VAJLI, čovek koji je otkrio NAJVEĆU PREVARU FEJSBUKA u istoriji! (VIDEO)
Kristofer Vajli je sve otkrio, Foto: Printscreen/Youtube/Guardian

neverovatno

VAJLI, čovek koji je otkrio NAJVEĆU PREVARU FEJSBUKA u istoriji! (VIDEO)

Hakovano je više od 250 miliona profila

Objavljeno: 20.03.2018. 08:38h

Britanski Gardijan je više od godinu dana istraživao kompaniju Cambridge Analytica i njenu vezu s kampanjom Brexit, ali i vezu s američkim predsedničkim izborima. Ali sada su ova kompanija i njena saradnja s Facebookom došle u centar pažnje zbog Kristofera Vajlija, bivšeg radnika i idejnog začetnika procesa kojim su "uhvaćeni" privatni podaci više od 250 miliona korisnika Facebooka.

Ovaj 28-godišnji Kanađanin, tipični kompjuterski štreber, odigrao je glavnu ulogu u skandalu koji je uzdrmao Facebook. Pre četiri godine došao je na ideju koja je dovela do osnivanja kompanije Cambridge Analytica, koja se bavi prikupljanjem podataka i koja je odigrala ključnu ulogu u izlasku Velike Britanije iz EU.

Bila je i centar za operacije koje su se koristile u kampanji Donalda Trampa koja mu je donela pobjedu na predsedničkim izborima. Vajli sam sebe opisuje kao "gej Kanađanina i vegana koji je nekako kreirao Stiv Benonov psihološki ratni alat".

Stiv Benon je bio izvršni predsednik desno orijentisanog sajta Breitbart i Vajlijev šef. Robert Merser, tajni američki milijarder i republikanski donator, bio je imućni investitor u Cambridge Analytica. Ideja koja je spojila ove umove bila je kako iskoristiti veliku količinu podataka s društvenih mreža uz pomoć prave vojne metodologije "informatičkih operacija" i njima "napasti" američko biračko telo. Vajli je kao kreator ove ideje nadgledao njeno sprovođenje. A još prošle godine postao je izvor novinaru koji je aferu i otkrio, piše The Guardian.

Zbunjen, kriv, besan i ogorčen, bivši radnik Cambridge Analytica pritajio se u Kanadi. Kad ga je novinar kontaktirao rekao je da ni sa kim ranije nije pričao o tome. I onda jednostavno više nije mogao da stane. U to vreme je Benon postao Trampov glavi strateg, savetnik. Matično društvo Cambridge Analytica SCL dobilo je ugovore s američkom vladom i bacilo se na saradnju s Pentagonom. U tom je trenutku Vajli počeo da paniči.

- To je ludost. Kompanija je kreirala psihološke profile 230 miliona Amerikanaca. I sada žele da rade sa Pentagonom? To je kao Nikson na steroidima - rekao je.

Po dokumentima koje Vajli poseduje, prošle godine otkrilo se da je kompanija povezana i s WikiLeaksom kojem se obratila da im pomognu distribuirati ukradene mailove Hilari Klinton 2016. godine. A krenula je i istraga oko ruskog uplitanja u američke izbore. Observer je primio prvo od tri pisma od Cambridge Analytica u kojem im prete da će tužiti Guardian News zbog klevete. I to u trenutku kada svet pokušava da razume razmere onoga što se dogodilo, što je Miler prošlog meseca nazvao "ratom informacija".

Vajli nudi jedinstveni pogled iznutra u ono što se događalo. Tada 24-godišnji student mode smislio je plan kako da prikupi profile miliona ljudi u SAD i uz pomoć njihovih privatnih informacija kreira sofisticirane psihološke i političke profile. I uz pomoć svih tih spoznaja "napasti" ih tačno određenim oglasima koji pogađaju njihovu ličnost.

- Slomili smo Facebook - rekao je.

I učinio je to u ime svog novog šefa Stiva Benona. Novinar ga je upitao može li se reći da je hakovao Facebook. Nevoljno je odgovorio i naglasio kako je mislio da je sve ono što su radili potpuno legalno i otvoreno.

Simon Milner iz Facebooka britanskim je poslanicima u parlamentu rekao da Cambridge Analytica nije imao podatke s Facebooka.

- Oni možda imaju veliku količinu podataka, ali to nisu podaci prikupljeni preko Facebooka o njegovim korisnicima. To su najverovatnije podaci o ljudima koji su na Facebooku koje su oni prikupili sami, ali to nisu podaci koje smo im mi osigurali - naglasio je Milner.

Korišćenje podataka s Facebooka negirao je i sam direktor Cambridge Analytica Alekander Niks.

- Ne radimo s podacima s Facebooka i nemamo podatke s Facebooka, naglasio je.

