MILENA GRUJIĆ, rediteljka filma ''A.S. 25'': NIJE LAKO PRIVUĆI PAŽNJU današnjem gledaocu u moru sadržaja
Foto: Ivana Borojević

intervju

MILENA GRUJIĆ, rediteljka filma ''A.S. 25'': NIJE LAKO PRIVUĆI PAŽNJU današnjem gledaocu u moru sadržaja

Naš stalni saradnik Zoran Janković razgovarao je sa mladom rediteljkom Milenom Grujić, čiji se prvi dugometražni film "A.S. 25" odnedavno prikazuje u srpskim bioskopima. 

Objavljeno: 26.10.2020. 10:02h

Prvi dugometražni film mlade rediteljke Milene Grujić privukao je veliku pažnju naše kulturne javnosti. To je više nego dobar povod za razgovor i upoznavanje sa ovom stvarateljkom.

Milena Grujić
Milena Grujićfoto: Luka Trajković

Kako ti sa današnje tačke gledišta izgleda sada već realizovana ideja filma kao što je A.S. (25) na redovnom bioskopskom repertoaru?

S obzirom na to da je do distribucije došlo tako što smo iz radoznalosti došli distributeru da mu pustimo film i vidimo da li bi nam pomogao da zaživi, na šta je on pristao, distribucija mi deluje kao jedna smela slučajnost. Veoma me raduje to što sam usput naučila skoro sve o proceduri distribucije, putu koji jedan profesionalni film pređe od zaključavanja montaže do bioskopa, i što ću za sledeći film mnogo bolje znati šta su mogućnosti i koje sve opcije postoje da film živi. Demistifikovao mi se jedan deo „industrije”, što je uvek dobro.

Milena Grujić
Milena Grujićfoto: Luka Trajković

Ima li kod nas publike koja bi spremno ukazala poverenje debitantskom filmu čija predistorija je gotovo DIY (DIY - "do it yourself", uradi sam, prim. ur.)?

Ispostavlja se da ima, mada mislim da veliki broj ljudi uopšte nije svestan koliki je poduhvat bio za nas da snimimo ovaj film i koliko se stvari dogodilo slučajno. Nije lako privući pažnju današnjem gledaocu u moru sadržaja. Izdvajaju se filmovi sa poznatim glumcima, prijemčivom i popularnom muzikom, agresivnom reklamom ili vanserijskim festivalskim uspehom. Mi nismo zaista ništa očekivali, a dobili smo mnogo više nego što sam mogla da zamislim kada sam nosila film na diplomski ispit.

Vladimir Gvojić u filmu 'A.S.25'
Vladimir Gvojić u filmu "A.S.25"foto: Promo

Kako i zašto si odlučila da tako brzo pređeš taj obično poduži korak između studentskog i profesionalnog filma?

Scenario koji sam napisala imao je četrdesetak strana, sa potencijalom za raspisivanje. Odlučila sam da uradim ono što me je većina profesora savetovala tokom studija – da se „pustim”. Nisam razmišljala o tome koliko će trajati, ostavila sam neke stvari otvorene i pojavio se prostor za igru na setu. U probama sa Vladimirom, Šurbanovićem i Dominikom razigrali smo deo filma u stanu, pa je u montaži verzija za ispit dosegla 60 minuta. Postojale su dve scene koje nisu snimljene iz organizacionih razloga, i na savet profesora Darka Bajića dosnimili smo ih i dogurali do 72 minuta. Da li je taj korak bio pametan i koliko, pokazaće vreme koje prođe između ovog, uprkos svemu ipak studentskog, i sledećeg, prvog pravog profesionalnog filma.

Nikola Šurbanović u filmu 'A.S. 25'
Nikola Šurbanović u filmu "A.S. 25"foto: Promo

Da li je svedenost zapleta bila tvoj autorski, pripovedački, pa i estetski kriterijum ili je došao kao posledica budžetskih ograničenja?

