MOMIR NOVAKOVIĆ: Nova vizija harmonike i balkanske muzike
Momir Novaković i njegov bend Moulin Noir, Foto: Moulin Noir promo

espreso intervju

MOMIR NOVAKOVIĆ: Nova vizija harmonike i balkanske muzike

"Mi živimo sada, u ovom trenutku istorije, i to je jedini momenat u kom možemo da ostavimo autentičan trag"

Objavljeno: 18.11.2018. 15:47h
Nikola Marković
Nikola Marković
Novinar rubrike Kultura
  • 176

Poslednjih godina i decenija, menja se uobičajena percepcija harmonike i muzike sa ovih prostora u globalnim razmerama. Od retro reminiscencija na Kemiša i druge "teškaše" novokompovane narodne muzike, preko Gorana Bregovića i Emira Kusturice koji su probili led za globalnu percepciju balkanskog melosa, do utemeljenja "svetske muzike" kao zasebnog žanrovskog hibrida u kome i Srbija ima šta da ponudi.

U takvom "novom svetu" muzike utemeljene u narodnim i nacionalnim tradicijama, mesto je našao i talentovani harmonikaš Momir Novaković. Kao paradigmatičan primer muzičara u globalizovanom svetu, Novaković je od Loznice - preko švajcarskog grada Lugana - stigao do norveškog Stavangera, gde je sa internacionalnom ekipom klasično obrazovanih muzičara oformio grupu Moulin Noir i nastavio već bogatu karijeru na razmeđu klasične i "svetske" muzike s korenima u balkanskoj tradiciji.

Moulin Noir je najnoviji Novakovićev projekat, u kome - kako stoji na facebook strani benda - kombinuje tradicionalne melodije sa džezom i savremenom klasičnom muzikom, dok na nastupima ukrštaju različite grane umetnosti, kao što su ples ili video efekti.

 

Moulin Noir na koncertu
Moulin Noir na koncertu foto: Moulin Noir promo

 

"Članovi benda Moulin Noir su ostvareni klasični muzičari sa svetskim karijerama. Ako zagrebete internet, naći ćete neverovatne stvari o njima i njihovim uspesima. Oni sve ovo doživljavaju kao izazov, strast i divljenje prema našoj kulturi. Kao muzičari tog profila, znali su mnogo o našoj muzici, filmskoj kulturi, ali i o karakteru naših ljudi. Oni dobro znaju zašto su ritmovi takvi kakvi jesu, i zašto su melodije emotivne i nostalgične. Gaje veliko poštovanje prema tome, i sa značajnim začinom u smislu naseg prijateljstva su se upustili u ovu avanturu. Ludi su za Srbijom i najveća nam je želja da zajedno, čim se ukaže prilika, nastupimo u Srbiji", kaže o kolegama u bendu Novaković.

 

 

Otkako je balkanska muzika prodrla na zapadno tržište, počela je da beleži određeni komercijalni uspeh. Tokom godinama su se javila i određena očekivanja publike u  pogledu stilskog pristupa, načina na koji će im muzika ovog podneblja biti predstavljena. S jedne strane se nameće potreba da bendovi budu originalni kako bi se probili i izdvojili iz mora sličnih sastava, dok s druge postoje upravo ta očekivanja koja se zasnivaju na određenim žanrovskim postulatima.

"Moulin Noir veruje najpre u originalnost. Trudimo se da plasiramo balkansku muziku kroz stil koji ce biti karakterističan za nas, da u to ubacimo muzičke detalje koji će da demonstriraju našu ekspertizu - na primer dva polomljena takta na kraju trubačke teme, koja u zbiru čine jedan regularni i tako zaključuju celinu. Da iza toga postoji intelektualna ideja i smisao. Mi živimo sada, u ovom trenutku istorije, i to je jedini momenat u kom možemo da ostavimo autentičan trag. Dobro je znati 'teoriju' ali je još bolje primeniti je radi stvaranja novog izuma. Samo tako ćemo dati doprinos našem nasleđu, koje je već samo po sebi popularno. Sada je vreme za njegovu decu", pojašnjava harmonikaš.