Većina onih koji su istraživali ovaj problem zna da to nije baš tako, posebno to potvrđuju i dokumenti koje Vajli ima. Dokazi od računa, e-mailova, dopisa i sl. pokazuju da je u samo dva meseca 2014. godine prikupljeno podataka o više od 50 miliona korisnika Facebooka. Uz to imao je i dopis Facebookovih advokata koji su priznali i potvrdili da je kompanija prikupila podatke nezakonito. 

Vajli je 2012. godine imao 21 godinu i radio za liberalne demokrate, koji su tada bili koalicioni partneri u vladi. Kao tinejdžeru su mu pronašli ADHD i disleksiju, a školu je napustio sa 16 godina bez ikakvih kvalifikacija. To ga nije sprečilo da se uključi u politiku. Sa 17 godina radio je u kancelariji vođe kanadske opozicije, sa 18 godina učio je od Obaminog nacionalnog direktora ciljanih reklamnih poruka. Sa 20 godina stigao je u London da bi studirao pravo.

- Politika je poput bande. Nikada zapravo ne odete. Dobio sam poziv od liberalnih demokrata. Želeli su da nadograde i poboljšaju svoje baze i biračke podatke. Uz studiranje radio sam za njih - naglasio je.

Iako nije voleo školu, pronašao se u politici, posebno dok je odrađivao praksu u kanadskom parlamentu. Zavoleo što ga "odrasli" slušaju dok govori. Političari koji su s njim sarađivali nazivali su ga jako bistrim mladićem. Za to vreme dvojica studenata na Cambridgeu proučavali su kako istraživati ličnosti, kako ih determinirati i izmeriti.

Dejvid Stilvel razvio je i različite aplikacije za Facebook, između ostalog i jednu koja otkriva kakve su ličnosti koji korisnici profila. I uz njihovu dozvolu dobili su uvid u podatke onih koji su sudelovali u anketi. To istraživanje iz 2007. godine bilo je originalno, revolucionarno i primena otkrivenog bila je velika. Prvi koji su prepoznali mogućnosti koje nudi ovo istraživanje bile su vojne i odbrambene institucije. Nakon što je studija objavljena 2013. godine, mogućnosti je prepoznao i Vajli. I tada je počeo da razmišlja o liberalima.

- Hteo sam da znam kako su bili tako loši na izborima, a upravljali su zemljom do kraja 19. veka. Tada sam počeo da istražujem podatke njihovog biračkog tela. I nisam pronašao nikakvu snažnu vezu. I tada sam naleteo na istraživanje kako osobine ličnosti mogu podsticati određeno političko ponašanje. I sve je odjednom imalo smisla. Liberalizam je povezan s otvorenošću i savesnošću, a kada se setite njih oni su zapravo rastreseni profesori i hipiji. Otvoreni su novim idejama. I tada mi je sve sinulo - naglasio je.

Ubrzo ga je jedan član liberalne stranke upoznao sa kompanijom nazvanom SCL Group, čija će jedna podružnica SCL Elections osnovati Cambridge Analytics. Direktor Niks ponudio mu je priliku koju nije mogao da propusti.

- Daćemo ti potpunu slobodu. Eksperimentiši. Dođi i testiraj sve svoje lude ideje - rekao je Niks.

Njegov je posao bio, u čemu je bio i stručan, kreirati "psihološke operacije" koje je trebalo da promene mišljenje ljudi kroz uveravanje, ali uz pomoć "dominacije informacija", mehanizma koji se sastoji od glasina, dezinformacija i lažnih vesti. Radio je unutar vlade kao politički strateg s naprednim veštinama u prikupljanju podataka.

- Razmišljam šta bi bilo da sam tada prihvatio drugi posao koji mi se nudio. U Deloitteu. Cambridge Analytica tada ne bi ni postojala. Ne znate koliko puno razmišljam o tome - naglašava.

Kad je upoznao Benona, to je bio pravi početak:

- Odmah je sve shvatio. On veruje u doktrinu Endrjua Brajtbarta da politika prati kulturu, pa ako želite promeniti politiku, morate prvo promeniti kulturu. Tome su pravi dokaz modni trendovi. Tramp je poput para Uggsica ili bolje kroksica. I sad kako ljude dovesti od trenutka u kojima im je to ružna obuća obuća do trenutka kada ih svi nose - to je bilo nešto što je hteo da otkrije.

Benon je ideju predstavio Robertu Merseru, tada šefu hedge funda Renaissance Technologies. Osim što je podržavao i donirao republikanske kandidate, podržavao i svoju ćerku Rebeku, koja je posebno bila oduševljena Vajlijem. Merser je bio pionir veštačke inteligencije, a pomogao je u kreiranju i raznih algoritama.

- U politici je najčešće slučaj da je čovek koji ima najviše novca zapravo najgluplji čovjek u prostoriji. Ali to tako nije bio slučaj s Merserom koji je govorio malo, ali stvarno slušao. Hteo je da razume nauku. I hteo je dokaz da to radi - naglasio je Vajli.

