DUBRAVKA UGREŠIĆ: Ovo je vreme fašizma i vladavine neadekvatnih ljudi (VIDEO)
Legenda jugoslovenske književnosti u Krokodilu, Foto: Printscreen/Adriamedia TV

ESPRESO NA LICU MESTA

DUBRAVKA UGREŠIĆ: Ovo je vreme fašizma i vladavine neadekvatnih ljudi (VIDEO)

Jedna od najznačajnijih književnica sa bivšeg jugoslovenskog prostora gostovala je u Krokodilovom centru za savremenu književnost u Beogradu

Objavljeno: 06.12.2018. 14:49h
Nikola Marković
Nikola Marković
Novinar rubrike Kultura
  • 27

Za književno veče u Krokodilovom centru tražila se karta više. Već sama ta činjenica nagoveštava da se sinoć u ovom nedavno otvorenom prostoru dešavalo nešto zaista posebno. Nije Centar veliki, u njemu je tek 50-ak sedećih mesta, ali se i ulaz naplaćivao - što nije baš uobičajena praksa u domaćoj književnoj sredini. Uz sve to, nekoliko ljudi nije uspelo da uđe zbog ograničenog kapaciteta prostora.

Gošća je bila hrvatska književnica Dubravka Ugrešić. Autorka mnogih značajnih dela, između ostalog i kultne "Štefice Cvek u raljama života", ovekovečene u filmu "U raljama života" Rajka Grlića, poslednjih meseci je u fokusu domaćih ljubitelja književnosti zahvaljujući aktuelnom romanu "Lisica" (domaći izdavač Booka).

U Beogradu je, za vikend, gostovala na konferenciji o Jugoslovenskom nasleđu, u utorak se družila sa čitaocima u Booka knjižari. Koliko god da je njeno delo veliko i značajno, sasvim sigurno se od nje očekivao i određeni osvrt na nasleđe Jugoslavije i nezaobilazna poređenja "da li je bilo bolje nekad ili sad", te trezveni društveni komentar na nacionalističke politike u bivšim jugoslovenskim republikama, a danas samostalnim malim državama.

Sama Dubravka, u javnom nastupu, deluje kao opuštena osoba koja je prošla sito i rešeto. Koja se izražava vrlo lako i bez intelektualne pretencioznosti, ali ne trpi "bullshit" i neće da se zamara pitanjima za koja smatra da nisu vredna. Sa druge strane, tu je bio voditelj programa Nikola Đoković, momak sa besprekornom biografijom i čovek koji je bio na post-diplomskim studijama u Zagrebu, i pisao naučne radove o delu Dubravke Ugrešić.

 

foto: Espreso.rs

 

No to je i voditelj koji se u svojoj sinoćnoj ulozi nije baš najbolje snašao, te se na momente više trudio da zaseni publiku i autorku svojom erudicijom, obrazovanjem i intelektom, umesto da formuliše jasna i koncizna pitanja usmerena na sagovornicu i pravu zvezdu večeri. Do te mere su njegove tirade bile predugačke i nedovoljno fokusirane, da se i publika otvoreno pobunila, dok mu je Dubravka Ugrešić u par navrata dobronamerno skrenula pažnju da ne može da odgovara na deset pitanja odjednom. 

Ako zanemarimo ovu nesrećnu okolnost s voditeljem, od književnice se itekako imalo šta čuti, bilo da se radi o lokalnim društvenim temama ili načinu na koji danas promišljamo književnost. A kada se radi o ex-yu temama, nezaobilazno je pitanje jugoslovenskog i antifašističkog nasleđa, koje se sada već decenijama unazad devastira uz relativizaciju istorijskog značaja.

- Promena koja se dogodila nije jednostavna. Prvo je došla na vlast nova klasa ljudi, a sa tom klasom je na vlast došao na populizam. Zašto to traje toliko godina? Ovaj rat je trajao četiri godine, kao Drugi svetski rat, međutim Evropa se oporavila i brzo stala na noge. Od rata u Jugoslaviji je prošlo oko 25 godina - to je užasno puno (...) Bio je rat. Srbi su mrzeli Hrvate, Hrvati su mrzeli Srbe, posle su onda svi zajedno mrzeli Muslimane, i tako dalje. Pa i ta energija se iscrpljuje. Ne možete vi mrzeti 25 godina. Takve ljude trpaju u ludnicu! Dakle, tu postoji još nešto.

