ZAKEBERGOV BIVŠI PARTNER OTKRIO STRAŠNU ISTINU O FEJSBUKU: Mark je stvorio čudovište, FB mora da se UGASI ŠTO PRE!
Facebook / Ilustracija, Foto: AP

ISPOVEST

ZAKEBERGOV BIVŠI PARTNER OTKRIO STRAŠNU ISTINU O FEJSBUKU: Mark je stvorio čudovište, FB mora da se UGASI ŠTO PRE!

Facebook je čudovište koje uništava konkureciju, ali i život! 

Objavljeno: 12.05.2019. 13:21h
  • 19

Poslednji put Marka Zuckerberga video sam u leto 2017. godine, nekoliko meseci pre nego što je izbio skandal s Cambridge Analyticom. Sastali smo se u Facebookovoj kancelariji u Menlo Parku u Kaliforniji i odvezli do njegove kuće u mirnoj četvrti. Proveli smo sat ili dva zajedno dok je njegova ćerkica kružila oko nas. Ponajviše smo razgovarali o politici, malo o Facebooku, a ponešto o porodici. Kad se približio kraj dana, morao sam da krneem. Zagrlio sam njegovu suprugu Priscillu i pozdravio se s Markom, za The New York Times piše Chris Hughes, suosnivač Facebooka.

Od tada su Markova osobna reputacija i Facebookova reputacija potonule. Facebookove pogreške, loše prakse u zaštiti privatnosti, koje su podatke o desetinama miliona korisnika predale u ruke konsultantskim kompanijama, mlitav odgovor na ruske agente, nasilna retorika i lažne vesti, te neograničeni poriv da zaokupi još više našeg vremena i pažnje, dominiraju naslovnicama. Prošlo je 15 godina otkako sam učestvovao u osnivanju Facebooka na Harvardu. Deset godina je prošlo otkako ne radim u Facebooku, ali osećam ljutnju i odgovornost.

 

Problematična neograničena moć

Mark je i dalje ista osoba koju sam gledao kako grli svoje roditelje dok su odlazili iz dnevnog boravka našeg studentskog doma na početku druge godine studija. On je ista ona osoba koja je odugovlačila studiranje, zaljubila se u svoju buduću suprugu dok su čekali u redu za WC na partyju te spavala na madracu na podu malog stana godinama nakon što je mogao da priušti sebi mnogo više. Drugim rečima, on je čovek. Ali upravo je njegova čovečnost ono što njegovu neograničenu moć čini tako problematičnom.

Markov uticaj je zapanjujući, daleko veći od bilo koga drugog u privatnom sektoru ili vladi. On kontroliše tri ključne komunikacijske platforme, Facebook, Instagram i WhatsApp, koje svakodnevno koriste milijarde ljudi. Facebookov upravni odbor deluje više kao savetodavno nego nadzorno telo, zato što Mark drži 60 posto deonica s pravom glasa. Mark može sam odlučiti kako će Facebookov algoritam biti podešen i šta će ljudi videti na svojim feedovima, koje će postavke privatnosti koristiti, pa čak i koje će poruke biti isporučene. On postavlja pravila za razlikovanje nasilnog i huškačkog govora od običnog uvredljivog, a može odlučiti i izbaciti konkurenta iz igre tako što će ga kupiti, blokirati ili kopirati.

Mark je dobra i draga osoba. Međutim, ljutit sam što ga je njegov fokus na rast nagnao da žrtvuje sigurnost i pristojnost za klikove. Razočaran sam u sebe i prvobitnu ekipu iz Facebooka što nismo više razmišljali o tome kako news feed može promeniti našu kulturu, uticati na izbore i ojačati nacionalističke vođe. Zabrinut sam i zbog toga što se Mark okružio ljudima koji osnažuju njegove stavove umesto da ih preispituju.

foto: AP

Vlasti su se predugo divile rastu Facebooka

Vlada mora Marka smatrati odgovornim. Predugo su se zakonodavci divili Facebookovu rastu i prevideli su njegovu odgovornost da Amerikancima osigura zaštitu, a tržištima da budu kompetitivna. Svakog dana se može očekivati da će Savezni odbor za trgovinu (Federal Trade Commission) odrediti Facebooku kaznu od pet milijardi dolara. Ali to nije dovoljno, kao što nije dovoljna Facebooka ponuda da imenuje nekakvog "cara privatnosti". Nakon Markovog svedočenja u Kongresu prošle godine trebalo ga je pozvati da zaista prizna svoje greške. Umesto toga, kongresnici koji su ga ispitivali ismejavani su kao prestari i nesposobni da shvate kako tehnologija funkcioniše. To je utisak koji je Mark želeo da izazove kod Amerikanaca jer je to značilo da će se malo toga promeniti.

