ŠTA SE DEŠAVA SA CENOM KUKURUZA? Na svetskoj berzi blagi pad, u jednoj zemlji raste zabrinutost, a u Srbiji...

Posle nekoliko nedelja uzastopnog rasta, kukuruz beleži blagi pad vrednosti na svetskoj berzi početkom sedmice, jer i na ovo tržište utiču globalne geopolitčke promene. Takozvani Spot Dec je ostao nepromenjen na 4,77 dolara, a novi usevi - Dec - bio je za četvrtinu centa niži. Što se tiče Srbije, poslednji izveštaj sa Produktne berze pokazuje da su berzanski ugovori zaključeni u cenovnom rasponu od 15,70 do 16,50 din/kg bez PDV-a.

Meksiko je označen kao glavna destinacija za izvoz kukuruza iz SAD jer USDA prijavila privatnu izvoznu prodaju od 289,575 MT kukuruza u ovu zemlju.

Zabrinutost raste u Kini jer je kineska žetva odložena zbog nedavnog hladnog vremena i snega. Cene kukuruza u kineskom gradu Dalianu bile su 2.560 juana/MT (~9,58 USD/bu) u novembru i bile su za 21 juan više na 2.563 (~9,59 USD/bu) u januarskom ugovoru.

Posmatrajući današnje stanje na berzi, cena kukuruza je 473,50 dolara i ušla blago u crveno, odnosno beleži manji trenutni pad.

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) izvestila je 3. novembra da je njen indeks cena žitarica pao u oktobru za 1 odsto u odnosu na prethodni mesec.

Međunarodne cene pirinča pale su za 2 odsto usled generalno pasivne globalne uvozne potražnje, dok su cene pšenice pale za 1,9 odsto, pod uticajem snažne ponude iz Sjedinjenih Američkih Država i jake konkurencije među izvoznicima. Nasuprot tome, kotacije za grubo zrno su blago porasle, predvođene kukuruzom zbog proređenih zaliha u Argentini.

Mešoviti fjučersi za kukuruz

Nedeljni izveštaj o napretku useva na svetskom tržištu pokazao je da je žetva kukuruza napredovala za 10 procentih poena na 81 odsto završenih. Prosečan tempo treba da bude 77 odsto žetve. U Ajovi je ubrano 89%, NE je na listi 84% ubranih, a IL je 90% urađeno.

Nedeljni podaci Inspekcije imali su 535.191 MT izvoza kukuruza tokom nedelje koja se završila 11/02. To je slično 541.000 MT isporučenih prošle nedelje, ali znatno iznad 254.000 MT isporučenih tokom iste nedelje prošle godine.

Procene pre izveštaja za novembarski VASDE izveštaj pokazuju da analitičari traže labaviju prodaju kukuruza, piše Barchart.

Prosečna trgovinska procena je da će biti 29,6 mbu veće krajnje zalihe od 2,141 milijarde bušela. U proseku, trgovina očekuje povećanje proizvodnje za 25 mbu uz povećanje prinosa od 0,3 bpa. Prosek odgovora za proizvodnju kukuruza u Južnoj Americi je 500 hiljada MT niži za Argentinu i smanjenje od 1,4 MMT za Brazil.

Cena kukuruza u Srbiji

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu se protekle nedelje najviše trgovalo upravo kukuruzom, a njegov udeo u ukupnom prometu bio je 65 odsto.

Ponder cena kukuruza iznosila je 16,00 din/kg bez PDV-a (17,60 din/kg sa PDV-om), pokazujući rast od 1,42 % u odnosu na sedam dana ranije.

Berzanski ugovor za kukuruz sa preuzimanjem u januaru 2024.god., zaključen je po ceni od 17,00 din/kg bez PDV-a. Ugovori za kukuruz na paritetu CPT luka zaključeni su po ceni od 16,50 din/kg bez PDV-a.

Kompletan izveštaj sa Produktne berze i podatke o trgovanju drugih žitarica možete pročitati na linku OVDE.

Ratari na primer, nadajući se poskupljenju, žito nisu prodavali već samo lagerovali u silosima "na čuvanje". Prodavale su se neznatne količine, a zbog visoke cene kukuruza nikad veće količine tržišnih viškova jeftine pšenice stočari su iskoristili za ishranu stoke.

Najveći proizvođači kukuruza

Najveći proizvođači kukuruza su SAD, u kojoj je to najrasprostranjenija žitarica kada su u pitanju usevi, a zatim slede Kina i Brazil. Ove tri zemlje svojom proizvodnjom diktiraju globalne trendove na svetskoj berzi, ali ne sme se zanemariti ni važnost evropskih proizvođača žitarica kao što Rusija i Ukrajina.

Pored njih kukuruz u znatnoj meri proizvode Argentina, Indija, Egipat, Etiopija, Junoafrička republika, Nigerija, Kanada.

Što se tiče Evrope, pored navedene dve zemlje, tu su još i Francuska, Mađarska, Rumunija, ali značajno mesto zauzima i Srbija, glase raniji podaci Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.

Zašto nam je važan kukuruz?

Smatra se da poreklo kukuruza datira još od vremena Maja i Olmeka u Meksiku nekoliko hiljada godina pre nove ere, a da se pre oko 2.500 g.p.n.e. raširio na najveći deo Amerike. Prema nekim podacima, prenet je u Evropu 1493. godine, a na prostore Balkana je stigao u 17. veku.

Kako gotovo svi delovi kukuruza mogu da se prerade, ima široku pimenu i od njega nastaju najrazličitijih proizvodi. Kako piše Agroklub, danas se proizvodi više od 500 različitih industrijskih prerađevina od kukuruza (prehrambeni i lekarski proizvodi, farmaceutska i kozmetička sredstva, razni napitci, tekstilni i hemijski proizvodi).

Postoji mnogo trdicionalnih vrsta kukuruza, ali su podjednako zastupljeni i hibridi. Na primer, klasifikacija vrste Zea mays podrazumeva sledeće vrste: zuban, tvrdunac, (ove dve vrste se najčešće koriste), zatim šećerac, kokičar, mekunac, voskovac, plevičar, poluzuba , skrobni šećerac.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Barchart, World grain)