Džon Malkovič: Kritika je pozitivna stvar
Foto: FEST

48. Fest

Džon Malkovič: Kritika je pozitivna stvar

Američki glumac Džon Malkovič, zvezda 48. Festa u Beogradu, osvrnuo se u završnici tog festivala na dugogodišnju pozorišnu, filmsku i televizijsku karijeru i posebno na ulogu kritike u umetnosti, navodeći da i sam pokušava sebe kritički da sagleda što je moguće objektivnije.

Objavljeno: 09.03.2020. 10:17h

Uoči scensko-muzičkog performansa “Muzički kritičar” na zatvaranju 48. Festa i uručenja nagrade Beogradski pobednik, Malkovič je 8. marta na konferenciji za novinare u Kombank dvorani priznao da ne zna gotovo ništa o srpskoj i regionalnoj kinematografiji, jer ne gleda mnogo filmove. Istakao je pre svega ljubav prema pozorištu, u kojem je i počeo karijeru, a gotovo prezrivo je odbio da odgovori na pitanja o privatnom životu.

Malkovič i Aleksej Igudesman, autor resitala “Muzički kritičar”, koji predstavlja miks najokrutnijih muzičkih kritika o nekim od najboljih muzičkih dela u istoriji, upoznali su se i prvi put sarađivali pre više od deset godinana festivalu “Džulijan Rahlin i prijatelji” u Dubrovniku.

foto: FEST

Prema rečima Igudesmana, za njihovu novu saradnju imao je ideju o muzičkom komadu sa teatarskim elementima, jer je naišao na neke od najužasnijih kritika o nekim od najlepših kompozicija ikada napisanih. Malkovič igra strašnog muzičkog kritičara, koji veruje da je muzika slavnih kompozitora dosadna i obična, dok Igudesman i drugi muzičari na sceni veruju suprotno i uzvraćaju mu udarac izvođenjem dela Baha, Mocarta, Betovena, Šopena, Bramsa, Šumana, Debisija, Prokofijeva, Izaja, Kančelija, Pjacole i samog Igudesmana. Veliko finale je "Mučenje Malkoviča" - kritika njega lično, koju je Igudesman uskladio sa muzikom na sarkastičan način.

“U predstavi pokazujemo lepotu muzike i to kako kritičari ponekad greše, a nekad su i u pravu”, rekao je Igudesman, dodajući da na mnogo načina i Malkovič i on misle da je to vrlo pozitivan rad, posebno za ljude koji se bave kreativnim stvarima. “Pozitivno je znati da su i jedan Betoven ili Brams bili ponekad izloženi mržnji, žestoko osporavani. Znači, ako ste umetnik - morate nastaviti dalje, jer čak i najveći mogu biti kritikovani. Za autore, za mlade koji se trude da nešto naprave, ta spoznaja je vrlo terapeutska”, rekao je Igudesman.

Malkovič je istakao da je u tom performansu glavna stvar muzika, ali misli da je to “vrlo lep komad za sve ljude iz kreativnog polja”. “Kad god stavite nešto u javnu sferu – film, album, sliku, predstavu, sigurno će potpasti pod neku vrstu kritike. To je posao kritičara. Ja sa tim nemam problem”, rekao je Malkovič.

Upitan koliko je oštar kritičar sam sebi, Malkovič je naveo da ne smatra da je kritika nešto surovo. "Pokušavam da, kada ocenjujem sebe, budem pošten i objektivan koliko god mogu. Mnogi glumci ne vole da gledaju sebe. Ja sigurno to ne volim. Ne mogu da podnesem svoj glas. A profesionalna kritika mi je bitna, ne samo o nekoj mojoj ulozi nego o filmskom radu generalno", rekao je on.

Igudesman je dodao da je Malkovič u tom pogledu fantastičan i konstatovao da je retko ko tako otvoren i tako glorifikuje kritiku, kao što on to radi u predstavi “Muzički kritičar”.

“Dok sam je spremao, naišao sam na užasnu kritiku jedne predstave koju je Džon igrao u Istanbulu. Pisalo je čak da mu treba zabraniti ulazak u Tursku. Uzeo sam tu recenziju i uneo je u predstavu. Nazvali smo taj deo ‘Malkovičeve muke’. Inače, narednih dana idemo u Istanbul sa ‘Muzičkim kritičarem’. Uzbudljivo je što smo pozvali tog kritičara koji ga je nagrdio na piće i prihvatio je”, rekao je Igudesman, čiji je performans pre Beograda izveden u Beču.

Osvrćući se na višedecenijsku karijeru, u kojoj je ostvario niz pozorišnih i više od 70 filmskih uloga, Malkovič je ocenio da ga je rad u teatru najviše definisao.

“Počeo sam u pozorištu u Čikagu. Mnoge stvari koje sam tamo radio odredile su moj glumački razvoj, jedna od ključnih uloga u tom smislu bila mi je u predstavi ‘Staklena menažerija’. Zatim predstava ‘Pravi Zapad’ koju smo izveli u Njujorku. Tako sam i počeo filmsku karijeru. Zatim predstava ‘Libertin’ na Brodveju. To su uloge koje su najviše uticale na moj razvoj kao glumca. Sa filmom je stvar prilično drugačija - na filmskoj ulozi ne možete zaista raditi onako kao u pozorištu. Predstava postoji samo dok je izvodite. Svake večeri može biti drugačija i svake večeri vi radite na njoj. Na filmu snimite ulogu, neku scenu za samo jedan dan, i to je to. Više to i ne vidite”, rekao je Malkovič.

Malkovič je kazao i da ne razmišlja mnogo o konkretnim ulogama, već ga pre svega uzbuđuje dobar scenario ili drama.

“Ne razmišljam o nekoj ulozi izolovano, jer ona ima smisla samo u kontekstu priče celog filma ili predstave. Bitan mi je kvalitet priče i kvalitet ljudi koji rade na tome. Neke su mi uloge više, neke manje interesantne, neke su možda super intersantne za kratko vreme, neke za duže. Ono što me pokreće danas sigurno je malo drugačije od onoga pre 30 godina, jer sam i ja sam drugačiji, ali mislim da generalno nema velike razlike”, rekao je Malkovič.

Ističući da je pozorište njegova ljubav i da mu je i dalje posvećen, Malkovič je rekao da i dalje, međutim, namerava da radi i na filmu i na televiziji.

Posle uloge u aktuelnoj seriji “Novi papa” Paola Sorentina, nekoliko meseci igrao je jednu predstavu u Londonu, a potom je opet radio novu seriju – komediju “Space Force”, za Netfliks. “Najverovatnije ću tako i nastaviti”, rekao je Malkovič.

Povodom bojazni da bi striming servisi mogli da uguše bioskope, Malkovič je rekao da sumnja da mogu da koegzistiraju, ali i da ne vidi šta bi moglo da se učini povodom toga.

“Nije reč o samim filmovima i serijama, već o publici i tome kako gleda filmove. Decenijama, sve do 70-ih godina, jedini način da vidite film bio je da odete u bioskop. To više nije slučaj, postoji mnogo načina da ljudi vide film. Mislim da ogromna većina ne ide u bioskop, već gleda filmove na kompjuteru ili telefonu. Ne mislim da se bilo šta može uraditi u vezi sa tim. Film je počeo da se menja još pojavom VHS-a. Mogli ste da gledate kod kuće kada hoćete. DVD je to dalje pojačao. Zatim striming i VOD. A ne znam kakva će za deset godina biti platforma za prikazivanje filmova, koji su zbog toga već počeli da se menjaju”, rekao je Malkovič.

Upitan da li poznaje srpsku ili jugoslovensku kinematografiju, Malkovič je priznao da nije upućen, ali je dodao da i “inače ne gleda mnogo filmove, bilo odakle”.

Povodom Dana žena, Malkovič je upitan i koje su koleginice uticale na njega, a naveo je nekoliko i u pozorištu, i na filmu.

“Kada sam počinjao u pozorištu, imali smo veliki broj fantastičnih američkih glumica koje su uticale na sve nas i bile naši uzori. Lori Mekaf, Džoan Alen, Glen Hedli... Nakon toga radio sam za film i za televiziju i stalno sam imao privilegiju da radim sa fantastičnim ženama. Sa Ingeborg Dapkunajte osam ili devet projekata. Ona je fantastična osoba da je imate pored sebe, posebno ako radite nešto vrlo teško. Među filmskim rediteljkama ih nije bilo toliko mnogo, ali neke su bile izuzetne - Džejn Kempion, Lilijana Kavani…”, rekao je Malkovič.

Povodom kratkog filma “100 godina” za koji je napisao scenario, a režirao ga je Robert Rodrigez i potom je zapečaćen da bi bio prikazan tek 18. novembra 2115. godine, Malkovič je rekao da je to bio komercijalni projekat za francuski konjak Remi Marten.

“Ideja je bila – oni prave konjak koji treba da odleži sto godina, dakle neće ga probati. Ja na to kažem – ja snimam filmove svake godine, koje niko neće videti za sto godina, ali sam napravio celu karijeru od toga”, rekao je Malkovič, koji je na filmu debitovao ulogom u ostvarenju “Mesta u srcu” (1984) Roberta Bentona, za koju je nominovan za Oskara.

Ostvario je potom niz zapaženih uloga u filmovima “Carstvo sunca” Stivena Spilberga, “Staklena menažerija” Pola Njumana, “Čaj u Sahari” Bernarda Bertolučija... Uloga okrutnog Vikonta u filmu “Opasne veze” Stivena Frirsa donela mu je popularnost, a uloga psihotičnog ubice u filmu “Na vatrenoj liniji” (1993) donela mu je drugu nominaciju za Oskara, kao i nominaciju za Zlatni globus.

Da poseduje odličan smisao za humor Malkovič je pokazao kada je prihvatio ulogu u kultnom filmu “Biti Džon Malkovič” u kojem glumi samog sebe. Scenarista Čarli Kaufman izjavio je da je scenario od početka bio zamišljen isključivo sa Malkovičem u glavnoj ulozi, zbog specifične enigmatične energije koju taj glumac poseduje.

Iako se Malkovič proslavio ulogama negativaca ledenog pogleda, nije zaobilazio ni komedije, pa će tako ostati zapamćen i po ulogama u akcionoj komediji “RED” i filmu “Spaliti posle čitanja” braće Koen.

Nakon više od 70 ostvarenih uloga, Malkovič je i dalje aktivan u Holivudu, a osim u seriji "Novi papa", nedavno je igrao u Netfliksovim hitovima “Bird box” i “Velvet buzzsaw”.

Osim što glumi i režira, Malkovič je producirao nekoliko nezavisnih filmova koji su vremenom postali kultni hitovi, poput “Džuno” i “Ghost world”.

Malkovič se bavi i muzikom, ali i modnim dizajnom.

Bonus video:


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media