Dubravka Ugrešić se ne libi da vladajuće garniture dovede u kontekst fašizma.

- Fašizam je vladavina neadekvatnih ljudi.To su ljudi kojima nešto fali. Ne znaju govoriti, ili su nepismeni... Neću govoriti o seksu, nemojte me gledati tako napeto! (smeh u publici) Ali znate, postojale su analize takvih fašističkih tipova, i uvek se završavalo na tome da se radi o nekoj neadekvatnosti. Ovo vreme je njihovo vreme.

A u Jugoslaviji je bilo drugačije.

- Jugoslavija je počela kao potpuno emancipatorski projekat, prosvetiteljski, koji je pre svega investirao u znanje. Tu su se ljudi obrazovali. Postojali su fakulteti, škole, akcije opismenjavanja, pa su se u svakom malom mestu gradili takozvani Domovi kulture. Nije se pušila marihuana tamo u domovima. Hoću reći, ne bi bilo loše (još jednom relaksirani smeh u publici), ali učilo se.

Sada to treba uništiti na najbrutalniji način. To je ono što je radila gospođa Biserka Legradić, nikada neću zaboraviti njeno ime, koja je zapišavala partizanske grobove, uz snimanje kamera. To je isto simboličan čin.

Zanimljiv je i način na koji Dubravka Ugrešić "katalogizira" vrste vandala koji se javljaju u ovom novom istorijskom kontekstu.

- Mi sada imamo profesionalne vandale koji bi poništili i menjali istoriju - oni znaju zašto to čine. Imamo i takozvane besvesne vandale koje vodi mržnja koju su nasledili. Oni ne znaju kamo bi je usmerili pa stanu pred pozorište, dragovoljci idu da protestuju protiv Frljića, a ni ne znaju šta je kazao. Imate i  raznorazne pro-life organizacije koje se dosete da bi oni protestovali, da neke knjige ne mogu u lektiru. Pa jesu li oni pedagozi? Nisu.

Recimo, mene su za "Forsiranje romana-reke" optužili za pedofiliju, jer u jednom odlomku Sabina, koja ima 30-ak godina, spava sa Rusom, piscem koji ima 40 godina. To je za Hrvate već pedofilija. To je sve opasno.

 

Pogledajte osvrt Dubravke Ugrešić na ovde uvek aktuelna pitanja jezika:

 

 

Na ovoj večeri voditelj programa se dotakao i teme kiča, koja je naročito nadahnula autorku da se njome pozabavi. 

- To sa kičem je jako teško pitanje, zato što je to terminologija od pre 30 godina. Sama reč kič i uopšte artikulacija tog pojma je negde iščezla. Poslednja koja je o toj temi razmišljala je Suzan Zontag, koja je označila šta je kemp. Međutim, nakon toga više uopšte nema određivanja šta je nisko, šta je visoko, šta jeste a šta nije kič.Poslednji arbitri takozvanog starinskog dobrog ukusa, ako nisu mrtvi sada imaju već 90-ak godina.

Profesorijat se pokazao lošim u određivanju šta je dobro a šta nije. Kritičari su iščezli. Sve to odgovara tržištu, zato što onda oni postaju arbitri i kažu šta je lepo i dobro. Pre 20-30 godina, neko je opalio po romanu Breta Istona Elisa, napisao lošu kritiku u Njujork Tajmsu. Već iduće nedelje je na naslovnoj strani izdavač zakupio stranicu, koja je tada možda koštala 50.000 dolara, a danas bi bila 300.000. I onda je tamo išlo sve o romanu brilijantno, brilijantno, brilijantno... Dakle, ti mali koji si se usudio uopšte nešto reći protiv toga, ti nemaš šansi jer mi  - tržište - određujemo, šta je dobro a šta nije. To je jako komplikovan proces. To je manipulativno polje i svi smo podložni manipulaciji.

A kako se boriti protiv kiča, ako se uopšte treba boriti?

- Ne znam na koji način. Ja ne mogu reći "Hajmo uvesti kulturnu policiju". Hajde čak i da razmišljamo na tu temu. Ko će biti taj kulturni policajac koji kaže ovi idu, a ovi ne idu? A i po kojim kriterijumima? Onda imate i konzumenta koji kaže: "Pa šta ćeš ti meni govoriti. Ti sad meni govoriš da je Prust veliki pisac. E pa meni nije"!

