mnogi tuguju...
Preminuo legendarni trener opasnih momaka BG asfalta: Zbog njega je Ljuba Zemunac išao po gradu i potvrđivao titulu najjačeg žestokog momka! (VIDEO)
Na Fejsbuk strani Legende devedesetih jutros je objavlejn post koji je potresao mnoge koji se rado sećaju epohe devedesetih.
Post vam prenoismo u celosti:
Jutros je preminuo je u 80. godini legendarni rvač i trener Miroslav Ćitaković poznat kao Ćita ili Ćira. Pored toga što je bio sportista, pojavio se i u filmovima: "Čudo", "Bolani Dojčin", "Zakletva" i "Karađorđeva smrt".
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
Rođen je u Skoplju 1937. godine. Završio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Najpre je bio član rvačkog kluba Železničar, a 1969. godine prešao je u Radnički sa Crvenog Krsta.
U svojoj blistavoj karijeri osvojio je mnogo trofeja i medalja, sve ukupno oko 25. U dresu Radničkog u grčko-rimskom stilu osvojio je jedanaest, a u slobodnom stilu dve titule šampiona bivše Jugoslavije. Početkom osme decenije prošlog veka osvojio je i trofej „Zlatna Jelica“. Do bronzane medalje na Balkanskim igrama stigao je 1967. godine, a prestao je aktivno da se bavi rvanjem osamdesetih godina prošlog veka. Dobitnik je mnogih nagrada i plaketa, kao što je plaketa Grada Beograda, koju je dobio 1974. godine.
Miroslav Ćitaković je jedan od najboljih i najuspešnijih individualnih sportista u bivšoj Jugoslaviji. On je legenda rvačkog sporta uopšte, čovek koga su poštovali i stariji i mlađi, kako na prostoru bivše Jugoslavije tako i van nje. Bio je iskren, dobar, nenametljiv, a veoma često i duhovit čovek, uvek spreman da pruži savet mladim sportistima koji su ga gledali kao svog idola i uzora.
Ostao je upamćen po tome što je znao da trenira po ceo dan, zbog čega je fizički uvek bio besprekorno spreman što je dovelo do toga da postane sjajan kondicioni trener nakon svoje bogate karijere. I danas čika Ćira, kako ga mnogi od milošte zovu, trenira tri puta nedeljno na Savi bez obzira na vremenske prilike. On je živa legenda Sportskog društva Radnički, kao i Grada Beograda.
Neki od njegovih učenika postigli su izvanredne sportske rezultate, poput Stanke Pejović koja je bila prvakinja sveta u kik-boksu.
Ćita je tokom svoje karijere dobio pun džak medalja, plaketa, diploma, ali većinu nije zadržao jer je sve podelio prijateljima kojih ima mnogo. Ta priznanja i novac za njega nikada nisu imali neku vrednost i nisu ga zanimale.
BAHANALIJE, PERVERZIJE: A kako su BG krimosi čekali Novu godinu? (FOTO)
U novinskom članku iz '70. objavljena je njegova slika na vratima diskoteke sa naslovom "Gorile prave red! Jeste li znali da postoje ljudi koji čuvaju goste u lokalima, kavanam i barovima, suprotstavljajući se siledžijama i ološu?"
Kada ga je prijatelj novinar sreo ispred Doma omladine gde je radio kao obezbeđenje i cepao karte, rekao mu je da želi da napiše priču o njemu, a Ćitaković mu je odgovorio: "Bolje piši o pravim sportistima, nemoj o meni. Ja sam klošar." Nakon insistiranja novinara, odgovorio je: "Dobro, piši ako hoćeš, ali nemoj da se ljutiš što ne mogu da sarađujem i da ti pomažem pri tome. To je moj princip. Drugari smo i verujem da ćeš me razumeti."
Sa turneja po inostranstvu nikad nije ništa donosio. Sav novac od dnevnica troši po luna parkovima, bioskopima, cirkusima. Samo jednom, 1962. godine na Festivalu u Lajpcigu, kupio je za 200 maraka (62.000 dinara) tegove za trening. Nosio ih je u torbi tokom celog puta. Međutim, kada je voz prešao našu granicu, on ih je, naočigled svih reprezentativaca i vođe puta, bacio kroz prozor, govoreći:
"Ovi tegovi su suviše laki za mene i moje prijatelje, a da ih dam nekom »ciketanu«, nema smisla. Ovako je, ipak, najbolje."
Neviđene, NIKAD OBJAVLJENE, slike KRIMI EKIPE iz 90-ih! Oni su bili PRAVA VLAST U SRBIJI! (FOTO)
Drugom prilikom, po povratku iz Minska (SSSR) 1967. godine, on je u vagon restoranu naručio bifteka i mleka za 40 rubalja (52.000 din.) za celokupne svoje dnevnice. Više od pola donete hrane niko nije mogao da pojede. Za te pare drugi su donosili šivaće mašine, fotoaparate, usisivače za prašinu.
Za reprezentaciju je nastupao samo kad mu se sviđa. U proleće i leto sigurno ne. Tada je po ceo dan na Savi. Između ostalog radio je kao spasilac. Samo u toku jedne sezone spasao je 30 ljudi od davljenja. Za taj pothvat dobio je novčanu nagradu i diplomu.
