BIVŠA RADNICA NA KRUZERIMA OTKRILA JEZIVE TAJNE: Polne BOLESTI delili kao ORDENJE, imali i prostoriju ZA OVO...?!

Šeron je radila za jednu kompaniju od 2009. do 2010. kao koordinatorka grupa, a za drugu od 2013. do 2018. kao voditeljika zabavnih programa na kruzeru

- Život na kruzeru je vrlo zarazan i nikad ne isključujem mogućnost povratka. Apsolutno sam volela svoj posao i uživala sam kao voditeljka zabavnih programa jer je moj posao doslovno bio da organizujem zabave gotovo svake večeri - poćela je Šeron svoju ispovest za The Sun.

- Radila sam na osam brodova i morala sam da delim kabinu sa njih šest. Imala sam jednom cimerku koja bi pozvala svog dečka na spavanje, a da mi to nije najavila. Svaki ležaj je imao zavesu radi privatnosti. Bilo je situacija kada sam se presvlačila i onda iznenada shvatila da je iza njene zavese muškarac koji bi mogao da iskoči u bilo kojem trenutku ili bi možda mogao da me krišom promatra - ispričala je Šeron dodajući kako je bilo uobičajeno da se osoblje zabavlja i podržava ljubavne veze, a polno prenosive infekcije koje su delili međusobno za njih su bili znak časti, poput ordenja.

- Mogli biste da pomislite da su polno prenosive bolesti dragocene kolekcionarske stvari. Međutim, poznajem dosta ljudi koji su svoje supružnike upoznali radeći na kruzerima. Mnogi od njih su i dalje vrlo srećni u braku koji traje godinama - kaže Šeron.

Iako je romantično druženje među osobljem dopušteno, ljubavni susreti s gostima su strogo zabranjeni.

- To definitivno nije bilo dopušteno, ali ponekad je bilo i takvih situacija. Ako bi vas ulovili, dobili biste otkaz istog momenta - otkrila je Šeron dodajući da je život na kruzeru dobar način za uštedu jer se većina troškova pokriva na brodu.

- Kad smo se ukrcali, većina stvari je bila pokrivena, poput hrane, smeštaja i medicinskih troškova. Ako smo imali spremačice za kabine, njima smo ostavljali napojnicu, ali to je zavisilo od ranga koji smo imali na poslu. Ostatak plate smo mogli da uštedimo, ili potrošimo na hranu, prevoz ili druge stvari kad bismo pristali u luku - priča Šeron.

Tokom svojih krstarenja posetila je niz neverovatnih mesta, uključujući Bahame, Bermude, Kanadu i Norvešku. Ali nije sve bilo glamurozno.

- Imamo i mrtvačnicu i zatvor na svakom brodu za krstarenje te smo ih koristili puno češće nego što ljudi misle. Ljudi prilično često umiru na kruzerima, obično prirodnom smrću, odnosno zbog srčanog udara. Bilo je i nekoliko samoubistava. Brodovi za krstarenje imaju protokol za sve situacije. Često, ako bi neko preminuo iznenada, premestili bismo ga u mrtvačnicu i obaviestili njegovu porodicu, a većina gostiju ne bi imala pojma šta se dešava - kaže Šeron.

Tokom putovanja morali su da se bave i gostima koji su imali problema sa zakonom.

- Na brojnim putovanjima u SAD-u gosti nisu morali da imati pasoš, već su mogli da putuju samo s vozačkom dozvolom. Često su imali pogrešnu percepciju da to znači da mogu da prekrše uslovnu kaznu i izvuku se s tim. Kad bi smo se vratili u američku luku, hapšenja su bila prilično česta - prisetila se Šeron.

U međuvremenu, gosti koji su propustili da se ukrcaju u lukama, ostajali su tamo.

- Ovo je vrlo uobičajeno. Postoje određene situacije u kojima će brod čekati goste ako se ne ukrcaju na vreme. Ali često bismo ostavljali goste. U svakoj luci postoji lučki agent koji pomaže gostima koji su ostali da se dogovore da se sastanu s brodom u sledećoj luci ili da ih pošalju kući - kaže Šeron.

Bilo je i situacija kada su pretile ozbiljne pomorske katastrofe

- Tokom mog prvog ugovora, dok je moj brod isplovljavao iz luke, jak vetar nas je zakucao u drugi brod. Bila sam svesna da je iza mene brod nedaleko od mog, ali mislila sam da je između nas pristanište. Tada sam čula kako neko viče ‘Sudarćemo se!’. Devojka ispred mene pogledala je kroz prozor, vrisnula i skočila preko recepcije za goste do mene. Okrenula sam se, videla što se zbiva i uplašila se za život. Pala sam preko stola dok su se brodovi sudarali. Iako je to bio sudar branikom, bila sam uverena da ćemo potonuti. Nakon što su ronioci pregledali trup, nastavili smo put s nekoliko ogrebotina i malo udubljenog metala - prepričala je Šeron svoje iskustvo.

Pre rada na kruzeru studirala je glumu, ali poželela je da radi na kruzeru nakon što je jedanput putovala s mamom.

- Bio joj je san da ode na krstarenje i uspele smo da pronđemo dobar brod. Kada sam otkrila da postoji posao osoblja na kruzeru i da neko može da bude plaćen da zabavlja ljude dok putuje svetom, odmah sam počela da se prijavljujem na oglase. Prestala sam da radim na kruzerima kako bih bila sa svojom porodicom dok je otac bio u terminalnoj fazi karcinoma. Onda je došla pandemija, pa povratak dugo nije bio opcija. Sada radim kao autorka i putopisac za razne publikacije - zaključila je Šeron.

BONUS VIDEO

(Espreso/Zenablic/Marija Brčić)