DIDS 2019: SVE NA KLIK DO 2030.GODINE: Čekanje na šalterima i obimna štampana dokumentacija postaće deo prošlosti
DIDS 2019, Foto: Promo

konferencija

DIDS 2019: SVE NA KLIK DO 2030.GODINE: Čekanje na šalterima i obimna štampana dokumentacija postaće deo prošlosti

Jubilarni Dan internet domena Srbije (DIDS) održan je po deseti put 5. marta u sali beogradskog hotela „Metropol palas“, u organizaciji Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS)

Objavljeno: 07.03.2019. 10:54h

O brzini i perspektivi digitalizacije, brojim prednostima, ali i izazovima koje procesi digitalne transformacije stavljaju pred preduzeća i pojedince razgovaralo se tokom konferencije DIDS 2019.

Jubilarni Dan internet domena Srbije (DIDS) održan je po deseti put 5. marta u sali beogradskog hotela „Metropol palas“, u organizaciji Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS). Skoro 350 posetilaca na licu mesta i zainteresovani koji su pratili internet prenos konferencije informisali su se o različitim aspektima procesa koji menja naše živote, slobodno vreme i poslovanje, a podrazumeva pojam digitalne transformacije.

Deseti DIDS svečano je otvorio Vladimir Manić:

- Digitalna transformacija je postala neodvojivi deo naše svakodnevice. Prisutna je u poslovanju, u privatnom i državnom sektoru, a internet je jedan od ključnih faktora te transformacije. Naša fondacija je svesna značaja digitalne transformacije, pa se zato i jubilarni DIDS bavi upravo ovom temom.

DIDS 2019
DIDS 2019foto: Promo

Tokom prvog bloka, pod nazivom „Transformacija državnih servisa“, razmatrana je mogućnost da u dogledno vreme poslove koji podrazumevaju čekanje na šalterima i obimnu štampanu dokumentaciju obavimo onlajn. Da li je 2030. godina realan rok?

- Centralni registar stanovništva je nešto na čemu se trenutno radi i izuzetno je važno srediti ga. Registar će biti polazna tačka, a kasnije ćemo i druge državne ustanove povezivati - istakla je Svetlana Jovanović, viša savetnica pri kabinetu predsednice Vlade.

Važno je da se promeni ne samo način pružanja usluge već i ponašanja korisnika.

- Na portalu e-uprava već godinu dana postoji mogućnost da samo jednim klikom zatražite da vas država obavesti kada vam nešto od dokumenata ističe. Do sada je svega 155 ljudi to i zatražilo - rekao je Duško Sivčević, pomoćnik načelnika u Sektoru za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije Ministarstva unutrašnjih poslova.

- Mi danas imamo elektronsku dokumentaciju koju kasnije ištampamo kako bi ona bila zavedena, pečatirana, itd. Ako govorimo o tome gde se vidimo 2030. godine kada su internet i digitalna transformacija u pitanju, transformacija se možda dogodi i ranije, ali je potreban kontinuitet u radu koji postoji sada - rekao je Slobodan Marković, tehnički savetnik za digitalnu upravu UNDP.

DIDS 2019
DIDS 2019foto: Promo

Digitalna transformacija u privredi i bezbednost podataka bile su neke od tema drugog panela. Reči je bilo o procesima u velikim poslovnim organizacijama, ali i o upotrebi digitalnih alata u razvoju porodičnog biznisa.

- Proces digitalne transformacije u firmi iz koje dolazim pošao je od korišćenja digitala za potrebe CRM, da bismo, nakon uspeha na tom polju, došli do stadijuma korišćenja veštačke inteligencije u određenim segmentima poslovanja naše kompanije - istakla je Ilijana Vavan, koja je naglasila da je važno biti svestan bezbednosnih izazova koje digitalna transformacija donosi.

DIDS 2019
DIDS 2019foto: Promo

Ove godine 5. marta ne samo što je organizovan jubilarni DIDS već je i tačno u podne počela slobodna registracija IDN naziva u okviru .RS domena, ali i registracija naziva s proširenim setom ćiriličkih slova u okviru .SRB domena. IDN (Internationalized Domain Names) označava nazive internet domena napisane na nacionalnom jeziku i pismu, a njegov uticaj na korišćenje interneta bio je u fokusu trećeg bloka – „Transformacija u korist nacija“.

Leonid Todorov, direktor Udruženja nacionalnih registara Azijsko-pacifičkog regiona (APTLD), zapitao se da li višejezičnost zaista podstiče povećanje različitosti na internetu.

- Postoje jezici koji nemaju pismo, pa samim tim ni upotrebu na internetu. Postoje zemlje u kojima se ne koristi latinica, jezici koji imaju izuzetno veliki broj korisnika, na primer ruski i kineski. Potrebno je edukovati korisnike, a otvaranje prostora za korišćenje novih jezika daje mogućnost izbora.

- Mogućnost korišćenja interneta na jeziku i pismu koji nije engleski je veliki pomak, na čemu se radilo prethodnu deceniju. IDN podržava različitosti, ali je važno i da se mogućnosti koje on nudi primenjuju. Srbija je na dobrom putu kada je IDN u pitanju - rekao je Đovani Sepija, direktor za spoljne odnose EURid.

DIDS 2019
DIDS 2019foto: Promo

Dejan Masliković, pomoćnik ministra u Ministarstvu kulture i informisanja, istakao je značaj očuvanja ćiriličkog pisma, a samim tim i kulturnog identiteta.

- Naše ministarstvo je održalo niz radionica i seminara u ustanovama kulture koje su zapravo lokalni centri kulturnog delovanja. Radili smo i na tome da njihove internet prezentacije budu na ćiriličkom pismu, ali i na .srb domenima.

Milan Pantelić govorio je o komercijalnim prednostima upotrebe ćirilice.

- Razmišljali smo kako da se izdvojimo od konkurencije i odlučili smo da to učinimo tako što ćemo koristiti ćiriličko pismo. Reakcije su odlične i nadam se da će primera kao što je naš biti sve više.

Digitalna transformacija je već počela. Ostaje da ono što nam je tehnologija omogućila i iskoristimo.

(Espreso.rs)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media