GAJILA JE STRAST PREMA OKULTNIM STVARIMA I PRIČALA SA DUHOVIMA: Tajna ozloglašene junakinje iz Senki nad Balkanom! (FOTO)(VIDEO)

U finalu prve sezone "Senki nad Balkanom" pominje se Marija Oršić koja "kroji kape svima u društvu Tule". "Duša tog pokreta", objasniće jedan od likova u seriji. Radi se o jednoj od najvećih misterija 20. veka, ženi koja je imala ključnu ulogu pri formiranju ideologije Trećeg Rajha i njihovog glavnog simbola - svastike.

Malo se danas pouzdano zna o njoj. Knjiga pod naslovom "Koplje sudbine" Trevora Rejvenskrofta o ovoj lepotici govori kao o članici društva ženskih medijuma u nacističkoj Nemačkoj pod imenom Vril. Njen otac Tomislav bio je arhitekta iz Zagreba, a majka balerina iz Beča po imenu Sabin. Kao datum Marijinog rođenja navodi se 31. oktobar 1895. godine (Noć veštica, što je posebno zanimljivo s obzirom na njenu životnu priču).

Navodno, Marija je od malena gajila strast prema okultnim stvarima, pa je tako još u detinjstvu navodno komunicirala sa duhovima. Već kao mlada devojka priključila se krugovima vatrenih nemačkih nacionalista koji su se zalagali za ujedinjenje Nemačke i Austrije. Decembra, 1919. Karl Haushofer, vođa društva Tule pozvao je poznate i poštovane okultiste na sastanak u kolibu na Alpima u blizini Berhtesgadena (kasnije će ta kućica postati Hitlerova alpska rezidencija). Nakon što su se svi okupili, Haushofer je iznenadio sve prisutne. Dve mlade žene pridružile su se grupi. Jedna od njih je bila vrlo ćutljiva i imala je jedva 18 godina. Iz nekog razloga njen identitet je ostao tajna. Predstavila se kao "Zigrun". Druga žena je bila Marija Oršić.

Osim božanske lepote, obe su nosile dugu kosu vezanu u rep. Marija je bila žena vanvremenske lepote, prozračnog tena, plavih očiju i plave kose koja je, prema legendama, dopirala do zemlje. Oršićeva je navodno smatrala da joj tako duga kosa deluje kao "antena" prema drugim dimenzijama. Haushofer ih je te noći predstavio kao ženske psihičke medijume između svetova. Marija se proslavila u okultnim krugovima tvrdnjama da je stupila u kontakt sa arijevskim vanzemaljcima koji žive na Alfa Kentauri u sistemu Aldebaran. Neke od Marijinih komunikacija bile su u formi teksta, pisane njenom rukom dok je bila u "transu". Haushofer je spise imao mnogo pre nego što je odlučio da ih pokaže prisutnima, a utvrđeno je da su pisani na templarskom i sumerijskom alfabetu. Ovim tvrdnjama su došli do šokantnih zaključaka i instrukcija - kako napraviti anti-gravitacionu letilicu.

Marija je objasnila da su spisi dar od civilizacije sa Albaderana kao i da mašina radi uz pomoć energije koja se zove vril. Jedna od sposobnosti ove mašine bila je i putovanje kroz vreme. Zašto baš sistem Albaderan? Njega navodno nastanjuju Arijevci, koji su navodno u dalekoj prošlosti živeli na Zemlji, i to na području Mesopotamije, gde su uticali na razvoj civilizacije. Treći Rajh je očekivao od Marije da uz pomoć stanovnika sistema Albaderan pročiste stanovništvo Zemlje i definitivno ustoliče arijevsku rasu na zemlji. Poverovali su u njenu tvrdnju i odlučili da finansijski podrže projekat izgradnje mašine.

Dakle, društvo Vril bilo je uključeno u istraživanja bazirana na anti-gravitacionim eksperimentima Viktora Šaubergera. Projekat je nazvan "Hanebu" ili "Vril projekat". Sam naziv društva Vril potiče iz romana "Vril, moć nastupajuće rase" Bulvera Litona.

U romanu je opisano podzemno kraljevstvo u kojem vladaju više nego ljudi koji vode poreklo od vodozemaca i raspolažu energijom neslućenih razmera koja se naziva Vril. Postao je to "sveti gral" za okultiste Trećeg Rajha, pa čak i zvaničnije krugove, koji su tražili svaku mogućnost za izgradnju super-oružja.

Iako su društva Tule i Vril imala isti cilj - izgradnju Vril letilice - njihovi motivi su bili potpuno različiti. Tule su bile fokusirane na potragu za nečim "višim", jedino interesovanje za projekat bilo im je u tome da se vrate u vreme "kada su bogovi šetali planetom" i nauče više o spiritualnoj istini, kao i eksploataciji energije. Vrilovci su želeli da uspostave kontakt sa vanzemaljcima i uče od njih.

Planirano je da se na Aldebaran pošalje velika transportna letelica VRIL 7, koja može da leti brzinom svetlosti. Eksperiment je izveden krajem 1944, i umalo se katastrofalno završio, jer je posle kratkog leta raketa VRIL 7 bila oštećena na nekoliko mesta i "izgledala kao da je letela stotinama godina". Kao poslednje "javljanje" Marije Oršić, odnosno društva Vril, navodi se datum 11. mart 1945, posle čega je ona nestala. Dokument "Vril Gesellschaft" poslat je svim članovima - pismo Marije Oršić. Ono se završava: "Niemand bleibt hier" (niko ne ostaje ovde). Od tada niko nije čuo ništa o Mariji ili ostalim članovima. Ostale su samo njene fotografije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/ Izvor: Nedeljnik)