Kako je Darko Ašanin, prvi srpski krimi bos, pokrenuo saradnju kriminalaca sa Službom državne bezbednosti?
Foto: Privatna arhiva

od njega je sve počelo

Kako je Darko Ašanin, prvi srpski krimi bos, pokrenuo saradnju kriminalaca sa Službom državne bezbednosti?

Bio je ključna karika u angažovanju kriminalaca za akcije državne bezbednosti u inostranstvu. Ubijen je u talasu likvidacija kriminalaca kojima je SDB nekad bio sigurna kuća

Objavljeno: 20:46h

"Mislim da je novinar došao da me likvidira, pretresite ga".

Stražarima bolničkog apartmana u kojem su čuvali Darka Ašanina bilo je neprijatno i s kiselim osmehom su prihvatili šalu. Ašanin mi je potom rekao da podvučem ruku pod jastuče na dvosedu na koji sam seo. Ispod se nalazilo oružje. Nisam ga vadio, ali nije bio "samo" pištolj.

Iako se o njemu najmanje pisalo i govorilo, Darko Ašanin je jedan od najintrigantnijih začetnika ozbiljne mafije u Srbiji. U neformalnom razgovoru vođenom pre više od 20 godina, na pitanje za koga bi se moglo reći da je prvi mafijaški bos u Srbiji, tadašnji načelnik beogradske policije bez okolišanja mi je odgovorio - Ašanin.

Isto pitanje postavio sam 2014. iskusnom inspektoru gradskog SUP i dobio identičan odgovor: "Ašanin. Tako sam čuo, da je praktično saradnja SDB s kriminalcima od njega počela, da je bio prvi koji je nalazio gangstere za ‘radove’ u inostranstvu... Bio je zaštićen maksimalno. Ostali su bili podizvođači."

MISTERIJA LIKVIDACIJE ENVERA HADRIJA: Kako je Služba godinama ubijala u inostranstvu i kakve veze Nana ima s tim (FOTO) (VIDEO)

Ašaninovo ime se u vreme ratova u bivšoj SFRJ nije pominjalo. Dostupni podaci, Ašaninovo ponašanje i insistiranje na jugoslovenstvu, uz osudu svega što je izlazilo iz tih okvira, daju za pravo uverenju da se rat odvijao mimo njega i protiv njegove volje.

U jeku ratnih sukoba u BiH i Hrvatskoj, ogromnih ekonomskih nedaća i nezamislivog porasta kriminala s kojima se Srbija suočavala, Ašanin je u avgustu 1994. godine uhapšen u Grčkoj, gde je letovao s porodicom.

Razlog je bio zahtev Belgije i Nemačke da im Grčka izruči Ašanina zbog optužbe za učešće u ubistvu albanskog političkog emigranta Envera Hadrija 25. februara 1990. u Briselu. Grčevita borba belgijskih vlasti da ga se domognu, upornost Jugoslavije da ga vrati u zemlju i grčka nedoumica i nezavidan položaj u kojem se ta zemlja našla pred saveznicima okončani su na neočekivan način.

Jugoslavija je po saznanju da ga traže Belgijanci i Nemci takođe uputila zahtev za Ašaninovo izručenje zbog krivičnog dela počinjenog u Srbiji. O kakvom krivičnom delu se radilo, danas se niko i ne seća. Suštinski je bilo nevažno, jer se znalo da je izmišljeno. Po povratku u zemlju Ašanin je, na osnovu naloga ovdašnjeg suda, prvo prebačen u istražni zatvor, a ubrzo potom u bolnicu, odakle je nakon završetka lečenja pušten na slobodu.

U javnosti se spekulisalo o okolnosti da mu je rođačka veza s Pavlom Bulatovićem, tadašnjim ministrom Vojske Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, predstavljala diskretnu i snažnu zaleđinu.

CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS

(Espreso.co.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.