JETHRO TULL TREĆI PUT U SRBIJI: Ijan Anderson ekskluzivno najavljuje koncert u Sava Centru (VIDEO)
Trenutna postava benda Jethro Tull, Foto: Promo

espreso intervju

JETHRO TULL TREĆI PUT U SRBIJI: Ijan Anderson ekskluzivno najavljuje koncert u Sava Centru (VIDEO)

"Kada smo prvi put svirali u Beogradu, sećam se da je to bilo teško iskustvo, zbog veoma agresivnog obezbeđenja koje je kontrolisalo publiku. Koliko se sećam, tu su bili uniformisani policajci sa psima. Bilo je veoma zastrašujuće i za nas i za publiku"

Objavljeno: 11.10.2018. 18:37h
  • 18

Jethro Tull, jedan od najvećih rok bendova u istoriji, na čelu sa legendarnim Ijanom Andersonom, u nedelju 14. oktobra svira u Sava centru u Beogradu u okviru svoje "50th Anniversary Tour" turneje.

Veliki britanski bend je dosad snimio 30 albuma i prodao ih u 50 miliona primeraka, a odsvirali su više od 3.000 koncerata u 40 zemalja. -

Jethro Tull nastupaju u sledećoj postavi: Ijan Anderson – flauta, vokal, akustična gitara, Florian Ophale - gitara, John O’Harra - klavir, harmonika, vokal, David Goodier - bas, vokal i Scott Hammond - bubnjevi.

Ulaznice za ovu svirku u prodaji su po cenama: 1990,00 RSD, 2.800,00 RSD, 3.400,00 RSD i 3.990,00 RSD na blagajni Sava Centra i svim prodajnim mestima Eventima – www.eventim.rs.

Ijan Anderson, vođa legendarnog Jethro Tulla, pristao je da pred veliki koncert u Beogradu da intervju za Espreso.

foto: Promo

Svirali ste dva puta u Beogradu, jednom 1974. godine i drugi put 2004. godine. U kakvom su vam sećanju ostali ti koncerti?

Kada smo prvi put svirali u Beogradu, sećam se da je to bilo teško iskustvo, zbog veoma agresivnog obezbeđenja koje je kontrolisalo publiku. Koliko se sećam, tu su bili uniformisani policajci sa psima. Bilo je veoma zastrašujuće i za nas i za publiku.

Ali, to je bilo tada, 1974. godine, i od tada su se stvari poboljšale, pa još jednom pogoršale, i sada su ponovo bolje. Sada su okolnosti takve da očekujem da će sve biti dobro. Što se tiče drugog koncerta, bio je to još jedan nastup u nizu na turneji. Ne sećam se ničega lošeg, tako da je verovatno bilo sve kako treba.

 

Bili ste jedan od najpopularnijih bendova u bivšoj Jugoslaviji i uticali ste na generacije ovdašnjih bendova i muzičara. Zbog čega je vaša muzika uspela da postigne takav globalni uspeh i prihvaćenost u različitim delovima sveta?

Od 1969. do kraja sedamdesetih, imali smo veoma rasprostranjenu bazu fanova. Prvo smo postali popularni u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Skandinaviji. Potom i u SAD, pa u ostalim evropskim zemljama. Tokom sedamdesetih su za nas znali i u Indiji, Japanu, Istočnoj Evropi, Latinskoj americi. Potrebno je vremena za tako nešto, to se nije dogodilo odjednom.

Drago mi je što nismo nastupali na Vudstoku, jer nam je trebalo više vremena. Svirati pred tolikom publikom u tom trenutku, bilo bi greška. Tada sam rekao našem menadžeru da ne želimo to radimo. Srećom, on se složio s nama. Bili smo jedan od bendova, poput Led Zeppelin, koji nije nastupio na Vudstoku. Oni su već bili spremni, bili su godinu dana ispred nas što se tiče nastupa na turnejama. Nama je trebalo još vremena.

Oko 1971. smo postali globalno prepoznati, u vreme albuma "Aqualung". Dakle, to su neke četiri godine koje su nam bile potrebne da postanemo internacionalno uspešan bend.

 

foto: Promo

Da li ste bili upoznati sa muzikom u Jugoslaviji, ili zemljama koje su nastale nakon raspada SFRJ?

Povremeno sam slušao muziku s ovih prostora kada bi mi neko dao CD. Ali, to je bilo u vreme CD plejera. Više se i ne sećam kada sam poslednji put imao CD plejer, više ih nema ni instaliranih u kompjuterima. Ljudi mi i dalje daju CD-ove, a ja im kažem "veoma vam hvala, nadam se da ću ga preslušati kada se vratim kući". Ali, često to nisam u mogućnosti da uradim.

Ako tražite od mene da navedem neki srpski hevi metal, rok, progresiv bend, ili džez grupu, ne bih umeo da vam kažem. Štaviše, ja ni ne slušam previše muzike uopšte. Nemojte se osećati loše zbog činjenice da ne mogu da navedem nijedan srpski rok bend. Ne znam nijedan bend ni iz Hrvatske, ili Brazila, Nemačke, čak ni bendove iz SAD ne znam dobro. Ja ne slušam rok muziku.