 

 

 

Usledila su i pitanja iz publike, gde je jednoj od gošći bilo interesantno da sazna šta Dubravka Ugrešić čita. Ona se osvrnula na delo Elene Ferante, ističući je kao "guilty pleasure" i književnost koja se čita u dahu, dvoumeći se da li je to "visoka" ili "guilty" književnost. Duhovito je rekla da nema nikakvog definitivnog zaključka, ali da je bez sumnje uživala u delu ove popularne autorke. Kaže da je kao mlađa bila "snob", ali da se sa godinama čovek malo opusti. Čita i razne kulturne studije. "Da mi sad neko napiše povest igle i konca, ja bih pre to čitala", duhovito dodaje.

Jednu dobro upućenu čitateljku u publici, koja se osvrnula na pomen Nabokova u delu Dubravke Ugrešić, zanimalo je pitanje feminizma u njenoj književnosti.

- Mi već stolećima živimo u tom muškom kanonu. Ako pogledate čitanke, antologije, ako pobrojite muške i ženske autore, videćete katastrofalnu diskriminaciju o kojoj niko ne vodi računa, jer se toliko čini prirodnom.

Ne mogu reći da sam bila osvešćena brzo. Meni je trebalo jako puno vremena da sve skupa vidim. A onda je jako bitan trenutak kad se usudite, kao žena, da pustite glas. Onda se događaju stvari koje su potpuno čudesne, i o kojima je jako teško pričati zato što vam ljudi ne veruju. Imaju reakcije koje su strašno odbrambene. Ne shvataju to.

Mlađi muškarci nemaju tu vrstu diskriminacije, ili je imaju sve manje. Međutim, pisci moje generacije ne čitaju žensku književnost, iako su naravno naučili da to ne smeju da kažu. Jer oni kad uzmu tekst koji je napisala žena, naprosto dobiju nekakvu galopirajuću disleksiju (smeh u publici). To je nešto biološki,  oni to ne mogu. I zato svi pisci pišu posvete, da malo proteraju tu savest. Onda posvete knjigu Hani Arent. Ona je žena koja ima najviše posveta.

"Gledao sam je sinoć na odru mrtvu, u tišini..." (parafraza stihova hrvatskog pesnika Antuna Gustava Matoša iz 19. veka, op.a) Poezija je prepuna mrtvih žena. Žena je dobra samo dok je mrtva. Ili ovi pesnici koji nam viču "Pa ćeš kročiti pored mog groba"...To je istorijski sadizam koji nikad nije dobio svoje ime - zaključila je književnica.

 

 

Naravno, kako to već biva kada se muškarci nađu na "stubu srama", javio se i jedan muškarac iz publike, sve negodujući da i žene same snose svoj deo krivice. Dok je publika radoznalo dočekala ovaj "volej" koji se namestio autorki, voditelja programa Nikolu Đokovića uhvatila je nervoza, pa je u jednom trenutku pokušao da vrati priču na književnost i brže-bolje privede debatu kraju.

Ipak, Dubravka Ugrešić je neimenovanom muškarcu s jedne strane uskratila pravo da on (kao muškarac) postavlja to pitanje, i skrenula mu pažnju da to može da čini ona kao žena. Složivši se donekle, uz konstataciju da žene i same prečesto ispunjavaju muške fantazije. Za primer je uzela predsednicu Hrvatske Kolindu Grabar-Kitarović, koja se "istesala" i sama odlučila da "ispuni muške fantazije" kako bi se održala na svojoj poziciji. A kada je "gospodin" iz publike zavapio da su za sve krive majke i njihovo vaspitanje, Dubravka ga je ljubazno ućutkala rečima: "Hajmo zaključiti da nas čeka veliki posao."

Bio je tu još jedan neuspeli pokušaj pitanja iz publike, kada je žena srednjih godina upitala književnicu šta misli o Miljenku Jergoviću. Dubravka Ugrešić nije bila baš oduševljena pitanjem, koje je nekako nesrećno došlo nakon čitave priče o dominaciji muškaraca u književnosti. Odbila je da odgovori, uz ironično pitanje "da niste vi Jergovićeva majka" i konstataciju da nije njeno da kanonizuje Jergovića. Nakon upornog vajkanja nesrećne gošće književne večeri, Dubravka je duhovito uskliknula "Miljenko Jerković je genije!" , pa ko razume - shvatiće.

 

BONUS VIDEO: Espreso intervju - Kralj Čačka

 

(Nikola Marković / Espreso.rs)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.


Espreso.rs


Adria media