3 jesenja hita iz Booke: Ovo svaka biblioteka mora da ima (FOTO)
Foto: promo

požurite u knjižare

3 jesenja hita iz Booke: Ovo svaka biblioteka mora da ima (FOTO)

Agilna uzdavačka kuća objavila je tokom septembra čak tri nova naslova iz oblasti vrhunske savremene književnosti

Objavljeno:

Gošća koja je osvojila srca čitalaca! Jednostavno je morate voleti!

Izdavačka kuća Booka objavila je tokom septembra čak tri nova naslova iz oblasti vrhunske savremene književnosti. U pitanju su zbirka priča „Moj muž“ vodeće makedonske autorke mlađe generacije Rumene Bužarovske, zatim roman jednog od najkreativnijih i najraznovrsnijih savremenih britanskih pisaca Džefa Dajera „Džef u Veneciji, smrt u Benaresu“ kao i aktuelno delo velikog britanskog autora pakistanskog porekla Hanifa Kurejšija „Ništarija“.

O KNJIZI “MOJ MUŽ”

Sve priče u ovoj briljantnoj zbirci ispripovedale su vrlo različite žene iz prvog lica, ali se te priče tiču koliko njih toliko i njihove okoline, odnosa s muževima, decom, roditeljima, kolegama i prijateljima. Zbog toga se radi o galeriji izuzetno upečatljivih i precizno profilisanih likova, o psihološkim ali i socijalnim portretima, s posebnom osetljivošću na patrijarhat. Jer, govoreći o svojim brakovima i muževima, ginekolozima, pesnicima, policajcima, govori se o profesijama i njihovim statusima, o odnosima moći – većina ženskih likova ipak je zasenjena i emotivno i socijalno zapuštena zbog prestiža njihovih muževa i njihovih profesija.

Sve ovo je ispisano u najboljem duhu američke kratke priče, najzahtevnijim načinom, jezikom običnih ljudi, mimo svake patetike, razorno i istinito.

foto: promo

O AUTORKI

Rumena Bužarovska je rođena 1981. godine u Skoplju. Do sada je objavila zbirke priča: Žvrljotine (2007), Osmica (2010) i Moj muž (2014). Priče su joj prevođene na engleski, nemački, francuski, hrvatski, slovenački i bugarski jezik.

Prema mišljenju žirija Londonskog sajma knjiga 2016. godine Rumena Bužarovska je uvrštena među deset najzanimljivijih mladih evropskih pisaca.

Bavi se i književnim prevodom sa engleskog na makedonski jezik (Kuci, Kapote, Bukovski). Trenutno je zaposlena kao docent američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju.

foto: promo

O KNJIZI “DŽEF U VENECIJI, SMRT U BENARESU”

U Veneciji, ispijajući koktele na Bijenalu, cinični novinar Džef Atman upoznaje prelepu ženu i upušta se s njom u strastvenu avanturu.

U Benaresu, bezimeni novinar (koji bi lako mogao biti Džef) pridružuje se hiljadama hodočasnika na obali svete reke Gang i umesto nekoliko dana, kako je planirao, ostaje tamo mesecima.

Njihovo putovanje – kakvo jedino neodoljivo duhoviti Džef Dajer može da smisli – čini okosnicu ovog urnebesnog, đavolski domišljatog romana o Italiji i Indiji, o žudnji i požudi, o različitim vidovima neurotičnog prosvetljenja.

foto: promo

REČ KRITIKE

„Dajer je više od kultnog pisca, on je virus koji napada vaš sistem, natera vas da posmatrate drugačije, da prihvatite neuobičajeno i zazirete od očiglednog... Stari dobri Dajer, bolno duhovit, lukavo pronicljiv, briljantan, prepun neukrotive tajanstvenosti.“

Li Lengli, Spectator

„Džef u Veneciji je zabavna, tužna, poetična, silovita priča o munjevitom ličnom usponu i padu jednog običnog čoveka. Molim vas, nađite vremena da je pročitate i padnite pod dejstvo Dajerovih čini.“

Alen de Boton

„Dajer je istovremeno čudan i zabavan, neka vrsta postmodernističkog Kingslija Ejmisa. Njegov stil je precizan i nabusit, u duhu velike britanske tradicije. On je nacionalno blago.“