Vreme je da se Facebook ukine.

Već imamo alate potrebne za proveru Facebookove dominacije, samo smo ih zaboravili. Amerika je izgrađena na ideji da se moć ne sme koncentrisati u jednoj osobi, zato što smo svi grešni. Zato su utemeljitelji stvorili sistem provera i ravnoteža. Nisu morali predvideti uspon Facebooka kako bi shvatili pretnju goleme kompanije za demokraciju. Jefferson i Madison bili su gorljivi poklonici Adama Smitha, koji je verovao da monopoli sprečavaju konkurenciju koja potiče inovacije i vodi prema gospodarskom napretku.

foto: Profimedia

Problem s monopolom

Vek kasnije, u odgovoru na uspon naftnih, železničkih i bankarskih koncepta, republikanski zastupnik iz Ohija John Sherman u Kongresu je rekao: "Ako ne želimo tolerisati kralja kao političkog moćnika, onda ne bismo trebati tolerisati ni kralja u proizvodnji, transportu i prodaji bilo kojeg životno važnog proizvoda. Ako se ne želimo podrediti caru, ne bismo se trebali podrediti ni trgovačkom autokrati koji ima moć da spreči konkurenciju i fiksira cene roba." Zato je Shermanovim zakonom iz 1890. godine zabranjen monopol.

Ministarstvo pravde razbilo je monopole Standard Oila i At&T-ja. Mnogima je danas teško zamisliti da će vlada učiniti bilo šta dobro, a kamoli razbiti kompaniju poput Facebooka. I to nije slučajno. Počevši od sedamdesetih godina, mala skupina posvećenih ekonomista, pravnika i zakonodavaca posejala se seme našeg cinizma. U sledećih 40 godina oni su finansirali mrežu think tank skupina, izdanja, socijalnih klubova, akademskih centara i medija kako bi nadolazeće generacije naučili da privatni interesi trebaju biti ispred javnih. Njihova je ideja bila jednostavna: "Slobodna tržišta su dinamična i produktivna, dok je vlada birokratska i neučinkovita."

Do sredine osamdesetih uglavnom su uspeli potisnuti antimonopolske propise. Ta je promena dovela do toga da se u poslednjih 20 godina u više od 75 posto američkih industrijskih sektora, od vazdušnog do farmaceutskog, dogodila koncentracija, odnosno okrupnjavanje, pa se prosečna veličina kompanija utrostručila. Rezultati toga bili su oseka poduzetništva, usporen rast produktivnosti, više cene i manje izbora za potrošače.

foto: AP

Nema tržišne odgovornosti za Facebook

Isto se dogodilo u društvenim medijima i digitalnim komunikacijama. Zbog Facebookove dominacije društvenim mrežama, ne postoji tržišna odgovornost. To znači da se svaki put kad Facebook nešto zabrlja ponavlja isti obrazac: prvo ogorčenje, potom razočaranje i na kraju rezignacija.

Od naših najranijih dana Mark je koristio reč "dominacija" kako bi opisao naše ambicije, bez imalo ironije ili poniznosti. Tada smo se nosili s nizom društvenih mreža, poput MySpacea, Friendstera, Twittera, Tumblra, LiveJournala i drugih. Njihov pritisak i želja da ih pobedimo doneli su inovacije i funkcije po kojima je Facebook postao prepoznatljiv. Upravo je taj poriv za takmičenjem naveo Marka da s godinama kupi desetke drugih kompanija, među kojima su bili Instagram 2012. i WhatsApp 2014. U tim potezima, smatram, nije bilo ništa neetično ili sumnjivo.

