PROVIZIJE U BANKAMA OD 1. SEPTEMBRA 2023. GODINE? Spremaju se VELIKE PROMENE, važno JE ZA SVE

Od 1. septembra, dakle za nekih mesec i po dana, prestaje da važi dogovor između Narodne banke Srbije i poslovnih banaka o "zamrzavanju" naknada i provizija na usluge, što znači da će od tog datuma banke moći da povećaju cene svojih usluga.

Podsetimo, prošlog septembra poslovne banke su na preporuku NBS vratile iznos provizija na nivo od januara 2021. godine, i obavezale da će ih na tom nivou držati do 1. septembra ove godine. Praktično, banke u Srbiji su smanjile proviziju i naknade za svoje usluge i do 30 odsto.

Ukoliko ne dođe do novog dogovora NBS i poslovnih banaka, od 1. septembra svi korisnici bankarskih usluga treba da očekuju da će skuplje plaćati: vođenje računa, korišćenje kreditne kartice, bankomata, čekova...

Kolike su sada naknade u bankama?

Prema dogovoru od prošle godine, poslovne banke su ograničile visinu svojih naknada na nivo od 1. januara 2021. godine. Jedna od ključnih odluka koja je doneta na sednici Izvršnog odbora NBS-a da je propisan minimalan paket od 150 dinara.

Ako pogledamo aktuelnu bankarsku ponudu, trenutno su naknade:

Mesečno održavanje računa: od 150 dinara pa naviše

Devizni račun: oko 100 dinara

Trajni nalog: od 10 dinara po transakciji pa naviše

Čekovi: od 20 do 35 dinara

Izvod: oko 100 rsd

Plaćanje na rate bez kamate: od 35 dinara naviše

Upit stanja na bankomatima tuđih banaka: od 30 dinara pa naviše

Iako ove cifre pojedinačno izgledaju kao "sitan trošak", pravu cenu korišćenja bankarskih usluga možemo videti kada banke pošalju redovan godišnji izveštaj o svim naplaćenim provizijama u prošloj godini. One se najčešće kreće od nekoliko hiljada dinara, ali ima slučajeva da dostignu čak i stotinak evra.

Najveće stavke uglavnom su mesečno održavanje računa i kamata za kreditne kartice, ali u zavisnosti od klijenta trošak može značajno da se uveća i čestim podizanjem novca na bankomatu "tuđe" banke ili uzimanjem raznih potvrda.

Novo povećanje mora da odobri NBS

Kako je NBS u više navrata isticala, centralna banka mora da odobri svaku izmenu cenovnika u bankama, kao regulator.

- Kao i do sada, u pogledu izvora profitabilnosti neto prihodi od kamata i naknada su i dalje glavni generatori neto rezultata imajući u vidu tradicionalne poslovne modele banaka u Srbiji orijentisane pretežno na kreditiranje privrede i stanovništva. Kada je reč o prihodima po osnovu kamata, treba imati u vidu da je i tokom 2022. zabeležena povećana kreditna aktivnost, rast od devet odsto tokom 2022, što je uticalo na to da banke po osnovu kamata zabeleže rast neto prihoda. Najznačajniju kategoriju neto prihoda od kamata, više od 80 odsto čine prihodi od kamata po osnovu kredita – kažu iz NBS.

- Kao dodatni kontrolni mehanizam postupanja banaka, a u cilju obezbeđenja budućeg transparentnog i jasnog postupanja banaka u slučaju nameravanog povećanja naknada za pružanje platnih usluga, kao i prilikom uvođenja novih naknada, odlukom kojom se uređuje upravljanje rizicima banke je propisana obaveza banaka da obaveste NBS o izmeni tarifa najkasnije 45 dana pre planiranog usvajanja tih izmena. Time smo obezbedili da NBS bude u primerenom vremenu obaveštena o planiranim izmenama tarifnika banaka, što omogućava i blagovremeno identifikovanje da li je postupanje banaka odgovarajuće, te preduzimanje odgovarajućih aktivnosti – istakli su u NBS.

Bonus video:

(Espreso/Blic)