NAJVEĆA TAJNA SRPSKE TELEVIZIJE: Evo ko je trebalo da glumi legendarnog Šurdu, a ko čuvenog ujaka Firgu!

Od parčeta univerzuma koji je opčinio Crni Roko (serija "Kuda idu divlje svinje"), mnogo godina kasnije, i koji se mogao preseliti u bilo koje predgrađe gde obitavaju slični hohštapleri, Ljubiša Samardžić postaje Šurda, u briljantno napisanoj televizijskoj seriji "Vruć vetar" Siniše Pavića.

- Dok pisac Ivo Štivičić u predvečerje maspoka piše "Kuda idu divlje svinje", gde nema pohvale ni zlu ni dobru, niti katarze koja se očekuje do poslednjeg kadra, već se čini da će, kako se pokazalo, bande krijumčara pobediti ideologije i revolucije, ratove i žrtve, pobednike i gubitnike, Siniša Pavić opisuje čoveka koji pri dolasku na ovaj svet nije izvukao dobre karte, nema društveni status i pripada armiji autsajdera - piše Aleksandar Apostolovski u tekstu o nedavno preminulom velikanu glumišta Ljubiši Samardžić, za novi Nedeljnik

- Ali taj mali čovek, taj Šurda, taj Ljubiša Samardžić, skida crni šešir Crnog Roka i stavlja smešnu kapu, ili šta li je već, i kreće u nezaboravnu potragu za onim korakom koji neće biti dovoljno veliki za čovečanstvo, ali će biti veliki za Šurdu - piše autor.

- Malo je poznato da je Šurdu trebalo da igra Lane Gutović, da je Firgu trebalo da igra Bata Stojković, ali je izabran Čkalja, što je sasvim dovoljno za esejističke rasprave o trci za glavne role u 'Vrućem vetru'. Samo je Bora Todorović bio siguran, stvarajući jednu od najboljih epizodnih uloga ikada odigranih.

Smoki je, seleći se iz lika u lik, zapravo igrao kao što je Stjepan Bobek šutirao loptu. Bilo je daleko izdržljivijih fudbalera od Štefa. Nije imao naročiti skok, ni robustnost, ali je Bobek bio mozak. On je u fudbalu video ono što se nije videlo sa tribina. Dribling mu je bio ekonomičan, asistencije su sledile u nanosekundi. Kad bi zagustilo, trener bi mu govorio: "Štef, uzmeš loptu i daš gol..."

(Espreso.co.rs/Nedeljnik)