VAKCINA JE SAMO JEDNA OD TRI MOGUĆNOSTI ZA PUTOVANJE U EU: Fabrici je sve DETALJNO OBJASNIO!
Fabrici objasnio, Foto: Beta/Saša Đorđević

ZELENI SERTIFIKAT

VAKCINA JE SAMO JEDNA OD TRI MOGUĆNOSTI ZA PUTOVANJE U EU: Fabrici je sve DETALJNO OBJASNIO!

Najava da Evropska komisija priprema odluku o uvođenju kovid pasoša, digitalnih zelenih sertifikata, za putovanje unutar EU privukla je mnogo pažnje

Objavljeno:

Ljudi ne bi trebalo da se fokusiraju samo na vrstu vakcine već i na različite alternativne načine pružanja dokaza za dobijanje digitalnog zelenog sertifikata - kaže u intervjuu za Blic šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici.

Najava da Evropska komisija priprema odluku o uvođenju “kovid pasoša”, digitalnih zelenih sertifikata, za putovanje unutar EU privukla je mnogo pažnje. Pre svega jer se spominje mogućnost da onima koji su primili kinesku ili rusku vakcinu, kojih je u Srbiji najviše, neće biti dozvoljen ulazak u EU bez dodatnih uverenja, ali Fabrici dodaje i da treba imati na umu da države članice mogu da priznaju i druge vakcine ako tako odluče. Ističe da je cilj sertifikata da se olakšaju putovanja unutar EU, sa ciljem postepenog vraćanja u normalu uz puno poštovanje zdravstvenih uslova. I da bi to trebalo da se sprovede u delo do leta.

Četiri cilja digitalnih zelenih sertifikata

Da razjasnimo, na koga se sertifikati odnose, kako će izgledati, šta će sadržati?

-To je nekoliko pitanja u jednom. Postoji više elemenata koje treba podrobnije opisati. Prvo – cilj ove inicijative. Digitalni zeleni sertifikat treba da olakša putovanja unutar Evropske unije, što je trenutno otežano zbog pandemije. Pravo na slobodu kretanja u Uniji je jedan od ključnih elemenata EU. Dakle mi ne ograničavamo stvari. Sasvim suprotno, mi olakšavamo putovanja unutar EU u skladu sa ciljem postepenog vraćanja u normalu uz puno poštovanje zdravstvenih uslova.

Drugo – sadržaj ovog predloga. Ovo je potvrda a ne pasoš. Biće dostupan u digitalnom i papirnom formatu. Sertifikat će biti besplatan i dostupan na engleskom i nacionalnom jeziku. Sertifikati će sadržati interoperabilan QR kod sa neophodnim ključnim podacima kao i digitalnim potpisom. QR kod se koristi za bezbednu verifikaciju autentičnosti, integriteta i validnosti sertifikata. Osoba koja putuje po EU može da dobije sertifikat bilo vakcinacijom, pokazivanjem negativnog PCR testa ili posedovanjem dokaza o dovoljnom broju antitela posle oporavka od kovida 19. Digitalni zeleni sertifikat bi trebalo da se izdaje građanima EU i članovima njihovih porodica, bez obzira na nacionalnost. Takođe bi trebalo da se izdaje državljanima zemalja koje nisu članice EU a imaju boravište u EU, na primer. Takođe bi trebalo da se izdaje i posetiocima koji imaju pravo da putuju u druge države članice.

Treće – moguć uticaj na zemlje koje nisu članice EU i njihove građane. Trenutno postoji niz restrikcija za putovanje u EU (uključujući obavezan karantin, PRC testove). Prema novom predlogu, državljani zemalja izvan Unije mogu da zatraže digitalni zeleni sertifikat od države članice u koju putuju i moraće da pruže sve neophodne informacije, uključujući pouzdan dokaz o vakcinaciji. Države članice će tad morati da procene da li je pružen pouzdan dokaz i odluče da li da izdaju digitalni zeleni sertifikat. Srednjoročno gledano, kada se Komisija uveri da neka treća država izdaje sertifikate u skladu sa međunarodnim standardima i sistemima koji su interoperabilni sa sistemom EU, Komisija može da donese „odluku o adekvatnosti“ kroz akt za sprovođenje zasnovan na predloženoj uredbi. Tada bi se takvi sertifikati trećih zemalja prihvatali pod istim uslovima kao i digitalni zeleni sertifikati.

