DRAGAN VELIKIĆ MEĐU SLOVENAČKIM VILAMA: Srpskom PISCU dodeljena prestižna NAGRADA u VILENICI
Zadovoljan je samo onaj ko je slobodan. Ko nije odsutan iz vlastitog života, Foto: Beta / Milan Obradović

potvrda kvaliteta

DRAGAN VELIKIĆ MEĐU SLOVENAČKIM VILAMA: Srpskom PISCU dodeljena prestižna NAGRADA u VILENICI

Izuzetna mi je čast da sam, ne računajući vile, postao njen trideset i peti stanovnik

Objavljeno: 27.09.2019. 10:07h

Ugledni srpski pisac Dragan Velikić priča kako je protekle sedmice bio gost Festivala Vilenica u Sloveniji i da mu je tom prilikom uručena istoimena nagrada koja se dodeljuje 34. put najboljim piscima prema oceni žirija za sveukupan rad.

Koliko je ovo prizanje značajno Velikić je pokazao navodeći prethodne dobitnike među kojima su: Peter Handke, Fulvio Tomica, Peter Esterhazi, Milan Kundera, Zbignjev Herbert, Klaudio Magris, Adam Zagajevski, Peter Nadaš, a od srpskih pisaca Nagradu Vilenica su dobili Miodrag Pavlović i David Albahari.

Tokom sedmodnevnog boravka kao gost Festivala Vilenica, Velikić je održao književne večeri u Ljubljani, Kopru i Sežani i dao desetak intervjua za slovenačke i italijanske medije.

Posebno je bio zapažen njegov nastup u Slovenačkom narodnom pozorištu, koji je, kako je naveo Velikić, moderirala Svetlana Slapšak, kao i gostovanje u večernjem Dnevniku Slovenačke državne televizije.

Svečanost dodele nagrade održana je u pećini Vilenica i tom prilikom je kvartet saksofonista izveo kompoziciju Gašpara Muženića posvećenu srpskom autoru, ispričao nam je Velikić.

Na proslavi nakon dodele nagrade nastupio je slavni slovenački šansonjer Lado Leskovar.

"Cankarjeva založba" objaviće na proleće Velikićev novi roman "Adresa", a do sada je na slovenačkom jeziku objavljeno sedam njegovih knjiga.

Velikić je nakon primanja nagrade kazao da je prijatan osećaj biti u društvu prethodnih dobitnika ove međunarodne literarne nagrade i zahvalio je žiriju.

U govoru koji je održao posle uručivanja nagrade Velikić je ispricao da je priča sa Vilenicom počela pre tačno trideset godina kada je kao mlad pisac, koji je tek objavio svoj prvi roman "Via Pula", dobio poziv Društva slovenskih pisaca.

"I u Vilenicu sam došao direktnim vozom Beograd - Sežana. Tri godine kasnije, kada sam ponovo pozvan u Vilenicu, ne samo da više nije bilo vozova, nego nije bilo ni zemlje kojom bi ti vozovi išli. Bio je rat, Srbija je izolovana sankcijama međunarodne zajednice, njenim građanima uvedene su vize. I tako nisam uspeo da ostvarim svoj drugi dolazak u Vilenicu", požalio se pisac, koji je deo ratnih godina u bivšoj Jugoslaviji proveo u Budimpešti, Berlinu i Beču.

Taj drugi put, kaže, desiće se tri decenije kasnije, kada je došao da primi nagradu.

