Industrijski dizajn
Deset najupečatljivijih komada nameštaja i upotrebnih predmeta nemačke umetničke škole Bauhaus (1919-33')
Bauhaus je bila državna arhitektonska škola koju je 1919 u nemačkom gradiću Vajmar osnovao Valter Gropius, ali je pored arhitektonskog stila i niza upečatljivih zdanja ova škola ostavila duboki trag i u industrijskom dizajnu. Od Hartvigovog minimalističkog seta za šah, do Brojerove stolice inspirisane biciklom, pobrojaćemo vam deset najboljih komada nameštaja stilski smeštenih u umetnički pokret Bauhaus.
Moderni stil zasnovan na principima jednostavnosti, doneo nam je umetnička dela u raznim sferama umetničkog delovanja, među njima i najznačajnije komade nameštaja dizajnirane u 20. veku.
Bauhaus nameštaj je dizajniran sa primarnom svrhom da bude funkcionalan. Ogoljen je do osnovnih elemenata, fundamentalnih komponenti kao što su površine ili nogare stola, često pojednostavljene do bazičnih geometrijskih formi.
Dizajneri bauhausa su želeli da stvore estetski zadovoljavajuće objekte, ali i da njihovi proizvodi budu dostupni široj publici - jednostavni dizajn značio je i efikasniju proizvodnju.
Moderne industrijske tehnologije učinile su određene materijale, poput čelika, stakla, šperploče ili plastike, dostupnijim. Takvi materijali su se prethodno smatrali nekonvencionalnim u izradi nameštaja, ali je masovna proizvodnja promovisala i duh praktičnosti bauhausa.
Vasilij stolica, Marsel Brojer
Poznata je i kao stolica Model B3, a dizajnirao je moderni arhitekta i dizajner nameštaja Brojer, poreklom Mađar, između 1925-1926. Brojer je dobio inspiraciju za ovu stolicu dok je vozio svoj bicikl, zamislio je čelične cevi iz konstrukcije bicikla savijene u adekvatne forme iskoristive za nameštaj. On je sveo tradicionalnu formu pretrpane stolice i pojednostavio je do njenog kostura, ram, platneno sedište, naslon i oslonci za ruke. Stolica je ubrzo dobila ime po ruskom slikaru Vasiliju Kandinskom, koji je i sam delom pripadao bauhausu i koji je bio veliki obožavalac stolice svog prijatelja Brojera.
Kolevka, Peter Keler (1923)
Kandinski je bio inspiracija ovom nemačkom arhitekti, konkretno, njegova knjiga o teoriji boje, u kojoj se između ostalog, bavio i psihološkim efektima određenih boja na ljude. Kolevka je dizajnirana za prvu izložbu umetnosti bauhausa 1923. Komponovana je od jednostavnih oblika, trouglova i četvorouglova, i od osnovnih boja - bauhausovske palete.
Bauhaus set za šah, Jozef Hartvig (1924)
Osnovna funkcija ovog kompleta koji je Hartvig dizajnirao između 1923. i 24. je pokret. Na primer, lovac u obliku slova X predstavlja svoje dijagonalno kretanje, dok su gotovo bezgranične putanje kraljice predstavljene loptom na vrhu kocke. Eliminacijom religioznih i monarhijskih simbola, ovaj nemački dizajner je za cilj imao da načini novi dizajn igre, prilagođen modernom dobu.
Brno stolica, Mies van der Roe (1930)
Delo modernističkog arhitekte, nastala je između 1929. i 1930. godine. Dizajn je baziran na ideji da nije neophodno da stolica ima četiri noge.
Čajnik sa infuzerom, Marien Brant (1924)
Nemačka umetnica je 1924. godine kreirala metalni geometrijski čajnik, rešavajući konvencionalnu posudu nepotrebne ornamentike. Jednostavan po formi i boji, u prilog funkcionalnosti govori činjenica da je moguće odrediti jačinu infuzije, odnosno samog napitka, kao i to što je drška u obliku slova D postavljena visoko na telu čajnika kako bi omogućila lakše sipanje.
Garderober sa točkićima, Jozef Pol (1929)
Ovaj jednostavni komad od iverice, konstruisan 1929. postao je poznat po svojoj mobilnosti i iskoristivosti untrašnjeg prostora. Pokretljiv je u različitim smerovima, a namera dizajnera je bila i da bude cenovno pristupačan.
Barselona stolica, Mies van der Roe i Lili Rajh (1929)
Nastala je 1929. za potrebe međunarodne izložbe u Barseloni. Sastoji se od dva tanka četvrtasta jastuka preko laganog rama od nerđajućeg čelika. Dizajn rama je prerađen 1950, te je umesto spoja na sredini, sačinjen iz jednog komada metala. Svinjska koža je zamenjena goveđom.
MT8 lampa, Vilijem Vagenfeld i Karl Jakob Juker
Stona lampa, poznatija i kao bauhaus lampa jer je otelotvorila ključni princip stila da forma prati fuknciju. Ekonomična je i napravljena je od precizno sečenog stakla i metala, sa neprozirnim abažurom kakvi su se do tada koristili samo u industrijskom osvetljenju.
Kvaka, Valter Gropius
Ovu modernističku kvaku dizajnirao je tvorac bauhausa.Sačinjena je od niklovanog mesinga i navodno je komercijalno najuspešniji proizvod proistekao iz perioda bauhausa.
Set stolova, Jozef Albers (1926-27')
Američki umetnik nemačkog porekla dizajnirao je ove moderne stolove između 1926. i 1927. Svaki sto je napravljen od hrastovog drveta i prefarban akrilnim bojama, opet, tipčnim za stil - plavom, crvenom, žutom i belom.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
