JUGOSLOVENSKA DIVA ŠOKIRALA IZJAVOM: Nisu znali šta da rade sa glumicama osim da ih skidaju, uznemiravanje je bilo vazduh koji smo disali (FOTO)
Foto: Profimedia

glumica u iskrenom razgovoru

JUGOSLOVENSKA DIVA ŠOKIRALA IZJAVOM: Nisu znali šta da rade sa glumicama osim da ih skidaju, uznemiravanje je bilo vazduh koji smo disali (FOTO)

Mira Furlan je hrvatska glumica i pevačica koja trenutno živi u SAD, a igrala je u mnogim filmovima i serijama jugoslovenske produkcije

Objavljeno: 15:21h

Legendarno ostvarenje Živka Nikolića "Lepota poroka" restaurirano je u okviru projekta Vip Kinoteka, a digitalna kopija biće premijerno prikazana u okviru zatvorene projekcije u utorak, 29. maja, u Boho baru na Kalemegdanskoj terasi, dok će pred publikom biti dan kasnije u Jugoslovenskoj kinoteci.

Možda je suvišno podsećati da ovaj provokativni naslov sa humornim otklonom govori o surovosti života u crnogorskom kršu, patrijarhalnim pravilima i modelima ponašanja, ali i o odnosu prema ženama, pričajući pre svega o Jaglici, Crnogorki iz sela Međeđe, koja sa svojim mužem ostavlja dete i ognjište i odlazi u primorje u potrazi za poslom i boljim životom, gde, kao spremačica u nudističkom turističkom naselju, postepeno oslobađa svoju tradicijom sputanu senzualnost.

Mira u filmu 'Lepota poroka
Mira u filmu "Lepota poroka" foto: Printscreen

U trenutku kada svetom odjekuju priče o seksualnom uznemiravanju glumica, na pitanja o ovoj neobičnoj ulozi, ali i o feminizmu, ženama nekad i sad, razlici između Jugoslavije i Amerike, Mira Furlan odgovora tokom putovanja od Los Anđelesa do Indije.

Obično se kaže da je ovaj film napravio revoluciju u jugoslovenskoj kinematografiji. Kako vi vidite priču Živka Nikolića u tom smislu?

– Hm… to se kaže? Nikad tako nešto nisam čula, ni tada ni kasnije. Naši domaći režiseri nisu znali što da rade sa glumicama osim da hi skidaju. Tako da to nije bila neka naročita novina. Nisam sigurna da li je iko i primetio razliku između uobičajenog bezrazložnog, voajerskog, prostačkog, eksploatatorskog seksualizovanja žena na našem filmu od Živkovog pokušaja da u ovom filmu progovori iz pozicije žene kao potpunog outsajdera u društvu.

Vaša junakinja od konzervativne gorštakinje postaje osvešćena žena, neko ko na kraju osvaja sopstvenu slobodu. Koliko je tada to bilo daleko od stvarnosti u kojoj su Jugoslovenke u svim delovima SFRJ živele, a koliko je ta priča danas bliska svim ženama širom nekadašnje države, ali i Amerike?

– Kad uporedim Ameriku danas sa SFRJ nekad, moram da kažem da sam ja u doba mladosti rasla i bila odgajana u duhu potpune društvene ravnopravnosti žena i muškaraca. Sada tek vidim – radeći sa mladim ljudima iz celog sveta na filmskoj akademiji – koliko su moji roditelji bili liberalni, progresivni i slobodni u svojim stavovima.

Da, sve nepravde sam videla i tada. I ja sam, kao i svi ženski građani, od detinjstva naučila da ne vidim prostačke poglede, ne čujem ponižavajuće komentare, ne obazirem se na uvrede. Seksualno harasiranje je bio vazduh koji smo udisali, nešto što si morao da shvatiš kao činjenicu s kojom se živi (kao zagađenje vazduha, npr.), inače nisi mogao da opstaneš. Uglavnom smo sve radili da bismo zaštitili muškarce od njihovog sopstvenog samoponiženja.

To je neverovatno: bilo je nekako važnije da opresoru ne bude neugodno nego da mu se, recimo, udari šamar. U tom smislu smo svi, i žene i muškarci, zapravo podupirali seksistički sistem ugnjetavanja žena. Ali nisam imala nikakve sumnje da ću ja da pobedim sve te glupe prepreke i da ću pokazati svetu da sam isto toliko vredna kao i bilo koji muškarac. Ta mi je vera ušla u glavu s majčinim mlekom. I na tome sam beskrajno zahvalna. Gledala sam u mladosti svoju prijateljicu sa Akademije kako se muči sa ultrakonzervativnim, patrijarhalnim očekivanjima svoje familije. Gledala sam tu njenu familiju kao čudne primerke ljudske rase, zatočene u okovima davno odbačenih predrasuda i zastarelih uverenja. Žalila sam ih. Sad kad se prisetim te mlade, ambiciozne, odlučne mlade devojke koja je mislila da sve može, moram da se nasmejem.

Svedoci smo kako na Balkanu, ali i širom sveta, žene postaju glavni čuvari patrijarhalnog sistema. Sve je više žena u politici koje se bore za zaštitu porodičnih vrednosti, tradicionalizma, konzervatizma. Šta vi mislite zašto je tako?

– Koliko se sećam te statistike, više od 50 odsto belih žena u Americi glasalo je za Trampa. Zašto? Zašto ljudi uporno glasaju protiv svojih interesa? Opet se vraćam na strategiju namernog zaglupljivanja narodnih masa. U Americi je na snazi pravi rat protiv javnog obrazovanja dostupnog svima. Na svim nivoima se uspostavlja novi klasni sistem, čija je sama ideja u suprotnosti sa svim principima na kojima je izgrađena Amerika. Koliko god su se ti principi tokom istorije kompromitovali – prvenstveno najvećim zločinima u američkoj istoriji, a to su genocid nad američkim Indijancima i robovlasnički sistem, ti principi ipak su služili kao ideja vodilja za društvo, kao cilj kojem se stremi. Sad više nema ideja vodilja, niti plemenitih ciljeva kojima se stremi. Sad se samo i isključivo radi o najsebičnijem gomilanju para: ko ima više i ko je glasniji, taj je pobedio. Kako u životu, tako na izborima.

Bonus video

KAKVA ELEGANCIJA: Karleuša i Tošić zablistali na venčanju Piksijeve ćerke!

(Espreso.co.rs/ Danas)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.