ŠUROVALA JE S NEMCIMA, PARTIZANI SU JE ZATVORILI, A ONDA JE POMILOVANA: Ona je naša NAJVEĆA GLUMICA
Zaslugom prijatelja i kolega, 1947. godine kazna joj je smanjena na dve godine, Foto: Printscreen

priča o žanki stokić

ŠUROVALA JE S NEMCIMA, PARTIZANI SU JE ZATVORILI, A ONDA JE POMILOVANA: Ona je naša NAJVEĆA GLUMICA

Za Žanku je ostalo zabeleženo da je bila veliki boem

Objavljeno: 03.03.2020. 16:46h
  • 151

Na današnii dan 2009. godine odlukom Okružnog suda u Beogradu rehabilitovana je jedna od najvećih srpskih glumica Živana-Žanka Stokić, koja je za života bila optužena da je u vreme Drugog svetskog rata kulturno i umetnički sarađivala sa okupatorom.

Živana Žanka Stokić rođena je 11. januara 1887. godine u Velikom Gradištu. Sa samo pet godina ostala je bez oca, a majka se ubrzo preudala za sveštenika iz sela Rabrova kod Kučeva. Srećnom detinjstvu došao je kraj. Kada je imala samo četrnaest godina, majka i očuh su odlučili da Žanku udaju za mnogo starijeg čoveka. Međutim, Žanka je pobegla od muža sa pozorišnom trupom Ljubomira Rajačića Čupe, gde joj je prvi zadatak bio pranje veša. Muž je prvi put uspeo da je batinama vrati kući, ali je drugi put mladu Žanku uzeo u zaštitu glumac Aca Gavrilović.

Od statiste do kraljice komedije

foto: Printscreen

Sasvim slučajno, u svet pozorišta zakoračila je prvi put kao statista u predstavi putujućeg pozorišta i to je bilo dovoljno da je svetlost pozornice i "daske koje život znače" opčine za čitav život. Njen ulazak na veliku scenu bila je uloga Tereze u pozorišnom komadu "Bračna noć". Ubrzo je prijateljstvo sa kolegom iz pozorišne družine, Aleksandrom Gavrilovićem, preraslo u ljubav koja će trajati naredu deceniju. Nauštaju putujuću družinu i kreću put Kragujevac kako bi pristupili tamošnjoj pozorišnoj grupi u kojoj je Žanka naučila osnove glume.

Posle smrti direktora kragujevačkog pozorišta Dragutina Nišlića, mladi glumački par pristupa novoosnovanoj pozorišnoj grupi Mihaila Markovića. Ovaj put ih neizvesni život amaterskih glumaca vodi put Bosne i Dalmacije, ali nailaze na prepreku i austrougarske vlasti ih proteruj. U neku ruku, sreća im se osmehnula, jer ih put dalje vodi u Beograd. Kao deo uigrane družine, Žanka je uveliko blistala na sceni u ulozi Koštane, gde je u potpunosti iskazala svoje glumačke kvalitete i potencijale. Prva dramska uloga bila je uloga udovice u komadu "Nada" u Varaždinu. Krajem 1908. godine seli se u Osijek, gde pristupa novoformiranom Hrvatskom narodnom kazalištu. Tokom glumačkog angažmana u Osijeku, ostvarila je i druge uspešne uloge u komadima kao što su: "Moral gospođe Dulske", Gundulićevoj "Dubravki", Šekspirovoj "Ukroćenoj goropadi", svoj raskošni talenat uspešno je iskazivala pre svega u komedijama, ali i u operetama i dramama. Za ovaj period se vezuje i konačna udaja za glumca Aleksandra Acu Gavrilovića, a kasnije je o braku govorila da je bio iz ljubavi, ali da je ostavio bolne uspomene.

Za vreme gostovanja Osiječke pozorišne trupe u Beogradu, tadašnji upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, Milan Grol, je prepoznao nesvakidašnji talenat mlade glumice i postavio je za privremenog člana Narodnog pozorišta. Uloga Varvare u "Buri" A. N. Ostrovskog i aplauz kojim je ispraćen završetak komada, označili su za mladu glumicu istinski početak uspona glumačke karijere. Uspeh je doživela i u predstavi "Đido" Janka Veselinovića, komadu "Zulumćar", zatim komediji "Buridanov magarac", komadu "Gospođa Iks" barda beogradskog glumišta Ilije Stanojevića.