"Na neki način moja književna biografija smestila se između dve Vilenice. U tom periodu nastao je moj književni opus, čiji se junaci kreću teritorijom od Jadrana do Dunava, i šire, od Baltika do Crnog mora, prostorom Srednje Evrope, koji transponovan u književnost uveliko prevazilazi otisak na geografskoj karti", kazao je autor 11 romana koji su prevedeni na 16 jezika.

foto: Fonet

"Šta se sve promenilo između moja dva dolaska u Vilenicu, onog iz 1989. godine i ovog danas? Anno Domini 2019?", zapitao se Velikić i odgovorio: "Čitav svet se promenio. Izgledalo je da se menja na bolje - berlinski zid je srušen, a komunistički totalitarizam se doživljavao kao jedno od poslednjih uporišta zla koje se mora pobediti, da bi nova zora naše civilizacije konačno svanula. Naivna nada u glavama ljudi, kojih je pre tri decenije bilo nešto više od pet milijardi".

Živimo, kaže, u godini u kojoj samo u Jemenu gladuje 16 miliona stanovnika, u Avganistanu je prošle godine poginulo 40.000 ljudi, u Siriji se situacija ne smiruje, Ukrajina je žarište, Venecuelu je napustilo nekoliko miliona očajnika zbog gladi, nemira, nesigurnosti, bolesti.

"I sa Balkana se odlazi u talasima - devedesetih zbog rata, poslednjih godina zbog bede i sve gore političke situacije. Istovremeno reke migranata iz Afrike i sa Bliskog istoka kreću put Zapada. Na tom strašnom i nezaustavivom putu svakodnevne su njihove žrtve.

Klimatske promene, narastajuća socijalna nejednakost, siromaštvo i glad koji vladaju svetom, razulareni kapital - sve je to slika koja se razlikuje od one od pre trideset godina idilične slike o ujedinjenoj Evropi i sanjanom miru i spokoju. U međuvremenu nas je na Zemlji skoro osam milijardi. Resursi planete se nemilice troše i iscrpljuju, nema naznaka da je taj cunami moguće zaustaviti u dogledno vreme", sažeo je Velikić svoje viđenje aktuelne situacije u svetu.

Na pitanje kako književnost stoji u odnosu na sve to njegov odgovor je bio: "knjiga je najvažnije mesto susreta sa savremenicima različitih mišljenja, ideja i poslova, sa drugim kulturama, sa onima koji su živeli juče, pre deset, pre stotinu ili pre hiljadu godina, sa svime što je postojalo i sa svime što može da postoji u svim vremenima i svim prostorima. Kroz tu komunikaciju stiče se bogatstvo koje nijedna svetska kriza ne može oduzeti".

"Zahvaljujući tom iskustvu čitalac gradi vlastiti univerzum, oslobađa se zatočeništva prvog lica množine, prozire manipulaciju, ne pristaje da bude broj, nosi sopstveno ime i prezime. Zadovoljan je samo onaj ko je slobodan. Ko nije odsutan iz vlastitog života. Ko misli svojom glavom. A da bi se mislilo svojom glavom potrebno je raditi na sebi, formirati pogled na svet", kaže pisac.

A najsigurniji put je, poručuje, zakoračiti u svetove književnih dela.

"Samo prostori koje smo kao čitaoci naseljavali, ostaju za čitav život pouzdana kopna na koja se uvek možemo vratiti. Književna dela nanovo preslože život. I čitalac, nakon što je zaklopio knjigu koju je pročitao, poneće likove u stvarnost svakodnevice, dovršavaće njihove putanje izvan vremena i prostora omeđenih okvirom romana. I ne samo da će modelirati njihove sudbine prema parametrima vlastitog univerzuma, već će ti modeli upisani u talog čitaočevog iskustva na neki posredan način postati orijentiri jedne umetnošću nadograđene stvarnosti".

Kako kaže, čovek traži mogućnost da ostavi nekakav trag, da se ne prepušta stihiji, da se menja i da bude bolji, a tom plemenitom cilju svoj doprinos više od tri decenije daje i Vilenica.

"Izuzetna mi je čast da sam, ne računajući vile, postao njen trideset i peti stanovnik", zaključio je Dragan Velikić.

BONUS VIDEO:

Aleksandar je za 365 dana pročitao 300 knjiga

(Espreso.rs/Agencije)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media