NA DANAŠNJI DAN VERNICI SE MOLE ZA JEDNU VAŽNU STVAR: Slavimo Svetog Teofilakta
Crkva, Foto: Tamara Trajković

SPC

NA DANAŠNJI DAN VERNICI SE MOLE ZA JEDNU VAŽNU STVAR: Slavimo Svetog Teofilakta

Na današnji dan ljudi odlaze u crkvu i mole se za zdravlje svoje i svojih bližnjih

Objavljeno:

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici na današnji dan obeležavaju Svetog Teofilakta Ispovednika, Episkopa nikomidijanskoga.

U vreme crkvene smutnje od ikonoboračke jeresi ovaj blagočestivi čovek Teofilakt dođe iz istočnih pokrajina u Carigrad i sprijatelji se sa velikim svetilom Crkve, svetim Tarasijem, koji tada još beše svetovnjak i prvi savetnik carski.

Kada umre car Lav Kopronim ikonoborac i zacari se njegov sin Konstantin sa majkom Irinom, patrijarh Pavle, prozvan milostivi, dobrovoljno se odreče patrijaršijskog prestola, i na njegovo mesto za patrijarha bi izabran sveti Tarasije, koji sazva Sedmi Vaseljenski Sabor i prokle ikonoboračku jeres. Tada blaženi Teofilakt zajedno sa svetim Mihailom Sinadskim, odrekavši se sveta, primiše monaški čin, i presveti Tarasije ih posla u manastir na obali Crnoga mora.

I oni tamo, podvizavajući se u monaškim trudovima, pokazaše veliki uspeh u vrlinama, i stekoše veliku slobodu u svojim molitvama k Bogu. Jednoga leta za vreme silne žege i suše, kada su se mnogo zlopatili bez vode, oni se pomoliše Bogu, i učiniše da suv bakarni sud toči dovoljno potrebnu vodu. Jer Gospod ispunjuje volju onih koji Ga se boje, i uslišava molitve njihove. I beše ovo čudo slično onom drevnom čudu u pustinji kada Bog žednom Izrailju izvede vodu iz kamena, i onom drugom, kada Sampson, umirući od žeći, izvede izvor žive vode iz suve kosti magareće čeljusti.

Crkva
Crkvafoto: Tamara Trajković

Pošto vrlinski život ovih prepodobnih otaca sijaše kao najsvetlija zvezda, presveti patrijarh Tarasije nađe da su dostojni visokog arhijerejskog čina: Mihaila posveti za episkopa sinadskog i posla u Sinad, a blaženog Teofilakta za episkopa nikomidijskog i posla u Nikomidiju. A koliko sveti Teofilakt pokaza u Nikomidiji staranje o razumnom stadu Hristovom, svedoče božanstveni hramovi, bolnice i gostoprimnice, koje on podiže, i neizmerna milostinja koju svaki dan činjaše. I on sam služaše bolnima, slepima, hromima i nemoćnima. A obilazeći sirotišta i ulice gradske, on nošaše sud tople vode, i gde bi našao gubave, on im je svojim rukama rane prao i čistio, i nije se gadio služeći im.

Zatim se presveti Tarasije preseli iz ovog života, a carigradski patrijaršijski presto zauze mudri Nikifor. A malo potom carski presto zauze Lav Jermenin, koji beše ikonoborac, i kao takav ponovo podiže čitavu buru u Crkvi Hristovoj. Presveti patrijarh Nikifor sazva odabrane arhijereje: Emilijana kizičkog, Jevtimija sardijskog, Josifa solunskog, Evdoksija amorijskog, Mihaila sinadekog, i ovog blaženog Teofilakta nikomidijskog. I sa njima ode zločestivom caru.

I ovi sveti oci, navodeći dokaze iz Svetoga Pisma, savetovahu cara da ne stvara pometnju u Crkvi Hristovoj obnavljanjem ikonoborske jeresi, koja je prokleta Sedmim Vaseljenskim Saborom. Ali ne mogoše usavetovati bezumnog cara, koji je disao protiv njih zmijskim jedom, jarošću i gnevom. I kad ućutaše sveti oci, blaženi Teofilakt reče caru: Znam da ne mariš za Božje dugotrpljenje, i ne radiš na svome spasenju, i protiviš se drevnom predanju svetih Otaca, i stvaraš pometnju u Crkvi. Ali znaj, doći će na tebe ljuta pogibao iznenada, i neočekivana opasnost kao oluja, tako da nećeš naći ko će te od nje izbaviti.

Čuvši to, car se silno razjari, i sve ih istera sramno. I donese odluku te ih posla na zatočenje u razna mesta: presvetog patrijarha Nikifora na ostrvo Prokonis, svetog Mihaila, episkopa sinadskog, u Evdokijadu, ostale u druga mesta, a svetog Teofilakta nikomidijskog u grad Strovil, primorsku tvrđavu u pokrajini kivereotskoj. I tamo Hristov ispovednik i veliki pobornik vere provede trideset godina podnevši mnoge tegobe i zlostavljanja, gde se i prestavi u Gospodu, oko 845. godine.

Zatim car Lav Jermenin pogibe od ljute i iznenadne smrti, kao što svetitelj beše prorekao. I to pogibe na Božić u crkvi: njegovi ga vojnici mačem posekoše. Posle ovoga biše carevi ikonoborci: Mihailo, zvani Valvos, zatim Teofil, sin Mihailov. Kada skončaše, na carski presto stupi carica Teodora sa svojim sinom Mihailom, a sveti Metodije dođe na patrijaršijski presto. I tada bezakona jeres propade potpuno, a Pravoslavlje zablista. Tada i čestno telo prepodobnog oca našeg Teofilakta bi preneseno iz zatočenja u Nikomidiju i položeno u crkvi nikomidijskoj, koju on beše podigao u čast i slavu Hristu Bogu našem.

Na današnji dan ljudi odlaze u crkvu i mole se za zdravlje svoje i svojih bližnjih, jer veruju u čuda Svetog Teofilakta.

Bonus video:

03:03

NAŠA CRKVA JE PRIHVATILA MILANKOVIĆEV KALENDAR, A NE PRIMENJUJE SE IZ JEDNOG RAZLOGA! Najtačniji je na svetu, reč je o zabludi?!

(Espreso / Mondo / Prenela: A.P)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.