Srbija dobija skladište nafte vredno 400 miliona evra?

Država Srbija sa više kompanija razmatra izgradnju skladišta nafte čija je vrednost oko 400 miliona evra.

Najdalje se u pregovorima odmaklo sa švajcarskim investitorima, saznaju Novosti. Iz Predsedništva i Vlade više puta je ponovljeno da se naša zemlja priprema za sve scenarije kako bi obezbedila sigurno snabdevanje domaćeg tržišta naftom i derivatima, a ovi pregovori to i potvrđuju.

Dok tražimo partnera, paralelno se odvijaju i pregovori sa ruskom stranom kako bi bila izbegnuta mogućnost da naša država, odnosno ova nacionalna kompanija, bude na udaru sankcija Evropske unije.

EU je polovinom marta zabranila trgovanje sa ruskim državnim kompanijama, među kojima je i Gaspromnjeft, i sa njihovim firmama u kojima one imaju više od 50 odsto vlasništva. Tako je jedino Naftna industrija Srbije potpala pod ove sankcije, jer su od toga izuzete kompanije koje rade u zemljama EU. Praktično, NIS-u bi od 15. maja bilo onemogućeno da uvozi sirovu naftu preko hrvatskog naftovoda Janaf. Krajem prošle nedelje, nezvaničnu informaciju iz Brisela, da će Srbija biti izuzeta od tih sankcija, i zvaničnici i stručnjaci su ocenili kao odličnu. Međutim, oficijelne potvrde o ovoj odluci još uvek nema.

Pojedini eksperti ocenjuju da Damoklov mač ostaje da visi nad glavom Srbije, dok god je ruski kapital u NIS-u. U javnosti se spekuliše o različitim mogućnostima za rešavanje ovog Gordijevog čvora, a dva potencijalna scenarija su do sada otpala - nacionalizacija i povratak Naftne industrije Srbije u ruke države. Predsednik Aleksandar Vučić je odmah rekao da država neće da otima. Pre nekoliko dana kazao je da je Srbija spremna da se odrekne prava preče kupovine u NIS-u, ako hoće da je prodaju. Stručnjak za energetiku Željko Marković ocenjuje da će NIS u svakom slučaju otežano poslovati dok god je Gaspromnjeft pod sankcijama, bez obzira na to da li smo izuzeti.

"Pitanje je kako će to evropske firme tumačiti, a ne znamo ni kako će se dalje odvijati situacija, niti šta će biti obuhvaćeno nekim narednim paketom sankcija", objašnjava Marković. "Ako ima mogućnosti, najbolje bi bilo da Srbija otkupi tih šest ili sedam odsto akcija, jer je pitanje energetske sigurnosti da to bude u našim rukama. Neizvesno je i da li bi dugoročno taj problem bio rešen i ako bi Gaspromnjeft bio manjinski vlasnik."

Pojedini mediji su u utorak preneli da je azerbejdžanska državna naftna kompanija Socar zainteresovana za preuzimanje većinskog paketa akcija NIS-a i da je tim povodom u kontaktu i sa Vladom Srbije i sa većinskim vlasnikom Gaspromnjeftom. Generalni direktor Srbijagasa, Dušan Bajatović, nedavno je rekao da ovo pitanje može da se reši i tako što bi u vlasništvo NIS ušle ruske kompanije koje nisu na spisku sankcionisanih firmi, kao što su Gasprom i Gasprom eksport, ako Evropljani na to pristanu.

Paradoks je da ruski gigant Gasprom, inače majka firma Gaspromnjefta, nije obuhvaćen sankcijama, zato što EU i dalje od njega kupuje energente. Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ocenjuje da sve što se sada dešava sa NIS-om predstavlja pravno nasilje. On smatra da bi najpravičnije bilo da Gasprom otkupi paket akcija. Što se tiče azerbejdžanske kompanije Socar, navodi da je to velika naftna kompanija.

"Vlasnik je polja Šarl Deniz 1 i 2 i na tim poljima je njihov glavni partner Britiš petroleum. Imaju dobru saradnju sa Ruskom Federacijom i dugoročni ugovor za gas. Oko 30 odsto azerbejdžanskog plavog goriva ide Rusiji, a ona to preprodaje Evropi."

Stručnjak za energetiku Željko Marković, smatra da će mnoge kompanije da budu zainteresovane da kupe akcije Naftne industrije Srbije i šire biznis ovde.

"Ako NIS ne bi radio to bi dovelo do nestašica", ističe Marković. "Bilo bi veoma zahtevno da se zadovolji snabdevanje našeg tržišta iz drugih rafinerija, to je na dugačkom štapu."

U javnosti su se kao potencijalni kupci pominjali i Mađarski MOL, austrijski OMV, kao i turska i kineska naftna kompanija.

Udeo Gaspromnjefta u NIS-u je 56,15 odsto, a Srbije 29,87 procenata. Oko 10 odsto je u rukama građana, zaposlenih i bivših radnika, a ostatak pripada drugim manjinskim akcionarima.

(Espreso / Novosti)