Ivana Vasić Ingliš: „Zahvaljujući kostimografiji sam u stalnom dodiru sa lepotom“
Smatram da svi umetnici sa sobom nose habituse porekla i okruženja iz kog potiču, Foto: Promo

intervju

Ivana Vasić Ingliš: „Zahvaljujući kostimografiji sam u stalnom dodiru sa lepotom“

Moj suprug, producent Džonatan Ingliš, doveo je te produkcije u našu zemlju, a ja sam im se dopala kao izbor za kostimografa

Objavljeno: 11.12.2019. 15:04h
  • 243

Druga sezona američke serije „Predstraža“ snimljena je u celosti u Srbiji, o čemu smo već u više navrata pisali. Pored srpskih glumaca koji su učestvovali u nastanku ove popularne serije, poput Jelene Gavrilović i Dragana Mićanovića, mnogi naši kreativci našli su se i iza kamere – uključujući reditelja Milana Todorovića i kostimografkinju Ivanu Vasić Ingliš.

Druga sezona „Predstraže“ dobila je brojne komplimente za maštovitu odeću koju su nosili junaci ove epske fantazijske avanture, pa smo upravo sa Ivanom Ingliš popričali o njenom doprinosu u stvaranju ovog izmaštanog sveta, kao i o drugim profesionalnim izazovima i poduhvatima.

Kada si počela da se interesuješ za film i kada si postala svesna da su kostimi aspekt koji te najviše privlači?

Film me je fascinirao od najranijeg uzrasta, baš kao i sve druge vrste sinkretičnih umetnosti. Zavolela sam i pozorište, balet, cirkus i druge performativne oblike izražavanja. Za kostim sam se odlučila pred kraj Filološke gimnazije. Kao srednjoškolka sam bila pomalo kaćiperka, ali ipak suviše stidljiva za glumicu ili rediteljku. Zato mi se kostim učinio kao prava mera. I nisam se nikad pokajala.

Zašto baš kostimografija? Koje su prednosti i mane ovog poziva?

Evo, biću sasvim iskrena… Ponekad ni ja sama ne znam zašto baš kostimografija. Privlačilo me je i toliko toga drugog… Na primer... Želela sam da budem artistkinja na trapezu (smeh), ali u poslenjem trenutku sam prelomila da je izazov kodiranja sadržaja u estetiku još zabavniji. Očigledna prednost kostimografije je što sam zahvaljujući njoj u stalnom dodiru sa lepotom, a mana što zapravo uopšte nije damska profesija i, još surovije, što u filmskoj industriji pripada takozvanim below the line profesijama. Rad kostimografa je retko kada u prvom planu, on se nekako podrazumeva. To ume da bude pomalo frustrirajuće, mada sam se vremenom na to navikla. Opet, s vremena na vreme, ono što uradim bude primećeno i izdvojeno, to je prava satisfakcija. Tako nešto mi se desilo upravo tokom rada na „Predstraži“, što me čini veoma ponosnom.

Do sada si uglavnom sarađivala sa stranim produkcijama koje su snimane u Srbiji. Kako je došlo do toga?

Moj suprug, producent Džonatan Ingliš, doveo je te produkcije u našu zemlju, a ja sam im se dopala kao izbor za kostimografa. Pre nego sto smo pokrenuli produkcijsku kuću Balkanic Media, radila sam prvenstveno u pozorištu i samo povremeno na televiziji/filmu („Besa“, „Budva na pjenu od mora“, „Na slovo na slovo“...). Od kada postoji Balkanic Media, namećem se kao logičan izbor za kostimografa, iako Džonatan i ja ne insistiramo na tome. Preporučio me je moj rad, prvi uspešno obavljen posao je doveo do drugog, drugi do trećeg... „Predstraža“ je za mene predstavljala proboj, u smislu da sam se zahvaljujući radu na ovoj seriji preporučila strancima kao kostimograf na koga treba računati. Videli su koliko i šta mogu, i to mi je otvorilo nova vrata. Radeći na „Predstraži“ dobila sam priliku da se oprobam na američkom proizvodu i pročulo se da sam to uradila kako treba, pa je čuveni producent i reditelj Din Devlin insistirao da budem kostimograf i u filmu „Dogovor“ („The Deal“) koji je snimljen odmah po završetku „Predstraže“ i koji je trenutno u postprodukciji. Potom je usledio rad na seriji „Mornarički specijalci“ („SEAL Team“), koja je delimično snimana u Beogradu.

foto: Promo

Kako je protekao rad „Predstraži“? U projekat si uskočila u drugoj sezoni, pa me zanima da li si zbog toga imala određena kreativna ograničenja?

Rad na „Predstraži“ bio je istovremeno uzbudljiv, izazovan, naporan i veoma nagrađujući. Epska fantastika je, moglo bi se reć, žanr zbog kog sam se upisala na Akademiju. Nasledivši projekat, nasledila sam i osnovnu estetiku, kao i neke kostime. Imala sam slobodu da kostime koje su doneli iz Amerike prilagodim svojoj viziji, unapredim ih prema svojim zamislima, a sve nove likove osmislim kako želim. Nisam imala previše ograničenja, producenti su bili izuzetno fleksibilni i saradljivi, prihvatili su moj koncept i plan za tranziciju iz sveta prve sezone u svet druge. Naime, nisam želela da odbacim sve prethodno i počnem iz početka, jer bi se tako pokidala veza između sezona, što ne bi bilo dobro za tkivo serije. Prva sezona je u produkcionom smislu bila veoma skromna, pa sam radeći na drugoj dobila priliku da pustim mašti na volju i, u okviru zadate teme, kreiram kostime onako kako sam smatrala da treba.