Četvrto – procedura. U sistemu EU, Komisija iznosi pravni predlog (juče), koji moraju da usvoje Evropski parlament i Savet država članica. Istovremeno se moraju sprovesti tehničke pripreme na nivou država članica i Evropske unije kako bi se osiguralo da imamo funkcionalan i interoperabilan sistem. Cilj nam je da se sve uspostavi i proradi do leta u cilju postepenog vraćanja u normalu i ponovnog bezbednog putovanja i odlaska na odmor.

Da li taj sertifikat prihvata sve vakcine ili samo one odobrene u EU?

-Ovaj novi mehanizam je za države članice EU da međusobno priznaju izdavanje digitalnog zelenog sertifikata za vakcine koje je odobrila Evropska agencija za lekove (EMA). Države članice mogu da odluče da prihvate i druge vakcine i da sklope bilateralne sporazume. Radimo na interoperabilnosti sertifikata sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i videćemo kako će se taj proces odvijati u narednim mesecima

I vakcinisani i nevakcinisani imaće koristi od zelenog sertigikata

Koja pravila će se primenjivati na one koji ne mogu ili ne žele da se vakcinišu?

-Svi ljudi, vakcinisani i nevakcinisani, trebalo bi da imaju koristi od digitalnog zelenog sertifikata kada putuju u EU. Da bi sprečila diskriminaciju pojedinaca koji nisu vakcinisani, Evropska komisija predlaže da se stvori ne samo interoperabilni sertifikat o vakcinaciji već i sertifikati o testiranju na kovid 19 i sertifikati za osobe koje su se oporavile od kovida 19.

Kada bi ova odluka mogla da počne da se primenjuje u praksi?

Cilj nam je da uspostavimo digitalne zelene sertifikate do leta. Zato moramo brzo da radimo u naredna tri meseca – i Komisija i države članice. Iako je pravni predlog iznet, Komisija će raditi na tehničkim specifikacijama i razvoju mrežnog prolaza za razmenu ključeva za potpis koji su neophodni za verifikaciju autentičnosti sertifikata. Takođe ćemo podržati države članice da razviju svoj softver za verifikaciju sertifikata. Paralelno sa tim države članice treba da pripreme i sprovedu tehničke specifikacije na nacionalnom nivou.

Može li se desiti, kako se sad spekuliše, da građani Srbije koji su vakcinisani ruskom i kineskom vakcinom (koje EMA nije odobrila), a njih je najviše, neće moći da uđu u zemlje EU bez dodatnih analiza, a to podrazumeva dodatne troškove?

Još jedna spekulacija, kako ste i sami istakli. Moramo da sačekamo i vidimo kakva će biti sadržina konačne odluke. Cilj postojećeg predloga je usklađivanje međusobnog priznanja vakcina koje je odobrila EMA. Ali države članice mogu da odluče da pored toga prihvate i druge vakcine. Dodao bih i to da je u toku procedura za eventualno odobravanje vakcine Sputnjik V, dok, koliko je meni poznato, nijednu kinesku vakcinu EMA trenutno ne ispituje jer agencija nije ni primila takav zahtev. Ali, treba podsetiti da je dokaz o vakcinaciji samo jedna od tri mogućnosti koje imamo. Sertifikati o testiranju kao što su PCR test ili brzi antigenski test, kao i potvrde za osobe koje su se oporavile od kovida 19 su takođe moguća alternativa. Dakle, po mom mišljenju, ljudi ne bi trebalo da se fokusiraju samo na vrstu vakcine već i na različite alternativne načine pružanja dokaza za dobijanje digitalnog zelenog sertifikata. I treba da imamo na umu već pomenutu činjenicu da države članice mogu da priznaju i druge vakcine ako tako odluče.