 

Moulin Noir
Moulin Noir foto: Stefan Drljača

 

Zanimalo nas je i na koji način se društvena situacija u Norveškoj i njene specifičnosti odražavaju na umetnički i kulturni život države. U Srbiji često postoji gruba - pa i nekorektna - podela na stanovnike velikih gradova i "unutrašnjosti", usled višedecenijske nesrazmere u finansiranju kulture u gradskim centrima i manjim sredinama, te fenomenu gravitacije stanovništva ka Beogradu zbog većih mogućnosti za zaposlenje. 

Novaković ističe da je Norveška izuzetno decentralizovana zemlja, i u finansijskom i u psihološkom smislu. "U Oslo najčešće idemo avionom, pa vi procenite koliko su to dve različite realnosti. Svaki grad razvija svoju muzičku scenu i bilo otkuda je lako otisnuti se u svet. To je jedan od razloga koji nas je prirodno naveo da u našem spotu predstavimo urbanu atmosferu Stavangera, i umetnička dela - murale - čuvenog NUART festivala urbane umetnosti"

Mladi harmonikaš dodaje da je dobro za muzičare što su ipak povezani na međuregionalnom nivou i lako je ostvariti saradnju sa svima, dok recimo u Švajcarskoj - najdecentralizovanijoj zemlji u Evropi - to nije moguće među različitim jezičkim područjima. "Svaki grad u Norveškoj ima izuzetno značajan budžet za kulturu, i šta god da organizujete možete očekivati makar nekakvu podršku od opština", zaključuje Novaković.

 

 

U Norveškoj je harmonika deo folklora, ali je javnost dovoljno edukovana da joj ništa nije strano, objašnjava muzičar. Zanimalo nas je i koliko je uobičajena predstava o harmonici u Srbiji uticala na njegovo muzičko obrazovanje, i na doživljaj njegovog muzičkog puta u sredini u kojoj je odrastao.

"Moja karijera je izgrađena pre svega na klasičnoj muzici, i sama ta informacija vec zvuči dovoljno teško kada se stavi u naše domaće okolnosti. Imao sam sreću i čast da budem osvajač Svetskog kupa harmonike 2008. godine i postanem do neke mere poznat u mestu iz kog dolazim. Ono sto sam doživeo od ljudi među kojima sam odrastao ruši sve stereotipe i pretpostavke o shvatanju harmonike u Srbiji. Oduševljen sam poštovanjem i ponosom koji su moje komšije, prijatelji i sugrađani iskazali prema meni znajući da sviram klasičnu muziku".

 

 

Novaković dodaje da je bitno da mediji i stručna javnost što više forsiraju nove ideje i stvore širu sliku o harmonici kao instrumentu, i navodi primer svog školskog druga Nikole Pekovića koji je pobedio u emisiji "Ja imam talenat" s projektom kombinovanja harmonike i gusala sa klasičnom muzikom.

Konačno, zanimalo nas je i koliko Novaković danas prati muzičku scenu u Srbiji i šta ga najviše zanima.

"Dugo nisam pratio našu muzičku scenu jer sam bio nezainteresovan za ono što se najviše forsira, sve dok nisam “odrastao” i naučio gde da trazim ono što me interesuje. Trenutno me najviše zanimaju Marko Louis i Nikola Pejaković, čije ideje su me zaintrigirale pa ih sada dublje istražujem, kao i još nekoliko izvođača sa originalnim idejama i eksperimentalnim pristupom. Uvek rado slušam Duška Gojkovića i Ramba Amadeusa. U momentu dok sam komponovao poslednju pesmu, najviše sam slušao Ramba i njegov fank na dnevnoj bazi, pa bih je na neki način posvetio njemu.

 

BONUS VIDEO: U HOLIVUDSKOM MANIRU: Novi trejler za film KRALJ PETAR PRVI (VIDEO)

 

(Espreso.rs)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.


Espreso.rs


Adria media