DA LI ĆE MINIMALAC U 2024. GODINI BITI POVEĆAN DVA PUTA? Pominje se mogućnost, a evo od čega to zavisi

Od Nove godine stupila su nova pravila na snagu koja se tiču povećanja plata, penzija i minimalca.

Plate u javnom sektoru povećane su za 10 odsto, penzije za 14,8 odsto , a minimalna zarada za 17, 8 odsto. Nakon ovog usklađivanja minimalac iznosi 47.000 dinara.

Oko 350.000 radnika koji primaju minimalac od januara su dobili uvećanu zaradu za 17,8 odsto. Najčešće su to oni koji rade u trgovini, uslužnim delatnostima i poljoprivredi, proizvodnji. Minimalna zarada povećana je i 2023. godine na nivo od 42.000 dinara, a nakon toga 1. januara 2024. na 47.000 dinara. Ovogodišnji minimalac je praktično veći za 5 hiljada dinara u odnosu na prethodnu godinu.

Predstavnici sindikata su se zalagali da minimalna zarada bude povećana na 52.000 koliko košta i potrošačka korpa, kao i da bi usklađivanje trebalo da bude dva puta godišnje.

Od 2014. godine minimalna zarada se se usklađuje jednom godišnje, u septembru. Do tada se usklađivala dva puta godišnje, ali moguće je pokrenuti i vanredni postupak usklađivanja minimalca bilo kada tokom godine.

Go­ran Mi­lić, pot­pred­sed­nik Sa­ve­za sa­mo­stal­nih sin­di­ka­ta Sr­bi­je, sma­tra da ne tre­ba vi­še to­li­ko pri­ča­ti o mi­ni­mal­noj ce­ni ra­da, već o ce­ni ra­da ko­ja je do­volj­na za pri­sto­jan ži­vot.

– Mi­ni­ma­lac bi za­to i tre­ba­lo uskla­đi­va­ti dva pu­ta go­di­šnje. Na­ža­lost, po­slo­dav­ci uvek „vu­ku” na stra­nu da ta za­ra­da tre­ba da se po­ve­ća za ono­li­ko ko­li­ko iz­no­si pri­vred­ni rast ze­mlje. Ipak, ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da, ka­da se od­lu­ču­je o toj ce­ni ra­da, uzi­ma­ju se pa­ra­me­tri u apri­lu da­te go­di­ne, od­lu­ču­je se o vi­si­ni mi­ni­mal­ca u sep­tem­bru, da bi ta ce­na ra­da va­ži­la od ja­nu­a­ra na­red­ne go­di­ne. A od tog apri­la do tog ja­nu­a­ra pro­me­ne se stva­ri sto pu­ta na šte­tu onih ko­ji pri­ma­ju mi­ni­ma­lac – rekao je on za Politiku.

Na pi­ta­nje da li oče­ku­je da će se mi­ni­mal­na za­ra­da po­ve­ća­ti dva pu­ta u to­ku ove go­di­ne, jer je o to­me bi­lo i zva­nič­nih na­go­ve­šta­ja, a što su sin­di­ka­ti tra­ži­li i pro­šle go­di­ne, u Uni­ji po­slo­da­va­ca Sr­bi­je is­ti­ču da je ta­kav zah­tev u 2023. imao smi­sla zbog pre­vi­so­ke in­fla­ci­je.

– U od­no­su na pret­hod­nu, ovo­go­di­šnja mi­ni­mal­na za­ra­da zna­čaj­no je po­ve­ća­na, za 17,8 od­sto, pa ne­ma po­tre­be da­lje je po­ve­ća­va­ti. Ako bi se pro­me­ni­la mi­ni­mal­na ce­na ra­da zbog in­fla­ci­je ili iz ne­kog dru­gog oprav­da­nog raz­lo­ga za to, on­da bi mo­ra­le da se po­ve­ća­ju i osta­le za­ra­de – pod­se­ća Ne­boj­ša Ata­nac­ko­vić, po­ča­sni pred­sed­nik uni­je.

Ipak, za naj­ve­ći deo pri­vre­de ne bi bio pro­blem da li će se ni­vo mi­ni­mal­ne za­ra­de ta­ko od­re­đi­va­ti u bu­duć­no­sti, jer ta­kvi po­slo­dav­ci iona­ko već is­pla­ću­ju za­ra­de ko­je su iz­nad mi­ni­mal­ne.

Bonus video:

(Espreso / Politika / Prenela: A.P)