Sećam se kako je jedne noći, dok smo se zajedno vozili kući, Mark priznao da oseća ogroman pritisak. "Sad kad zapošljavamo toliko ljudi, ne smemo da ne uspemo", rekao je. Imali smo tada 50 zaposlenih, čije su porodice zavisile o Facebooku. Zagledao sam se kroz prozor i pomislio: "Ovo nikad neće prestati. Što budemo veći, to ćemo morati napornije da radimo kako bismo nastavili da rastemo."

Monopol koji briše konkurenciju

Nešto više od 10 godina kasnije, Facebook vredi oko 500 milijardi dolara i, prema mojoj proceni, drži više od 80 posto svih prihoda od društvenih mreža. Radi se o monopolu koji briše konkurenciju iz kategorije društvenih mreža te objašnjava zašto je čak i tokom 2018. godine, takozvane "annus horribilis", Facebookova zarada po deonici porasla neverovatnih 40 posto u odnosu na prethodnu godinu.

Čak i kad bi ljudi hteli da napuste Facebook, nemaju nikakvu smislenu alternativu. Čak ni nakon skandala s Cambridge Analyticom, korisnici nisu masovno napustili kompanijske platforme. Uostalom, gde su mogli da odu? Facebookova dominacija nije slučajnost. Kompanijska je strategija bila da se svakog konkurenta pobedi pred očima javnosti, a regulatori su to svaki put prećutno odobravali. U jednom od retkih pokušaja da se obuzda kompaniju FTC je 2011. naložio Facebooku da ne sme deliti ikakve privatne informacije o korisnicima osim informacija na čije su otkrivanje pristali. Facebook se na to uglavnom oglušio.

FTC-jeva je najveća greška bila što je Facebooku odobrio preuzimanje Instagrama i WhatsAppa. Godine 2012. novije platforme su bile bolje prilagođene za pametne telefone, u čemu je Facebook zaostajao. Mark ih je kupio, a FTC je to odobrio. Ni Instagram ni WhatsApp nisu bili posebno profitabilni, ali bili su izuzetno popularni. Tako je Facebook zadržao dominaciju u mrežnim fotografijama i mobilnim porukama u realnom vremenu.

foto: AP

Kako je Facebook pokopao Vine

Kad nije išlo drukčije, Facebook je svoju monopolsku poziciju iskoristio kako bi izbacio konkurenciju s tržišta ili kopirao njihovu tehnologiju. Twitter je 2012. predstavio svoju video mrežu Vine. Istog dana Facebook je Vineu sprečio pristup alatu koji njegovim korisnicima omogućava da traže svoje prijatelje na Facebooku dok su na novoj mreži. Vine je četiri godine kasnije nestao.

Snapchat je bio drukčija pretnja. Snapchatova mogućnost slanja poruka koje potom nestaju bila je privlačna alternativa Facebooku i Instagramu. S obzirom na to da Snapchat nije bio povezan s Facebookovim sistemima, nije bilo načina da ga se blokira i isključi. Zato ga je Facebook jednostavno kopirao. Prema časopisu Wired, na temelju Markovih rečenica jedan od neformalnih slogana u Facebooku glasi: "Ne treba biti toliko ponosan da ne bi kopirao."

Kao rezultat toga, nijedan konkurent ne može prikupiti dovoljno novca da bi izazvao Facebook. Investitori su svesni da čim se neka kompanija pojavi na tržištu Facebook može kopirati njena rešenja, blokirati njene sisteme ili je kupiti za relativno skroman iznos. Upravo zbog toga, uprkos gospodarskoj ekspanziji i sve većem interesu za tehnološke inovacije i startupove, od 2011. godine nije pokrenuta nijedna veća društvena mreža.

Zuckerberg je stvorio čudovište

Isto se događa i u drugim tehnološkim područjima kojima dominira jedna kompanija, poput pretraživanja interneta (Google) i e-trgovine (Amazon). Istodobno, inovacije cvetaju tamo gde nema monopola, u radnoj produktivnosti (Slack, Trello, Asana), urbanom prevozu (Lyft, Uber, Lime, Bird) i razmeni kriptovalute (Ripple, Coinbase, Circle).

BONUS VIDEO:

I BIKOVI BI NA TRAMBOLINU? Ovaj je probao, ali se nije baš najsrećnije završilo! (VIDEO)

(Espreso.rs / Index.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media