Treba li da očekujemo još strože uslove?

Nisam siguran zašto kažete još strože uslove. Od početka pandemije putovanje po svetu je u ogromnoj meri poremećeno. Pandemija je otežala uslove za putovanje a u nekim slučajevima ih učinila gotovo nemogućim. Cilj zelenog digitalnog sertifikata je da obezbedi jasnoću i predvidljivost za ponovna putovanja (avioni, zakazivanje odmora, poslovna putovanja). Ljudi u EU i širom sveta bi trebalo da budu u poziciji da planiraju i putuju bezbedno i sa izvesnošću. Zeleni digitalni predlog je korak ka ponovnom otvaranju EU i olakšavanje putovanja unutar Unije, a postepeno i šire. Svi će imati koristi od ovoga.

Izbeći karantin za vakcinisane osobe

Može li se desiti da svaka država EU uvede sopstvena pravila za ulazak državljana drugih zemalja van EU?

-To je vrlo umesno pitanje. Predlog Komisije upravo služi da obezbedi zajednički sistem koji će olakšati slobodno kretanje i ublažiti restrikcije za sve države članice i sprečiti nekoordinisane mere. Trebalo bi da omogući ljudima da, na primer, izbegnu karantin ako ga zemlja članica ne zahteva za vakcinisane osobe.

S obzirom na slab odgovor EU na nabavku vakcina, probleme sa AZ, pitanje ruskih i kineskih vacina, kako komentarišete kritike da je politika umešala prste ali i strah od uticaja Kine i Rusije ?

-Ne slažem se sa kvalifikacijom da je odgovor EU „slab“. Naprotiv. Zdravstvo je oduvek bilo u nadležnosti pojedinačnih država članica. Pandemija, koja ne zna za granice, prisilila je države članice da preduzmu zajedničku akciju u vrlo kratkom roku. Čuvajući integritet sistema EU, posebno jedinstvenog tržišta, mi smo poveli globalni odgovor sledeći princip da „niko nije bezbedan dok nisu svi bezbedni“, bez prekida u slobodnom toku robe (uključujući vakcine) i usluga širom sveta. Za manje od godinu dana, EU je poduprla globalni odgovor (opredelili smo 2,2 milijarde evra za Kovaks), izdvojili smo sredstva za farmaceutske kompanije kako bi razvile vakcine vratolomnom brzinom i sada sprovodimo na nivou Unije. Govorimo ovde o vakcinisanju 450 miliona ljudi zarad bezbednosti i zdravlja ljudi. Prava kvalifikacija bi bila „težak početak“, kako je predsednica Fon der Lajen istakla na nedavnoj konferenciji za štampu. Osnovni problem zašto EU još nije tamo gde bi trebalo da bude u smislu procenta vakcinisanih ljudi koji se očekivao za prvi kvartal jeste da neke farmaceutske kompanije nisu bile u stanju da ispune svoje ugovorne obaveze koje su preuzele. Prosek za vakcinaciju u EU je sada na oko 12 odsto s tim da su neke države članice poput Malte dostigle već 25 odstoi stanovništva, ali je jasno da treba da budemo brži. I dalje smo fokusirani na cilj da do kraja leta potpuno vakcinišemo 70 procenata odraslih. BionTech-Pfizer i Moderna ispunjavaju svoje ugovore. Johnson & Johnson vakcine treba da stignu u aprilu, a to je vakcina koja se prima u jednoj dozi.

Vakcinisali ste se, zajedno sa drugim diplomatama. Da li ste zadovoljni kako je čitav proces izgledao?

-Zaista, Vlada Srbije je veoma brižljivo uvela mehanizam vakcinacije za akreditovane diplomate i njihove porodice. Verujem da je to pokazuje solidarnost i velikodušnost u najboljem smislu. Drago mi je da sam sa kolegama iz Delegacije EU i zemalja članica primio vakcinu. Još jednom želim da se zahvalim zdravstvenim ustanovama Srbije što vode računa o nama i Ministarstvu spoljnih poslova na izvanrednoj organizaciji i posvećenosti. To je sigurno nešto čime Srbije može da se ponosi.