foto: Printscreen

Glumački trijumf

Uspon Žankine karijere naglo je prekinuo Prvi svetski rat. Neki od glumaca su otišli u rat, a jedan deo ansambla je odlučio da se evakuiše u Niš i Skoplje. Međutim, Žanka je odlučila da ostane u Kruševcu, gde provodi ratne godine. Po oslobođenju i povratku u Beograd, prve nastupe na beogradskoj sceni imala je u Kasini, a zatim u Manježu. Zanimljivo je da je nekadašnja Vojna škola jahanja gotovo preko noći pretvorena u pozorišnu scenu, kada su drvene konjušnice preuređene u pozorišnu scenu. Po završetku radova, o Božiću 1920. godine, scenu je otvorila predstava "Zulumćar", u kojoj su Žanka Stokić i Dobrica Milutinović poneli glavne uloge. Usledile su uloge krčmarice Janje u Nušićevom komadu "Nahod", a zatim nastupa i u Tolstojevom "Vaskrsenju" gde je nastupila u ulozi Kaćuše. Kao jedna od Nušićevih inspiracija i omiljenih glumica, u januar 1924. dobija uloge u "Narodnom poslaniku" i komadu "Put oko sveta". U periodu između dva rata, karijera Žanke Stokić bila je na vrhuncu. Uživala je veliko poštovanje i popularnost kako među ljubiteljima pozorišta, tako i među kolegama. Tako je za dvadeset pet godina rada, uz proslavu njenog jubileja, dobila kuću na Topčiderskom brdu. U narednim godinama okušaće se i u sedmoj umetnosti, a jedini film koji je snimila bio je "Grešnica bez greha", Koste Novakovića. Nastupala je u radio dramama Radio Beograda.

foto: Printscreen

Teške godine okupacije

foto: Printscreen

Za Žanku je ostalo zabeleženo da je bila veliki boem. Slobodno vreme je provodila sa kolegama u Skadarliji i obaveznoj kafani "Tri šešira". Okušala se i na malim scenama, koji su je podsećali na njene početke, tako da je pred rat pristupila humorističkom kabareu "Kišobranci". Bezbrižni život pozorište, prekinulo je bombarodvanje 1941. i početak rata. U prvim danima rata, nacisti odvode u logor njenu poslednju veliku ljubav, Morisa Pijadu, čiji se trag zauvek gubi posle hapšenja. Žanka se posle ovoga potpuno povlači sa javne i pozorišne scene. Nažalost, okupacione vlasti su imale sasvim drugu ideju. Zabeleženo je da je 1942. godine pozvana je na razgovor u Nemačku komandu, gde joj je naloženo da se vrati pozorištu, naročito kabaretskim ulogama koje bi "zabavile narod". Poziv nije bio slučajan. Nemci ne samo da su bili svesni njene popularnosti, već su znali da je dijabetičar i da joj je insulin, koji su joj nudili u zamenu, neophodan da preživi. U bezizlaznoj poziciji, Žanka je prihvatila angažman i ovim je počelo poslednje poglavlje njenog tragičnog i teškog života.

Nevina žrtva komunističkog režima

foto: Printscreen

Po završetku Drugog svetskog rata, Žanka je optužena da je nastupanjem u pozorištu pomagala neprijatelju i biva osuđena na kaznu od osam godina gubitka nacionalne časti. Na suđenje je izvedena bez branioca, a kazna je bila i društveno-koristan rad i određeno joj je da čisti ulice. Ova presuda joj je zabranjivala da se bavi javnim poslom, tako da je ostala i bez angažmana i prihoda. U sačuvanoj molbi za pomilovanje, dve godine kasnije, navela je da je tokom rata krila u svom stanu Koču Popovića, brata od strica Moše Pijade i porodicu Flore. Nudila je svedoke, a na kraju zamolila dopuštenje da se vrati umetničkom životu da ne bi živela od tuđe milostinje, ali tadašnje vlasti nisu imale sluha za njene molbe. Žanka se povukla u samoću i izolaciju, čekajući kraj svog života.

Večita inspiracija za Nušića

foto: Printscreen

Zaslugom prijatelja i kolega, 1947. godine kazna joj je smanjena na dve godine. Reditelj Bojan Stupica joj je obećao angažman u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Nažalost, lepim vestima radovala se samo tri dana. Umrla je 20. jula 1947. godine.

Svojim ulogama i svojim životom, Žanka Stokić je upisana u istoriju srpskog pozorišta i srpske kulture. Nušićeva inspiracija, originalna Gospođa ministarka. Gotovo da je neverovatno koliko se naš narod smejao gledajući predstave u kojima je glumila baš ona – Žanka Stokić, narodni neprijatelj.

Trebalo je da prođe više od 60 godina, da bi 2009. godine odlukom Okružnog suda u Beogradu konačno rehabilitovana.

Bonus video:

(Espreso.rs/021)

 

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media