi je biser – inteligentan, originalan, istovremeno i zgusnut i duhovit, i čita se u jednom dahu. Ovenčana je mnogim nagradama, među kojima su nagrada Fnac za roman godine i nagrada Interralié, i prevedena je na tridesetak jezika.

ODLOMAK:

Čovek je mašina za tumačenje i, samo ako ima malo mašte, on vidi znakove svuda: u boji mantila svoje žene, u ogrebotini na vratima svojih kola, u prehrambenim navikama komšija sa sprata, u mesečnim izveštajima o stopi nezaposlenosti u Francuskoj, u ukusu banane mladog božolea (Uvek je ili banana ili, ređe, malina.

Zašto?

Niko to ne zna, ali nužno postoji objašnjenje, i ono je semiološko), u ponosnom držanju i isturenim grudima crne žene koja ispred njega krupnim koracima grabi hodnicima metroa, u navici njegovog kolege iz kancelarije da ne zakopča prva dva dugmeta na košulji, u ritualu kojim onaj fudbaler proslavlja gol, u načinu na koji njegova partnerka vrišti kako bi mu stavila do znanja da je doživela orgazam, u dizajnu onog skandinavskog nameštaja, u logotipu glavnog sponzora onog teniskog turnira, u muzici na odjavnoj špici onog filma, u arhitekturi, u slikarstvu, u kuvanju, u modi, u reklami, u unutrašnjem uređenju, u zapadnoj predstavi o ženi i muškarcu, ljubavi i smrti, nebu i zemlji itd. Sa Bartom, više nema potrebe da znakovi budu signali: postali su naznake. Ključna promena. Oni su svuda.

BONUS VIDEO:

ESPRESO LIVE SESSION #5: Ana Ćurčin (VIDEO)

 

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media