Kojom svojom kreacijom si najzadovoljnija u „Predstraži“? Kako je protekla saradnja sa Jelenom Gavrilović? Čini mi se da si oko njenog lika imala najviše posla...

Ima puno kostima koje volim – pripadnici rase crnokrvnih (blackbloods) imaju najviše novih elementa u odeći, dok su mi Jelenini i kostimi njenog medicinskog osoblja bili veoma dragi i važni, budući da u njima ima najvise elemenata Vizantije i srpskog folklora. Magnusov kostim me je opasno zabavio, Tobin i njegovi drugari su himera Kozaka i staroslovenskih elemenata, Imine haljine su beskonačna modna revija, u Taloninim kostimima su svi superheroji i grafičke novele koje sam obožavala... Saradnja sa Jelenom je bila čarobna, od prvog trenutka. Zvala me je čim je videla prvi crtež i momentalno smo se razumele. Osim toga, na njoj sve nezamislivo dobro izgleda. I da, onaj epitrahilj na njenoj odori sam opsesivno i u najvećoj meri lično izvezla (osim delova koje su izvezle moje asistentkinje Kaća Nikolić i Nena Šmitran, kada ja nisam gledala). Volela bih da iskoristim priliku i pomenem ceo moj departman, jer bez njih ovo sve ne bi bilo ni toliko lako, ni toliko zabavno; tu su: Ivana Guteša (supervizorka), Nena Šmitran (asistentkinja), Isidora Nikić (koordinatorka), Slađana Santrač (supervizorka), Biljana Cvjetinović (krojačica), Katarina Nikolić (glavna garderoberka), Mina Cvetinović, Andrea Vasić i Vanja Stajić (asistenti garderobe).

foto: Promo

Jelenin lik u „Predstraži“ se zove Sana Vasić. Da li je prezime slučajnost?

Taj lik je prvobitno imao azijsko ime, međutim, kada su odabrali Jelenu Gavrilović za tu ulogu, počeli su da razmišljaju o promeni imena. Jelenina ideja je da se zove Sana (što na latinskom znači zdrava), a producenti su dodali Vasic, jer je neko od njih pronašao da etimologija mog prezimena znači „od plemenitog roda“. Molila sam ih da ne korsite prezime, budući da je vreme u kome se dešava radnja pseudo-srednji vek, a u srednjem veku još uvek nisu postojala prezimena, ali izgleda da je uspelo da se provuče ponegde. Nikada mi nisu rekli šta ih je nagnalo da dodaju prezime i da odaberu baš moje.

Kao što si već napomenula, kostimi u „Predstraži“ sadrže i određene slovenske/srpske motive. Kako je došlo do toga?

Smatram da svi umetnici sa sobom nose habituse porekla i okruženja iz kog potiču i da je najbolji put ka kvalitetnom izrazu korišćenje upravo tog nasleđa i sistema mišljenja. Da su snimali u Skandinaviji, dobili bi vikinge, a posto su došli u Srbiju, dobili su Slovene, što je osvežavajuće za američku publiku, kojoj staroslovenska kultura još uvek nije preterano poznata, a dovoljno podseća na druge, njima poznate, arhaične kulture da mogu da se naviknu na novu estetiku. Tako su se „rodili“ Tobin i njegova sabraća. Sa druge strane, Glavni grad (The Capital) zamišljen je kao naprednija sredina, pa sam se za kostime njegovih stanovnika u najvećoj meri oslanjala na vizantijsku kulturu i delimično na balkanske narodne nošnje. Taj proces je rezultirao u mnoštvu slovenskih šara na telima i odeći, prisustvu čakšira, dolama, opanaka...

foto: Promo

Radila si i seriju „Besa“. To je bilo dijametralno različito iskustvo u odnosu na rad na „Predstraži“, zar ne?

O, da. Shop ’til you drop (smeh). Šalu na stranu, za oba projekta sam radila opsežna istraživanja. Za „Predstražu“ – istraživanje istorije i različitih kultura, a za „Besu“ – istraživanje sadašnjosti, socijalnih struktura i psiholoških stanja. Razgovarala sam sa ljudima koji pripadaju raznim grupama, kako bih saznala koji su kodovi vizuelne komunikacije i izražavanja pripadnosti. I ono što je bilo najupečatljivije, prilikom rada na „Besi“ sam učila kako da potisnem poriv da dizajniram i izmišljam, kako bih oblikovanju likova pristupila na dokumentaristički način i svakoga učinila uverljivim. Za projekte sa savremenim kostimima kostimograf mora da se stavi na mesto svakog od likova i razmišlja kao oni, šta bi oni kupili, šta odabrali da obuku, šta i zašto im se dopada... Bilo je to veoma zanimljivo iskustvo.

Šta dalje? Da li su u planu neki novi projekti i izazovi?

Nedavno je objavljeno da će se snimati treća sezona „Predstraže“, tako da sam već počela sa pripremama. Pored toga, ima još nekoliko potencijalnih projekata, ali o tome ne smem jos uvek ni da šapućem (smeh). Upravo sam se vratila sa Filipina, gde me je Din Devlin pozvao na snimanje svoje nove serije „Gotovo Raj“ („Almost Paradise“) da obučim lokalni sektor kostima da radi po američkim standardima. Tako sam poslala konsultant-kostimograf u seriji u kojoj glumi Kristijan Kejn („Bibliotekari“). Jedva čekam da vidim da li će sledeća godina biti još luđa.

BONUS VIDEO:

Probali smo nespojivo picu sa ananasom

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media