SVE JE POČELO SA REČENICOM "ŠTA JE BILO MOMAK", ONDA SE PRETVORILO U NOĆNU MORU: Tuča obeležila Lauševićev život

Jedna od najvećih tragedija poslednjih decenija, u kojoj je učestvovao neki naš umetnik, sigurno je ona koja se dogodila 31. jula 1993. godine u Podgorici, kada je glumac Žarko Laušević, koji je danas preminuo u 63. godini, učestvovao u ubistvu dvojice mladića.

Podsetimo, Žarko Laušević i njegov brat Branimir su učestvovali u tuči u blizini podgoričkog lokala „Epl“, tokom koje je Žarko iz svog pištolja CZ-99 ubio Dragora Pejovića i Radovana Vučinića, a teško ranio Andriju Kažića. Na suđenju je osuđen na 13 godina zbog dvostrukog ubistva.

Ta je presuda, nakon žalbi, potvrđena 1994. godine. Kaznu je izdržavao u Spužu i Požarevcu.

Nakon poništavanja presude od strane Saveznog suda, na novom kojim je predsedavala sudija Svetlana Vujanović, kazna mu je februara 1998. godine preinačena na četiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane.

Selidba u SAD nakon izlaska iz zatvora

Budući da je u tom trenutku već odslužio 4,5 godine, pušten je na slobodu. Ubrzo nakon toga je napustio zemlju i nastanio se u Njujorku u SAD. Vrhovni sud je 30. marta 2001. godine tu odluku poništio i preinačio je na 13 godina zatvora.

Trećeg jula 2009. godine je saopšteno da je Laušević uhapšen u Sjedinjenim Američkim Državama zbog boravka u SAD bez vize i da se razmatra njegova ekstradicija Srbiji po međunarodnoj poternici koja je raspisana 2002. na zahtev Trećeg opštinskog suda u Beogradu. Četrnaestog septembra sud u Njujorku doneo je odluku o ukidanju pritvora Lauševiću.

Pomilovao ga je predsednik Srbije Boris Tadić 2011. godine, na osnovu bilateralnog sporazuma između Srbije i Crne Gore koji predviđa da osuđeni izdržava kaznu u zemlji čiji je državljanin.

Detalji tragedija koja je obeležila Žarkov život

Žarko Laušević je napisao knjigu „Godina prođe, dan nikad“ u kojoj je opisao detalje tragedije koja mu je obeležila život.

„Te večeri odlučili smo da, pre nego što odemo na spavanje u sestrin stan, nešto pojedemo i popijemo po pivo. Svratili smo u kafić gde sam, kada smo naručili jelo, pitao konobaricu: ‘Kakva je ovo galama?’ Čula se neka buka. Mladić koji je sedeo na zidiću kafića upitao je: ‘Šta je bilo, momak?’ Kazao sam: ‘Ništa, sve je u redu'“, objašnjavao je Laušević u odgovoru na optužnicu šta se dogodilo kobne večeri i dodao:

„Ovakav dijalog je ponovljen drugi, pa treći put. Nisam učinio ništa što bi moglo da isprovocira svađu. Prišao je još jedan momak i ja sam udaren. Guran sam, vučen, udaran…Za trenutak sam izgubio svest. Sve se, procenjujem, zbilo za najviše pola minuta. Sećam se samo delova događaja, jer mi je u glavi bilo sve pomešano. Osećao sam da mi se torba koju sam u poslednje vreme uvek nosio preko ramena i u kojoj je bio pištolj – otima. Uspeo sam da izvučem oružje, repetiram, ali napad nije prestao. Pucao sam ne znam koliko puta. Imao sam užasno osećanje straha“, dodao je on tada.

Laušević nakon tog događaja nije snimao, niti igrao u pozorištu više od 15 godina, a onda se na male ekrane vratio u filmskom ostvarenju „Smrdljiva bajka“, potom i u seriji „Senke nad Balkanom“.

Bonus video: Žarko Laušević posle premijere filma

(Espreso/Nova.rs)