OVAKO SE ZAPRAVO KITI JELKA: Izašlo PRAVILO koje nijednom Srbinu NE BI PALO NA PAMET

Svetleće lampice, perle, ukrasi. Od elegantnog do kiča. Da vam novogodišnje drvce bude pravi ukras trebalo bi da izbegnete greške pri njegovom ukrašavanju. Ali da li postoje pravila kojih treba da se pridržavamo kada kitimo jelku? Gde god da se okrenemo tu je neka okićena jelka. Kada dođe na red naša u dilemi smo.

„Mislim da je najvažniji savet da se ne rukovodimo trendovima, tako sve ono što je bitno jeste da negde kada kitimo uopšte čitav dom, ne samo jelku, da se negde rukovodimo onome što je blisko nama i što negde odgovara nekom ambijentu u kom živimo", kaže Jelena Svetličić, autorka emisije Lice i potpetice.

Proizvođači i prodavci ukrasa bi voleli da svake godine kupujemo nov set ukrasa za jelku. Jedne godine u modi je bila kombinacija plave i zlatne, druge ljubičaste i srebrne. Treba li svakom novom ukrasu naći mesta?

„Može da se pretera, ali ja ne volim da mi je gola, pa zamislite jelka da mi je prazna, da ima tri neka lampiona iz mog detinjstva, to je bezveze, ali ja volim taj novogodišnji kič i jelka tome i služi i mislim da treba pustiti decu, ko ih ima, da i ona ukrašavaju, s tim što voditi računa da se dete polako uči kako se zapravo pravilno kiti jelka, krupni idu dole, sitni idu gore", objašnjava novinarka Gorica Nešović.

Jelena Svetličić, međutim, ističe da ne može da se pretera.

„Mislim može to da bude onako na neki način kitnjasto ali nekako Nova godina to i dozvoljava, čak i da bude i malo kiča, ali mislim, ako je u skladu sa vama, ako vama prija ono što vidite, ono što ste napravili“, dodaje Svetličićeva.

Ako već ne može da se pretera, može da se doda. Nisu kupljeni ukrasi jedino što sija.

„Ja tradicionalno, onako idem na zelenu boju, ali recimo ove godine sam uradila nešto malo drugačije, poprskala sam je belim sprejom tako da sam joj dala tu neku kao snežnu notu i mislim da to poigravanje u suštini nije loše. Danas možemo, na primer kupiti pa sami napraviti ukrase, odete kod Kineza, to ne mora da bude skupo, ima onih recimo kugli od stiropora, možemo ih sami farbati akrilnim bojama, možemo se igrati dekupažom, možemo na razne načine, ustvari ovo je period gde treba da budemo kreativni“, kaže Svetličićeva.

Poslednje decenije u modi su bile veštačke jelke u boji. Počelo je od bele, zatim ljubičaste, crvene. Prošle godine crna je bila glavna boja. Ove godine otišlo se korak dalje. U svetu vlada trend postavljanja jelke naopačke.

„U svetu stalno nešto novo izmišlja i u krajnjoj liniji nije loše da se izmišlja, ja sam lično za tradicionalni tip jelke, e, sad mislim volim i kad se pojavi nešto novo i da postoji različitost, najbitnije je da postoji različitost i da je autentična“, dodaje Svetličićeva.

Večito pitanje – da li kupiti veštačku jelku koja će biti od koristi dve-tri godine ili pravu. Skupljanje iglica danima posle praznika čistunce će opredeliti za veštačku. Ekolozi će bez trunke razmišljanja odabrati prirodnu. Ukoliko se odlučite da unesete pravu jelku u dom najbolje je da ona bude sa busenom.

„Pa, kupuju i jedne i druge, ali mislim da više kupuju veštačke. Mislim da je bolje kupiti prirodnu jelku, sa busenom, koja se može ponovo zasaditi“, kaže Igor Kodić, prodavac jelki.

Zelena boja ublažava stres. Bela podseća na sneg. Crvena je boja Deda Mraza, kombinacija plave i srebrne deluje umirujuće. Ljubičasta zrači glamurom. Ukusi su različiti. Ako se zanesete u kićenju jelke i ona na kraju ne izgleda „kao iz časopisa“, nemojte da se nervirate.

Ne zaboravite da kićenje jelke pre svega treba da bude zabavno. I ne zaboravite da se svaka jelka može popraviti poklonima koji se nalaze ispod nje.

(Espreso/RTS)