 

Negde ranih sedamdesetih sam prestao da slušam pop i rok muziku, jer nisam želeo da budem pod uticajem onoga što drugi ljudi rade. Znam ko su ZZ Top. Znam ko je Meat Loaf. Verovatno bih prepoznao Pink Floyd. Sasvim sigurno bih prepoznao Led Zeppelin, jer smo išli s njima na turneju 1969. i ranih sedamdesetih. Izuzev toga, obraćate se pogrešnom čoveku. Nemam pojma šta je bilo na muzičkim top listama ni 1972, ni danas. Ne znam ništa! (smeh)

Čak me ni ne interesuje šta rade ljudi u pop i rok muzici. Kada se ja njome bavim, to je samo moja muzika i na to se koncentrišem. Ako i slušam muziku, to je obično klasika. Volim da zaštitim svoje uši od agresivne muzike.

foto: Promo

Dakle, sem klasike malo toga?

Sem toga, ne slušam muziku uopšte. Slušam vesti. CNN, BBC, Al Džaziru, Rusku televiziju. To je uglavnom "loša muzika", ali je slušam svejedno jer želim da znam šta se dešava u svetu.

Šta je to što vas naročito dotiče kada gledate ili slušate informativni program?

Živimo u eri uspona populizma. Harizmatičnih, glasnih, a ponekad i korumpiranih lidera, koji su na vlasti u velikim zemljama. Ne radi se samo o Rusiji ili SAD, govorimo i o još nekoliko evropskih zemalja u kojima se dešava ista stvar. Svi bi trebalo da budemo zabrinuti zbog uspona nacionalizma. Patriotizam je nešto drugačije. To je ljubav prema vlastitoj zemlji. Nacionalizam je mržnja prema drugim zemljama. To je veoma značajna razlika. To su dve stvari koje me brinu.

 

Ali stvar koja je najviše zabrinjavajuća je globalni rast populacije, kao i klimatske promene koje će uticati na buduće generacije. Kada se radi o globalnoj populaciji, nijedan lider - ni većina ljudi - ne žele da pričaju o tome. O tome koliko će imati beba, ili koliko treba da bude velika porodica. Možemo da očekujemo rapidan porast broja stanovnika u nekim svetskim zemljama, dok će se u Evropi taj broj redukovati, što je dobro. Jedno ili dva deteta, to je dobro. To je blagoslov! Tri deteta, to je početak kolekcionarstva.

Ja neću biti na ovoj planeti kada sr*nje započne, kada krenu masovne migracije i uticaji klimatskih promena. Na kraju ovog veka biće 12 milijardi ljudi na planeti, što Zemlja neće moći da izdrži.

foto: Promo

Većina vaših fanova iz sedamdesetih sada su u ozbiljnim godinama. Takođe, i nove, mlađe generacije se interesuju za vašu muziku. Kakvu publiku očekujete na beogradskom koncertu?

Iz mog iskustva, postoje zemlje u kojima više mladih ljudi dolazi na naš koncert. To su uglavnom latinske i mediteranske zemlje. U SAD, Nemačkoj ili Velikoj Britaniji, naša publika je uglavnom starija, i nema puno mladih koji dolaze na koncerte u tim zemljama. Pretpostavljam da će i u Srbiji biti najviše ljudi u pedesetim i šezdesetim godinama, i možda 10 procenata tinejdžera i mlađih ljudi u dvadesetim, radoznalih da vide šta je to klasičan rok.

To je muzika njihovih roditelja, i svojevrstan način da budu u toku sa njihovim interesovanjima. Način da nešto nauče o njima. U nekom trenutku života dođemo do tačke kada, umesto da se svađamo sa njima i budemo negativni u tom odnosu, postajemo radoznali. I onda, počnemo da slušamo muziku koju oni slušaju. Gledamo filmove, i čitamo knjige koje su oni pročitali. To je način da se zbližite s roditeljima kada postanete zrele, odrasle individue. Mislim da je to jedan od razloga zbog kojih se mlađe generacije interesuju za muziku šezdesetih i sedamdesetih, možda i osamdesetih.

 

 

Za te stare generacije, sve to je bilo sjajno i novo. Slušanje te muzike je bilo kao da kupite nov Mercedes i vozite ga oko zgrade da se pohvalite pred društvom. Muzika je definisala vašu ličnost, činila da se osećate dobro i posebno.

Širila se i u zemljama gde je pop i rok muzika zapravo bila zabranjena, tokom šezdesetih i sedamdesetih. I kada su te zemlje počele da se menjaju, muzika je bila deo te promene. U Rusiji recimo, u vreme Gorbačova. Tada je državna izdavačka kuća Melodiya Records, 1987. godine, objavila prve dve inostrane pop-rok ploče u istoriji. To su bili The Beatles i Jethro Tull.

 

foto: Promo

 

Kakvu ste setlistu spremili za beogradski koncert?

Turneja na koju smo trenutno je velika produkcija povodom 50. godišnjice osnivanja benda, što daje čitav kontekst muzici. Uglavnom ćemo biti fokusirani na šezdesete i sedamdesete. Neće sve biti iz tog perioda, ali takav će biti najveći deo setliste. To je vreme kada je većina ljudi prvi put čula Jethro Tull. Takođe ćemo biti fokusirani na 36 članova grupe koji su se tokom njenog rada izmenjali. U nekom trenutku nastupa, sve ćemo ih videti na kratko na video bimu. Imaćemo i nekoliko gostiju na bini. Čitav vizuelni materijal je pažljivo spremljen, nedeljama smo radili na tome pre turneje. Moj sin je video umetnik koji je sastavio sav taj materijal, i zajedno smo radili na njemu.

Spremate i novi album?

Novi album će stići krajem 2019. godine. Stigli smo negde do polovine studijskog snimanja, ali nas je ova jubilarna turneja prekinula. Vratiću se na posao krajem godine, i nadam se da ćemo završiti album u prvim mesecima sledeće godine.

 

(N. M. /I. Ć.)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.


Espreso.rs


Adria media