Kako bi to mogao da napravi, Vajliju su bili potrebni podaci. Kako je kompanja došla do podataka bio je predmet mnogih istraga i rasprava. Niks je negirao da su podatke dobili od Global Science Research, i dodao da su obavljali neko istraživanje za njih u 2014. godini ali podaci nisu bili "plodonosni". Ali to bio novi problem, jer Vajli poseduje dokumente datirane na 2014. godine koji potvrđuju da je SCL, partner Cambridge Analytica sklopio dogovor s GSR-om u vlasništvu Aleksandr Kogana pod pretpostavkom uzimanja i procesuiranja podataka sa Facebooka kako bi se mogle saznati osobine ličnosti glasačkog tela.

On ima niz računa koji pokazuju kako je Cambridge Analytica potrošila 7 miliona dolara za prikupljanje ovih podataka, od čega je milion dolara otišlo GSR-u. Poseduje i bankovne izveštaje koji potvrđuju ove transakcije. Kogana je upoznao u potrazi za stručnjakom koji bi mu mogao osigurati pristup podacima. Putem emailova razgovarao je s nekim psiholozima kako bi došao do idealnog načina za prikupljanje i nakon toga upotrebu podataka. Tako mu je Aleksandr Kogan ponudio rešenje koje su mnoge njegove kolege smatrale neetičnim. Predložio je da će replicirati istraživanje naučnog para bez njih. Vajliju se to činilo kao odlično rešenje. GSR je bio spreman za posao i Vajliju je predložio da podatke upotrebe za interdisciplinarni institut koji bi radio kroz društvene mreže. No, ta ideja nikada nije zaživela. Uz želju, ideju i sredstva kojih su imali napretek, Kogan je mogao krenuti s radom na prikupljanju ličnih podataka. Taktika je bila sledeća - privlačio je ljude da sudeluju (plaćeno) u kvizu ličnosti na Amazonu. Na kraju tog kviza Kogan je napravio aplikaciju koja je mogla dozvoliti pristup Facebookovom profilu onoga ko kviz rešava. I tako je oko 320.000 onih koji su sudelovali zapravo dalo uvid u najmanje 160 još dodatnih profila onih koji uopšte nisu u kvizu sudelovali.

U samo nekoliko nedelja Kogan je prikupio milione profila. Ali niko zapravo nije proverio da li je to što se radi legalno. Sigurno je samo kako nije bilo odobreno. Iako je Kogan imao dozvolu za pristup podacima sa Facebooka, to je vredelo samo za naučne svrhe. Po britanskom zakonu zabranjena je prodaja ličnih podataka trećoj osobi bez pristanka.

- Facebook je mogao da vidi da se to događa. Njihovi sigurnosni protokoli su se aktivirali jer je Kogan počeo da povlači ogromnu količinu podataka, ali navodno im je rekao kako je to za potrebe naučnog istraživanja. Pa su oni odgovorili - Dobro - rekao je Vajli.

Kogan i dalje ponavlja da je sve što je radio bilo legalno i uz znanje i pristanak Facebooka. S podacima koje su imali dobili su uvid u korisničke profile i izradili algoritam s kojim su mogli profilisati i milione drugih. Dve godine nakon tog proboja, Facebookovi advokati pisali su Vajliju koji je napustio Cambridge Analytica 2014. godine da su podaci nezakonito prikupljeni i kako "GSR nije bio ovlašćen da ih deli i prodaje podatke". Rekli su da isti moraju biti odmah obrisani.

- Već sam to i učinio. Facebook nije napravio ništa da bi podatke dobio nazad - rekao je.

Cambridge Analytica negira sve optužbe o kojima Observer, ali i drugi mediji širom sveta pišu. Kogan i dalje radi na Kembridžu, ali zanimljivo je da je radio i za jedan američki univerzitet, a posebno zanimljivo je da je dobio stipendiju ruske vlade za istraživanje "stresa, zdravlja i psihološkog blagostanja na društvenim mrežama". Zanimljiva je i njihova povezanost s Lukoilom, ruskom naftnom kompanijom.

Sve ove, ali i bilo koje slične insinuacije, optužbe i sl. Niks i dalje odbacuje, posebno povezanost s ruskim pojedincima. Vajli danas kaže da žali za onim što je napravio i u čemu je sudelovao. Kaže da je posebno strašna činjenica sa koliko podataka raspolaže i šta zapravo niko ne zna za koga i kada može Cambridge Analytica da radi.

Nakon što je u javnost izneo niz podataka o ovoj aferi, koje potkrepljuje dokumentima iz razdoblja u kojem je radio, Facebook je ukinuo njegov profil na svojoj društvenoj mreži, piše CNN. Njegov izlazak u javnost podržali su i njegovi roditelji, a on sam je neustrašiv, bez obzira na velike moćnike, uticajne i bogate ljude o kojima je govorio. 

Bonus video:

(Espreso.rs / Express.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media