U prethodnom odgovoru sam već delimično rekla nešto o radu na scenariju, pa bih dodala i to da mi se čini da se u bilo kojoj zemlji, bilo kojoj produkciji, bilo kom mladom i neafirmisanom autoru kada dođe do realizacije filma uvek nameću budžetska ograničenja i finalni „proizvod“ je uvek rezultat manjih ili većih kompromisa. U mom slučaju, svedeni zaplet bio je posledica ograničenja koja nameće studentski film, koje sam ja možda nasilno pokušala da prevaziđem. Međutim kada se ograničenja pojave u samom početku, kada sve vreme sa mentorom o filmu razgovaram kao o kratkom, pa se osmelim tek na setu, kad shvatim da para nemamo, i da je svejedno hoćemo li bez para snimati 7 ili 12 dana, a da dobrom organizacijom možemo da snimimo sve što zamislimo u postavljenim okvirima, ta ograničenja odjednom postaju apsurdna i iluzorna, i shvatam da je od početka trebalo hrabrije da se odredim prema svojoj ideji. To sam naučila za budućnost.

foto: Promo

Film o porivu pobune, talačka drama, krimi-melodrama, studija karaktera u ekstremnim okolnostima, film o iznuđenom odrastanju i sazrevanju... - koja od ovih odrednica ti najviše godi i čini ti se najpodesnijom u slučaju ovog tvog prvenca?

Možda najviše „film o porivu pobune“, ili film o nemogućem životu, o odsustvu ljubavi. Neka idejna vodilja dok sam pisala scenario bio mi je stih Branka Miljkovića „vidiš li ono čega nema, to da braniš“. Ako to još nekome nešto intuitivno znači.

Da li je bilo bojazni zbog brojniih izazova usled tog mikro-okvira - zamke praznog hoda, tereta nužnosti razigrivanja priče u omeđenim okvirima, nameta praktično duo-glumačke priče...?

Nije bilo bojazni jer nije bilo formalnog pritiska osim pritiska same želje da se film snimi najbolje moguće u datim okolnostima. Duo-glumačka priča nije bila namet, već okosnica emocije koju sam htela da prenesem, a prazan hod mi se čak činio dobrim sredstvom kojim bi se naglasila atmosfera života glavnog junaka. Potrudili smo se da svemu nađemo opravdanje.

foto: Snimak ekrana

Šta inače voliš da gledaš? Koje bi i u nekom širem, idejnom smislu bile referentne tačke, domaće ili inostrane, na koje si se ugledala, oslanjala tokom rada na ovom celovečernjem prvencu?

Domaće referentne tačke bili bi svakako filmovi crnog talasa – pre svega film „Kad budem mrtav i beo“, Živojina Pavlovića. Kroz ovaj film sam, čini mi se prevazišla ličnu mitomaniju o crnom talasu, te je sada ostao zdrav uticaj naših velikih filmskih autora, koji će sigurno uvek biti prisutan u svim mojim budućim filmovima.

Crni talas nije samo crn, ono što ga čini velikim je lakoća i duh sa kojim teče dok nas ne otrezni gorkom spoznajom.

Inostrane reference su bile pre svega vizuelne, pa sam sa direktorom fotografije Lukom Trajkovićem pričala, na primer, o filmovima Gaspara Noea. U kontrastu sa izrazito stilizovanom slikom stoji realizam u tekstu, ali i u dokumentarnim snimcima koji su deo filma. Nismo hteli da, što je govorio Žika Pavlović na svojim predavanjima, pucamo iz sveg oružja u istu metu.

Šta dalje? Da li je dosadašnji život ovog tvog filma na festivalima i u bioskopu možda već doveo do nekih novih ponuda, poziva za buduće angažmane...?

Neke ponude postoje, ja sam se fokusirala i na format serije, a pišem i novi film, nešto drugačije tematike od onoga što sam do sada radila. Videćemo za šta će se prvo steći uslovi. Moram da završim master, tako da aktivno spremam snimanje kratkog filma koje smo već dva puta odložili zbog situacije sa virusom. Ukratko, film je o statisti koji mašta o tome da postane glumac...

Bonus video:


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media