Takođe s ponosom mogu da istaknem podršku koju EU pruža Srbiji od izbijanja pandemije. Vrlo sam srećan što je 200 srpskih zdravstvenih radnika koje smo zaposlili od prošlog leta sredstvima EU do sad lečilo više od milion pacijenata u Srbiji, kroz testiranje, lečenje ili vakcinaciju pacijenata. Do kraja februara oni su vakcinisali 760.000 ljudi u Srbiji. Upoznao sam ih kada sam dobio prvu dozu vakcine u institutu Batut. Oni su s pravom deo kampanje EU i Srbije pod nazivom „Oni su heroji“.

U Srbiji nailazimo i na otpor prema vakcinama. Kako to vidite?

-Žao mi je da vidim otpor prema vakcinaciji bilo gde, ne samo u Srbiji već širom sveta. Treba da verujemo nauci i zato smo u EU toliko rigorozni u naučno-medicinskom procesu. Ne vidim kako ćemo uspeti da pobedimo kovid 19 bez vakcinacije. Nemamo nikakav drugi instrument pri ruci. Pandemije su kroz istoriju strašno ometale živote ljudi. Nauka je razvila vakcine. Očekivani životni vek koji smo postigli na globalnom nivou je zahvaljujući napretku u medicini i odgovarajućim politikama javnog zdravlja, uključujući tu i o vakcinaciji. Postizanjem kolektivnog imuniteta sa bezbednim i efektivnim vakcinama bolesti će biti ređe i sačuvaće se životi, te ja verujem da je ključno da se svi vakcinišemo. To je lična odgovornost ali i obaveza prema zajednici u kojoj živimo. Ja i moja porodica smo se vakcinisali u Srbiji. Moja majka, koja ima 92 godine, čeka da bude vakcinisana za nedelju dana u Rimu. Ona, kao ni ja, nema nikakve sumnje u nauku.

EU donirala 17 miliona evra za hitnu pomoć Srbiji

Srbija je dobila skoro 12 miliona evra pomoći od EU za borbu protiv korona virusa. Kada ćemo moći da iskoristimo taj novac?

Dozvolite mi da podsetim da je EU do sada već donirala 17 miliona evra za hitnu medicinsku pomoć Srbiji. Poredi finansiranja doktora koje sam već pomenuo, pružili smo podršku za transport maski, rukavica i respiratora iz čitavog sveta kada je izbila pandemija, obezbedili smo trijažne kontejnere i drugu neophodnu opremu za bolnice. Nastavljamo sa radom. Sutra ćemo isporučiti novih 20 specijalnih ambulantnih vozila i trijažne kontejnere za kovid.

Srbija takođe može da se prijavi za Mehanizam solidarnosti EU pod jednakim uslovima kao države članice. Vlada Srbije je podnela zahtev prošle godine – uz dobru koordinaciju Ministarstva za evropske integracije – propraćen detaljnom i sveobuhvatnom dokumentacijom. Mnoge države članice EU su podnele iste zahteve. Komisija je prošle nedelje usvojila predlog da se izdvoje sredstva koja sad moraju da odobre Evropski parlament i Savet za sve države članice EU i zemlje kandidate. Srbija će dobiti blizu 12 miliona evra. Popriličan iznos besplatnih sredstava. Ona će biti usmerena u budžet Srbije kao nadoknada novca koji je Srbija već platila u oblasti pružanja hitne podrške stanovništvu.

Podrška će se nastaviti. Sa kolegama u Delegaciji vodimo više od 300 projekata u Srbiji koje finansira EU – besplatno novcem poreskih obveznika EU – u tesnoj saradnji sa svim relevantnim akterima. Niko drugi ne čini ovoliko kao EU za prosperitet i dobrobit Srbije i podršku procesu pristupanja.

Bonus video:

01:41

Šta je potrebno našoj ekonomiji da u ovoj situaciji stekne antitela?

(Espreso/Blic)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.