Da li živimo u svetu iz filma Blade Runner?

Kada je 1982 snimljen film Riddleya Scotta "Blade Runner" (naslov je kod nas preveden kao Istrebljivač, ali retko ko ga pamti pod tim imenom) kao vrlo slobodno protumačena ekranizacija naučnofantastičnog romana Philipa K. Dicka "Da li androidi sanjaju električne ovce" (1968), prikazao je sumornu viziju sveta budućnosti, koja je datumski smeštena upravo u novembar 2019, vreme u kojem sada živimo.

Beskrajni grad - megalopolis, koji se prostire u nedogled, nebo zagušeno smogom od kojeg se ne vide zvezde, plamenovi koji sukljaju ka nebu, leteća vozila, ogromni hologramski bilbordi koji govore i sveprisutna i svemoćna IT kompanija koja dominira svetom... Čovekoliki roboti i pozivi na seobu u kolonije na drugim planetama...

Androidi su svuda oko nas, ali ne androidi na koje je mislio Philip K. Dick u naslovu svog romana. Reč android izvorno označava čovekolikog robota, nešto kao C3PO iz "Ratova zvezda". Čovečanstvo je 2019 još decenijama daleko od replikanata tipa Nexus koji su "skoro humani".

Nemačka kompanija Lilium najavila je da bi njeni leteći automobili mogli da uđu u masovnu upotrebu oko 2025. Nemamo Voight-Kampff test iz filma, ali svakodnevno više puta moramo da dokažemo da nismo roboti klikovima na sličice semafora. A elektronski bilbordi i hologrami već nas presreću na svakom koraku, šapuću nam sa rafova prodavnica i cere nam se sa fasada.

Šta je film pogodio?

Osim nekih tehnoloških komponenti koje su još daleko od nas, Blade Runner je pogodio nešto što čini suštinu našeg današnjeg sveta - sociopolitički izgled sveta u 2019, kaže Michi Trota, kritičarka medija i urednica non-fikcije u časopisu o naučnoj fantastici Uncanny Magazine.

“Razočaravajuće je to što je Blade Runner tačno predvideo distopijski pejzaž koji oblikuju korporativni uticaji i interesi, pogubni efekat koji masovna industrijalizacija ima na okruženje, policijsku državu, i hirove bogatih i moćnih koji rezultiraju haosom i nasiljem koje trpe društveni marginalci.”

Ekološki kolaps koji film tako jasno oslikava uopšte nije daleko od nas.U filmu replikanti imaju zaštitni mehanizam učitan u njih - životni vek od svega četiri godine, koji sprečava njihovu revoluciju. Michi Trota veruje da postoji nešto proročansko u frustraciji i gnevu replikanata zbog njihovih ograničenja koa proističu iz korporativne pohlepe i ravnodušnosti, što odjekuje u sadašnjem stanju zdravstvene zaštite u SAD i u globalističkom izrabljivanju radnika. Više bih volela da imamo leteće automobile umesto toga, kaže ona.

Što se tiče ekološke katastrofe prikazane u filmu i naročito u njegovom nastavku Blade Runner 2049, to je sasvim blizu nas, kaže pisac naučne fantastike i programer Matthew Kressel, pokazujući zlokobnu sliku smoga u Pekingu 2013 koji izgleda kao da je iz filma Blade Runner. “A upravo nam se dešava najveće masovno izumiranje životinjskih i biljnih vrsta kao u vreme izumiranja dinosaurusa. U prilog tome, ogromni raskorak u životnom stilu bogatih i siromašnih sve više je deo našeg sveta.”

(Espreso.co.rs/BBC)

Bonus video: