Igla, konac i 20 PRSTIĆA: Odvojile su decu od televizora IGRAČKOM KOJU ŠIJU i šalju u beli svet! (FOTO)

Kreativna magija Sonje Nikolić (33) i Marije Veljković Milojković (33) iz Niša koje šiju tihe knjige za decu počinje kada obe završe svoje poslovne i kućne obaveze i to u Marijinom stanu, pošto je uz izradu nekada potrebno čuvati i njene sinove, Sergeja (5) i Ognjena (3). Tada i dečaci postaju aktivni stvaraoci i daju im ideje šta bi mogle da dodaju na nekim stranicama i koje boje im se više sviđaju. Ognjen prvi isproba svaku knjigu i ako ona prođe taj test, ove dve drugarice iz detinjstva budu sigurne da je nijedno dete kasnije neće oštetiti, piše sajt "Priče sa dušom".

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Njihova ideja za "Feltro Magic" je, kao i u većini Priča sa dušom, nastala spontano i to onda kada su poželele da smisle igru koja bi decu odvojila od računara, televizora i mobilnih telefona. Istraživale su, bavile se ekološkim i edukativnim igračkama i na kraju odabrale tihu knjigu.

A da su na istoj talasnoj dužini, što se sada potvrdilo i u poslu, znale su još od prvog dana kada su krenule u predškolsko, spontano se uhvativši za ruke i strpljivo čekajući svoj red ne bi li sele u istu klupu. Iako se svih ovih godina nisu često viđale, kažu da su uvek bile jedna uz drugu kad je to bilo potrebno.

– Naše bake su bile šnajderke, mada mi nismo znale ni dugme da ušijemo. Iz velike želje da ostvarimo našu zamisao, svladale smo i tu veštinu. Prva knjiga nastala je od materijala koje smo našle u napuštenim radionicama naših baka. Knjiga za Sergeja već je bila gotova, a ubrzo i Ognjenova – priča Marija.

Malo je reći da su dečaci bili oduševljeni. Jednog jutra kada se probudila i videla Sergeja kako se duže od sat vremena igra sa svojom novom „igračkom“, Marija je javila Sonji da imaju knjigu koju će svaki roditelj poželeti za svoje dete. Izradile su još nekoliko knjižica i poklonile ih najbližim prijateljima koji imaju decu. Svima su postale osnovno sredstvo za igru. Svuda su ih ponosno nosili sa sobom.

– Kod nas nema mašinskog šivenja, sve je isključivo ručni rad. Oprema za rad su: makaze, konac, igla, lepak, naših 20 prstića i mnogo ljubavi i mašte. Trudimo se da svakoj knjizi damo pečat budućih vlasnika, jer su sve unikatne i lične. Ne postoje dve iste. Jednom prilikom jedna mama je htela da se u knjizi nađu i njihovi kućni ljubimci i poslala nam fotografije pasa koje smo pretočile u stranice.Dešava se da motive koje osmislimo ubrzo vidimo i kod osoba koje se takođe bave izradom ovakvih knjižica, što nam prija i što znači da se ovo što radimo dopada mnogima – pričaju mi Sonja i Marija.