BIVŠI SRPSKI POSLANIK OTKRIO KAKO JE ZAISTA BILO U SKUPŠTINI: Odgovarao je na SVA PITANJA, pa i ona o KOLEGINICAMA
Miloš Bošković, Foto: Prentscren

SVE JE REKAO!

BIVŠI SRPSKI POSLANIK OTKRIO KAKO JE ZAISTA BILO U SKUPŠTINI: Odgovarao je na SVA PITANJA, pa i ona o KOLEGINICAMA

Ovo nije uobičajeno...

Objavljeno:

Miloš Bošković ovde. Bio sam narodni poslanik u trenutnom sazivu republičke skupštine, od juna 2016. godine do marta 2018. godine, u okviru poslaničke grupe “Dosta je bilo”. Pitajte me bilo šta! Ovako je počeo svoj blog nekadašnji narodni tribun čije je izlaganje postalo hit na društvenim mrežama.

Izlaganje Boškovića prenosimo u celosti:

Inače sam rođen i živim u Nišu, 1985. sam godište. Završio sam osnovne studije na Elektronskom fakultetu u Nišu, a master sam studirao u EU zahvaljujući Erasmus Mundus stipendiji koju sam dobio (pisao sam i blog o tome).

Uopšte mi nije bila namera da uđem u republički parlament, već u gradski. Na republičkoj listi sam mislio samo da “pravim gužvu”, računao sam da ću biti nisko rangiran i da nema šanse da upadnem. Međutim, bio sam nešto tipa 17-18. na listi (ako se dobro sećam). Dobili smo 16 poslaničkih mesta, nekoliko ljudi je odustalo jer je otišlo u vojvođanski parlament i upao sam ja.

Naravno, birajući između mandata gradskog odbornika u Nišu i republičkog poslanika, odabrao sam ovo drugo (mogao sam i oba, ali je princip u DJB-u bio da niko nema više od jedne funkcije, čega se nisu baš svi držali). Glavni razlog za to je bio što bi, da sam vratio odmah mandat, na moje mesto došao neko ko nije iz Niša, te bi se ceo DJB niški odbor totalno smorio (i sa punim pravom).

U Skupštini sam bio u Odboru za zaštitu životne sredine i to je nešto što me posebno interesuje. Imao sam nekoliko izlaganja, kao i poslaničkih pitanja u vezi sa tim (o plastičnim kesama, o kvalitetu vazduha, o MHE kao i zašto zaštita životne sredine u Srbiji nikog ne interesuje i kako da se to reši). Kada sam mogao, bavio sam se i elektronskom upravom (ovde je jedan moj komentar na zakon o elektronskoj upravi).

Neki su za mene čuli tek kada sam osvanuo u 24 minuta kod Kesića, što mu dođe i malo tužno ako je potrebno humoristička emisija da te isproziva da bi ljudi čuli za tebe, ali tako je.

Kao narodni poslanik, trudio sam se da što više budem otvoren prema građanima, tako da sam na sajtu Južnih vesti pisao kolumnu o svemu i svačemu, mahom o svom radu u parlamentu.

Trudio sam se da se ponašam racionalno i da ne arčim pare poreskih obveznika ako ne moram, tako da sam uvek kada sam išao kolima u Beograd (što je bilo plaćeno iz državnog budžeta), oglašavao vožnje na BlaBlaCar, skupljao te pare, a onda ih davao u dobrotvorne svrhe. Sveukupno sam donirao oko 30 hiljada dinara. Više o tome ovde.

Kao narodni poslanik, imao sam dva poziva da idem na studijsko putovanje u SAD, ali sam oba morao da odbijem jer sam u to vreme očekivao prinovu.

Mandat sam vratio (tj. dao ostavku) marta 2018. godine, nakon beogradskih izbora. Razloga je bilo više: nezadovoljstvo rukovodstvom DJB-a, pre svega predsednika, osećaj da ništa ne možemo da promenimo jer nas skupštinska većina jaše bez prestanka, kao i porodične obaveze, pre svega zbog rođenja sina.

Mislim da je već očigledno, ali ipak ću reći: nisam bio ušao u politiku zbog para ili moći - prvo sam već imao dovoljno zahvaljujući poslu kojim se bavim, a drugo me ne loži previše. Ušao sam jer sam želeo da nešto promenim.

Da li sam uspeo nešto konkretno zaista da promenim? Konkretno, ne. Nisam bio predlagač nijednog zakona (iako sam hteo, ali “šef” nije dozvolio), a i da jesam, većina ga ne bi usvojilia. Ali jesam bio među prvima koji se oglasio o problemima izgradnje MHE, jesam smarao ministra za životnu sredinu u vezi sa plastičnim kesama (što na kraju jeste rešeno, ne znam da li mojom zaslugom), jesam postavio još neka poslanička pitanja koja su stigla direktno od građana.

Ono što nisam planirao i što je ispalo kompletno spontano je da sam nekoliko nedelja posle vraćanja mandata, bio inicijator i jedan od organizatora protesta protiv otimanja niškog aerodroma. Cela ta priča je trajala nekoliko meseci, sa gomilom protesta u Nišu, ali nam ga je na kraju bagra iz republičke vlade, uz pomoć lokalnih poltrona, uzela.

foto: Nebojša Mandić

Van politike sam inače web developer, to radim od 2011. godine i nikad nisam prestajao. Uža specijalnost mi je frontend u Angular framework-u, u vezi sa čim sam držao više predavanja. Evo dva takva na konferenciji u Londonu - ovde i ovde.

Politiku i dalje dosta pratim i mahom se u vezi sa tim oglašavam na svom Fejsbuk profilu, ali mi je nedavno prekipelo, te sam ga deaktivirao. Verovatno ću da se vratim u nekom trenutku, sad mi treba malo odmora.

Razmišljam da se opet nekako pokrenem i aktiviram, ali bi to bilo isključivo na lokalnom nivou, u Nišu. Za sada nemam nikakve konkretne planove.

Imate li vi nekih pitanja? Ja sam već pisao jedan tekst gde sam odgovorio na najčešća pitanja koja sam dobijao kao narodni poslanik, tako da bacite pogled i na njega, hvala!

Bonus video:

(Espreso.co.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.