surovo, ali realno
DOZVOLILA BIH GEJEVIMA DA USVAJAJU DECU! I baš me briga što me osuđujete, imam dobar razlog za to!
Svako malo u medijima koji prenose svetske vesti viđam gej parove koji grle svoje tek usvojeno dete. Srećni su. Oni su prava porodica. Vole se, i vole to dete. Daće, i učiniće apsolutno sve da ono bude srećno.
To dete odrastaće u porodici, ma kakva ona bila. Mnoga deca nemaju tu privilegiju, ne zaboravite to...
Strejt sam, ne podržavam paradiranje, i smatram da svako iza svojih zidova ima pravo da radi šta god želi. Zašto smatram da im treba dozvoljavati usvajanje dece i zašto smatram da je to sasvim ok?
Evo zašto. Nisam ni bila svesna da usvajanje u gej brakovima podržavam dok nisam sela i dobro razmislila - je*ote, pa ta deca bi možda bila mnogo srećna!
Ne znam koliko puta sam bila u Prihvatilištu za decu. Odande sam gotovo uvek izašla uplakana. Znate li da baš u tom Prihvatilištu, utočištu za mališane u Beogradu postoji dete koje nikad, sve dok nije kročilo među te zidove, nije okusilo mleko? Ne zna kakvog je ukusa. Više je bilo gladno nego sito.
Tamo, takođe, mnogo je mališana sa ulice. Jedan dečak mi je pričao kako mu je otac branio da se vrati kući sve dok na ulici ne isprosi za tri pakle cigareta.
Kad ne zaradi dovoljno, mališan je spavao na hladnom betonu Glavne autobuske stanice.