U isto vreme, provereni izvori na beogradskoj čaršiji pričaju kako je Ćitaković krajem 1968. godine zaradio 3.000 dolara boreći se dva meseca u arenama Johanesburga, Londona, Pariza i Hamburga kao - kečer.
Njegova želja da šokira, zaprepasti, okrene sve na glavu, ostvarila se i prilikom davnog gostovanja cirkusa Liana Nando-Rinaldo po našoj zemlji. Ćitaković se prijavio i pridružio cirkusu kao - dreser divljih zveri. Radio je nekoliko meseci. Tako je, jednom prilikom, za 20.000 dinara šetao slona, u reklamne svrhe, po Beogradu. Kada mu je dosadilo, privezao ga je za električni stub pred Gradskom kafanom, u samom centru grada, a sam otišao da popije voćni sok.
Negde u to vreme, jedan događaj samo što nije koštao života njegovu majku. Vraćajući se iz grada zatekla je u stanu mladog lava, kojega je Miroslav doveo iz cirkusa - u goste. Majka, naučena da u kući svakodnevno prima i hrani besprizornu decu, koju njen sin dovodi sa ulice, ovaj put samo što se nije onesvestila.
Zimi je najčešće stanovao u jednoj drvenoj baraci koja, plutajući na buradima, stoji ukotvljena na Savi. Bez obzira na godišnje doba, on se uvek kupao u Savi. Hladnoća za njega kao da i nije postojala. Tako je jedne godine u januaru mesecu, na turneji po Švedskoj, napravio pravu senzaciju i uzbunu. Skočio je u ledeno Baltičko more u samoj stokholmskoj luci i plivao između ukotvljenh ratnih i trgovačkih brodova. Celokupna obalska i lučka straža bila je alarmirana.
PRINCEZE VRELOG ASFALTA: One su 90-ih zavele opasne momke s one strane zakona! (FOTO)
Uvek pred odlazak na turneju, vođstvo puta je bilo u neizvesnosti kakvo će Ćitaković iznenađenje da im priredi. Tako je 1966. godine pred sam polazak reprezentacije u Finsku, stigao na peron železničke stanice obučen samo u kratke pantalone i sa jedinim prtljagom pod miškama - dvema veknama hleba.
Nekad je ostavljao utisak da mu je najvažniije da šokira, da bude različit od drugih, neverovatan i što je moguće manje logičan. On, koji je druge nedisciplinovane plivače pratio čamcem, opominjao, grdio, ubeđivao, vadio iz vode i vraćao zbog toga što su malo dalje otplivali, sam je priredio, prošle godine, nezapamćen prekršaj discipline i po život opasan »podvig« — skočio je sa mosta u hladnu Savu.
Na takmičenjima bio je, naprotiv, uvek izvanredno pažljiv, fer i skroman borac. Kada je jednom u finalu prvenstva države nezgodno pritisnuo povređenu nogu najboljeg klupskog druga Petra Cucića, a ovaj, usled bola, legao na leđa - tuširao se, tada je Ćita hitro podigao druga iz izgubljenog položaja, prekinuo borbu bez znaka sudije, masirao mu nogu i stalno govorio:
"Cule, da li ti je bolje?"
Sudijama nije dozvolio da meč proglase u njegovu korist. Trčao je od stola do stola i objašnjavao kako ga on nije oborio na plećke. Ova, kao i sve ostale njihove borbe, završena je nerešeno.
Nakon "penzionisanja" čika Ćira je trenirao druge na Savi sve dok je mogao da stoji na nogama. Njegovu školu su prošli mnogi momci koji su ga doživljavali kao oca i koji su danas veoma tužni. Kako oduvek postoje snažni momci puni energije, Ćita se trudio da ih usmeri na pravi put, sport. Svi koji su mislili da su snažni, tu potvrdu su mogli da dobiju tek kad se očeliče na njegovim treninzima na Savi, čak i tokom zime, kada se nakon treninga uskakalo u zaleđenu reku.
Njegovu školu su prošli svi žestoki momci, od stare garde Ljube Zemunca, preko novije generacije Kristijana Golubovića pa do današnjih momaka.
U ranije doba fer tuča, najjači od najjačih Ćitinih momaka su ukrštali pesnice i takmičili se. Ljuba Zemunac je tako išao po celom gradu i potvrđivao titulu najjačeg žestokog momka. Devedesete su prekinule ferke koje su smatrane uličnim viteštvom, jer su tada momci umesto u teretani počeli da treniraju u streljani. Ipak mnogi su nastavili da treniraju na Savi. Čak su dolazili momci iz Crne Gore, poput čuvenog Vasa Pavićevića, a poznato je da je i Luka Đurović sedao u Baru na voz uveče kako bi stigao na jutarnji trening u 8:30 kod Ćitakovića u Beograd. Nisi mogao da budeš poštovan na ulici ako nisi prošao Ćitinu školu. Ljudi su dolazili na treninge ako i ne vežbaju, makar da budu viđeni.
Zbog odlaska legendarnog Ćitakovića, danas su mnogi tužni. Porodica, brojni prijatelji, učenici i poštovaoci, ali će čika Ćira ostati da živi u sećanjima svih onih koji su ga poznavali i pričama koje će se dugo prepričavati. Momci koji su prošli njegovu školu, nastaviće da treniraju mlađe generacije na Savi isto onako kako je njih trenirao čika Ćira, veliki sportista i još veći čovek.
BONUS VIDEO: Anketa iz Šilerove
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
