BLOKČEJN TEHNOLOGIJA U SRBIJI: Na samitu otkrivene sve mogućnosti njene primene
Blokčejn omoguća bezbedne tarnsakcije, Foto: EPA/JEROME FAVRE

digitalni samit zapadnog balkana

BLOKČEJN TEHNOLOGIJA U SRBIJI: Na samitu otkrivene sve mogućnosti njene primene

Srbija je poslednjih nekoliko godina najaktivnija, i dosta je postigla u ovoj oblasti

Objavljeno: 04.04.2019. 13:58h

Blokčejn tehnologije preuzimaju primat i zato je važno da se donose kvalitetni propisi, da se industrija prilagođava, i razmatraju i prihvataju dobre ideje, rečeno je danas na panelu u okviru Digitalnog samita Zapadnog Balkana koji se održava u Beogradu.

Direktor Direkcije za finansijska i poslovna pitanja OECD Greg Medkraft naveo je da je moto OECD bolja politika za bolji život, svih ljudi u svim zemljama i napomenuo da blokčejn to i omogućava.

Kako je naveo, on timuliše i posreduje, brži je, jeftiniji i na kraju dana potrošač dobije nešto što je po mnogo povoljnijoj ceni.

- Može da se koristi u različitim sistemima, različitim zemljama, ljudi su se uverili da je to nešto što je sigurno i blokćejn je zadobio poverenje ljudi - kazao je Medkraft i dodao da blokčejn može da doprinese boljem životu.

Prema njegovim rečima, u OECD ima 50 priključenih zemalja, od kojih su neke razvijene, poput SAD i imaju sve podatke, dok druge nemaju, te stoga pokušavaju da blokčejnom pomognu sve zemlje.

Kako kaže, njima su važna tri apekta, odnosno postavljanje standarda za Vlade, kako kaže, uspostavljanje regulative za blokčejn, izgradnja kapaciteta u zemljama, koje treba da usvajaju projekte - adaptiranje industrije na blokčejn i treće, da se ljudi okupljaju oko te politike.

Medkraft je naveo i da i sa najboljim pristupima može biti problema, te da je potrebno stalno biti proaktivan, dobro poznavati okruženje, prihvatati nove ideje i uklapati se u odgovarajuću regulativu.

- Blokčejn se pruža na tri područja: finansijske usluge, dobijanje robe i u budućnosti kombinovanje sa veštačkom inteligencijom. Morate da razmišljate holistički i da sarađujete sa svima - kazao je Medkraft.

Profesor na Univerzitetu Sv. Kiril i Metodij u Skoplju Vladimir Trajkovik je naveo da ljudi u regionu Zapadnog Balkana ne veruju političkim predstavnicima koliko to čine ljudi u nekim drugim, razvijenijim zemljama, kao i da je veoma teško izgraditi poverenje ljudi u usluge vlade.

- Zato su i nastali blokčejnovi jer sa distrubucijom i logovanjem stavlja se akcenat na poverenje - kazao je Trajkovik i kao primer naveo problem sa vakcinama, u koje ljudi ne veruju da su dobre za zdravlje.

Loreta Džozep koja je dve godine za redom birana za ženu godine za dostignuća u oblasti pisanja blokčejn regulative kazala je da je Srbija poslednjih nekoliko godina najaktivnija, i da je dosta postigla u ovoj oblasti.

Dodaje da je u Srbiji shvaćena tehnologija, koja se zajedno sa inovacijama brzo kreće i razvija, i sve što ide uz to, kao i da ljudi koji rade na blokčejnu ima mnogo više u Srbiji nego u drugim zemljama regiona.

- Kada se regulativa bude uspostavila industrija ce biti još bolja i sigirna sam da će Srbija pomagati drugim zemljama u regionu - kazala je ona i dodala da smatra da je Srbija lider u regionu po ovom pitanju.

Kada je u pitanju regulisanje blokčejna, Džosep kaže da tehnologije nisu jednostavne, kao i da je potrebno da svi zajedno pišu propise, kako bi se zaštitili i investitori, ali i proizvođači.

Nekadašnji državni sekretar premijera Republike Slovenije i direktor firme Tolar HashNET Slovenije Tadej Slapnik kaže da se Vlada u Sloveniji angažovala poslednjih godina više oko blokčejn startapova, usvajanju propisa i da ima velikih potencijala za razvoj te oblasti.

Kako je dodao, važno je da postoji šansa da se to plasira na lokalnom nivou, a da se potom izađe na globalno tržište .

- Vreme je da dođemo do rešenja za blokčejn startapove i treba krenuti sa razvojem blokčejn lokalne infrastrukture - rekao je Slapnik.

Viši savetnik Malteške Vlade za blokčejn regulativu Džonatan Galea rekao je da je Malta pokrenula inicijativu donošenja propisa u toj oblasti što nije bilo jednostavno. Važno je bilo da se sve uklopi u potrebe industrije, istakao je.

Bojana Tomić-Brkušanin, rukovodilac Sektora za međunarodne odnose i razvoj Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije rekla je da i ta institucija sarađuje sa industrijom.

- Pozivamo sve kompanije da nam se obrate i kažu šta im je potrebno -rekla je ona i dodala da Komisija za hartije od vrednosti nastoji da zaštiti investitore, da prati pravnu regulativu i usluge javne administracije a sve u cilju da se pomogne u izradi propisa koji će doprineti svemu tome.

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs/Agencije)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media