Zejdi Smit

„Očaravajuće. Obožavam ovu knjigu. Svaka stranica pršti od mudrosti, čovečnosti i inteligencije. Dajer piše jednako čudesno kao Lorens i Prust. Mogao bih zauvek da se vraćam njegovom briljantnom umu.“

Nadim Aslam

„Najbolja knjiga godine.“

The Economist, The New Yorker, San Francisco Chronicle, Slate.com i Time

foto: promo

O AUTORU

Džef Dajer je rođen 1958. u Čeltenamu u Engleskoj. Završio je Koledž Korpus Kristi u Oksfordu. Trenutno živi u Los Anđelesu, gde je gostujući pisac-predavač na Univerzitetu Južne Kalifornije.

Autor je četiri romana, dve zbirke eseja i šest vanžanrovskih knjiga, dobio je nagradu Nacionalnog kružoka književnih kritičara, nagradu „Somerset Mom“, književne nagrade „Lanan“, „Infiniti“ nagrade Međunarodnog centra za fotografiju 2006. godine, za knjige o fotografiji, i Forsterove nagrade, koju dodeljuje Američka akademija za umetnost i pisanje.

Redovan je saradnik mnogih američkih i engleskih časopisa. Član je Kraljevskog književnog društva i počasni član Koledža Korpus Kristi u Oksfordu, a 2015. primljen je u Američku akademiju umetnosti i nauke.

O KNJIZI “NIŠTARIJA”

Valdo, poznati filmski stvaralac, sada ostareo i bolestan, živi u svom londonskom stanu, a o njemu oslabljenom i frustriranom brine se njegova lepa, mnogo mlađa supruga, za koju on sumnja da ima aferu s jednim njegovim prijateljem. Valdo se odlučuje na akciju kako bi razotkrio osumnjičene za preljubu, ali prvo treba da ustanovi jesu li njegove sumnje opravdane, a onda i da im servira zasluženu osvetu.

Napisana s briljantnim osećajem za detalje i uz karakterističan crni humor, nova, dugo iščekivana Kurejšijeva knjiga još jednom će čitaocima pokazati svu veličinu i blistavost njegovog spisateljskog talenta.

foto: promo

REČ KRITIKE

„Kurejšijeva nova knjiga o osveti vraški je zabavna.“ Fiona Vilson, The Times

„Žestoka i uznemirujuća skaska.“ Aleks Klark, Guardian

„Kratak ali moćan dodatak Kurejšijevom kanonu, duhovit, farsičan i morbidan.“ Džon Harding, Daily Mail „Poštovaoci Kurejšijevog dela biće više nego zadovoljni jer je njegov apetit za seksualno, puteno i sočno i dalje tu, a umeće seciranja želja zbog kojih smo spremni na najveća poniženja nije ni za nijansu izbledelo.“ Sukhdev Sandu, Observer

foto: promo

O AUTORU

Hanif Kurejši se rodio i odrastao je u Kentu. Završio je filozofiju na Kings koledžu u Londonu. Za drame Outskirts i Borderline dobio je 1981. godine nagradu „Džordž Devin“, a za scenario za film Moja lepa perionica (1984) nominovan je za Oskara. Njegov roman Buda iz predgrađa dobio je 1990. godine Vitbredovu nagradu za najbolji prvi roman. Roman je kasnije adaptiran u BBC-jevu TV-seriju za koju je zapaženi soundtrack napisao Dejvid Bouvi.

Svojim drugim romanom Crni album potvrdio se kao jedan od vodećih savremenih britanskih pisaca. Treći roman Intimnost, objavljen je 1998, a film istog naslova, zasnovan na romanu i kratkim pričama, u režiji Patrisa Šeroa osvojio je 2001. godine Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu. Među njegova poznata dela ubrajaju se i romani Telo, Nešto da ti kažem i Poslednja reč.

Kurejšiju je dodeljena francuska titula viteza Reda umetnosti i književnosti, kao i orden Britanskog carstva za doprinos književnosti. Njegova dela su prevedena na trideset šest jezika, a 2010. godine dobio je nagradu „Harold Pinter“, koju dodeljuje međunarodni PEN.

(Espreso.co.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.