DA LI JE RANA PENZIJA SAMO SAN? Mnogi je priželjkuju, ali to KOŠTA

Prevremena penzija je opcija koju mnogi građani koriste iz različitih razloga i u Srbiji, međutim, ona i košta – 0,34 odsto za svaki mesec prevremenog penzionisanja, a najviše 20,5 odsto od ukupne penzije.

Zato je i sve češće pitanje ukidanja penala za prevremeno penzionisanje.

„Pre dvadeset godina stope prevremenog penzionisanja bile su prilično slične na različitim nivoima bogatstva“, rekla je za CNBC Hajdi Karjalainen, ekonomista istraživanja za penzionisanje, štednju i starenje na Institutu za fiskalne studije (IFS).

Ali ovo se sada promenilo, prema izveštaju IFS-a o trendovima penzija u Ujedinjenom Kraljevstvu koji je objavljen prošlog meseca. Penzionisanje pre starosne granice za državnu penziju sve više je koncentrisano među bogatijom populacijom.

U međuvremenu, oni koji imaju prosečan nivo bogatstva u kasnim 50-im i ranim 60-im najverovatnije će biti zaposleni i raditi dok ne dostignu starosnu dob za penziju, pokazuje izveštaj.

U Velikoj Britaniji ljudi trenutno mogu tražiti državnu penziju sa 66 godina.

Može li više ljudi sa srednjim zaradama otići ranije u penziju?

Ključni faktor da li je moguće prevremeno penzionisanje je, naravno, novac, rekla je Karjalainen.

„Izgleda da je povećanje zaposlenosti među ljudima sa prosečnim nivoom bogatstva u velikoj meri vođeno finansijskom potrebom, jer mnogi, na primer, još uvek imaju neplaćenu hipoteku“, rekla je ona.

Za Gerija Smita, partnera za finansijsko planiranje i specijalistu za penzionisanje u Evelin Partners, ključno pitanje tada postaje da li ljudi mogu da priušte „život kakav žele“.

Različiti faktori igraju ulogu u stvaranju odgovora „da“, a mnogi od njih se odnose na štednju, rekao je Smit. Ovo je posebno važno u Ujedinjenom Kraljevstvu, jer se mnogim ušteđevinama vezanim za penzije ne može pristupiti do 55. godine.

U nekim slučajevima, pristup ovim fondovima za prevremenu penziju može biti dobra ideja, ali je potreban oprez, napomenuo je Karjalainen.

„Za ove pojedince je važno da razmotre implikacije korišcćenja penzionog lonca za finansiranje neposrednih potreba uoči starosne granice za državnu penziju, jer to može uticati na njihovu dugoročnu finansijsku sigurnost i prihode u penziji“, rekla je ona.

Svako ko želi da ode u penziju još ranije „moraće da ima ušteđevinu koja nije penziona i koju će moći da koristi u narednim godinama“, kazao je Smit. Rano penzionisanje takođe znači da „lonac“ za penzionisanje treba da bude veći kako bi duže trajao.

Štednja novca što je ranije moguće je ključna za svakoga ko razmišlja o prevremenom penzionisanju, rekao je on, čak i ako to znači sprovođenje promena u životnom stilu, kao što je preskakanje odmora u inostranstvu i česta kupovina skupih stvari poput novih automobila. Ovo će takođe obezbediti da uštede traju duže, dodao je on.

Još jedan faktor koji može uticati na to da li je prevremeno penzionisanje moguće jesu neizbežni troškovi, poput stanovanja, rekao je Smit.

„Jedan važan ishod su troškovi stanovanja, jer će visoka plaćanja hipoteke pomoći da se penzijska štednja brzo iscrpi“, objasnio je on.

Oni koji nemaju hipoteke mogli bi razmotriti smanjenje veličine svog doma kako bi minimalizovali troškove i iskoristili dodatni novac za finansiranje prevremenog penzionisanja, kazao je on.

Pored štednje, ulaganje je još jedan ključni način na koji ljudi mogu da se pozicioniraju za prevremeno penzionisanje, primetio je Smit.

Preuzimanje većeg rizika na početku može se isplatiti, predložio je Smit, savetujući ljude da budu više zaštitnički odnosno brižno nastrojeni kako se penzija približava.

Poslodavci u Ujedinjenom Kraljevstvu su obavezni da upišu radnike u penzijske šeme, gde je podrazumevani doprinos koji je odredila vlada 8% kvalifikovane zarade. Ljudi takođe često pretpostavljaju da je ovo dovoljno – kako je odredila vlada – dok je u stvari, Karjalainen rekla da bi u idealnom slučaju ljudi trebalo da štede između 12% i 15% svoje ukupne zarade, preneo je Blic.

Prevremena penzija kao mogućnost u Srbiji postoji od januara 2015. godine i koristi je sve više ljudi.

Krajem 2018. bilo ih je 28.000, a 2019. čak 43.000.

I ta brojka raste godišnje u proseku i za oko 10.000.

Bonus video:

(Espreso / Penzionisani / V.P/ Prenela: A.P)