DANAS POČINJE "NEDELJA PONOSA" U BEOGRADU: Predstavnici LGBTQI+ zajednice podsećaju na SVOJA PRAVA, šetnja u subotu

U Beogradu danas počinje "Nedelja ponosa", tokom koje će Beograd Prajd organizovati niz kulturnih, umetničkih i edukativnih događaja o LGBTI+ zajednici u Srbiji.

Prajd šetnja biće održana u subotu, 9. septembra i počeće u 16 časova u parku Manjež, a sama „Nedelja ponosa“ biće završena dan kasnije.

Ovogodišnja „Kuma Prajda“ je Ida Prester, pevačica benda Lollobrigida, dok će na koncertu nakon Prajd šetnje, takođe u parku Manjež, nastupiti Tam, Dzipsii, Filip Baloš, Lazar Ćirković, Filarri i Bejbi Motorola, kao i dreg kraljice i didžejevi.

Aktivnosti tokom „Nedelje ponosa“, kako su naveli organizatori, ove godine će posebnu pažnju usmeriti na pitanja i probleme sa kojima se suočavaju transrodne, interseks i rodno varijantne osobe zbog nedostatka Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba.

Beograd je prošle godine bio domaćin međunarodnog EvroPrajda, koji je održan uprkos nekoliko zabrana policije i protivljenju toj manifestaciji koje su predvodili pojedini predstavnici vlasti, crkve i desničarske organizacije.

Šetnja, u kojoj je učestvovalo više hiljada ljudi iz svih krajeva Evrope, tada je održana po skraćenoj ruti dugoj nekoliko stotina metara, koja je bila strogo kontrolisana od strane velikog broja policajaca.

Istovremeno, oni koji su se protivili održavanju te manifestacije sukobili su se sa policijom na nekoliko lokacija u gradu. Tada je povređeno više od 10 policajaca, a privedeno oko 100 osoba.

Za razliku od prošle godine, u javnosti, osim pojedinih političara i poneke organizacije, nema mnogo onih koji se glasno protive održavanju Beograd Prajda.

Ovogodišnji slogan „Nismo ni blizu“, kako su naveli organizatori, izabran je jer oslikava borbu LGBTI+ pokreta za ravnopravnost, dostojanstvo i ljubav.

Prema njihovim rečima, „nismo ni blizu“ jer je nasilje prema LGBTI+ građanima Srbije i dalje široko zastupljeno, jer istopolne zajednice i dalje nisu pravno prepoznate i regulisane, jer zdravstvo i zakon diskriminišu transrodne osobe.

„Nismo ni blizu, jer nismo slobodni da partnera ili partnerku držimo za ruku na ulici. Nismo ni blizu, jer nam država i dalje oduzima ustavno zagarantovano pravo na slobodno okupljanje. Nismo ni blizu, jer ni jedan zahtev Beograd Prajda i dalje nije ispunjen“, naveli su organizatori.

Zahtevi Beograd Prajda su isti od 2017. godine – traži se usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama, Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBTI+ osobama.

Među zahtevima je i usvajanje lokalnih akcionih planova za razvoj LGBTI+ zajednice, izvinjenje svim građanima i građankama Srbije koji su bili progonjeni pre 1994. godine zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, edukacija mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, kao i brza i lako raspoloživa preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa (PrEP i PEP).

Bonus video:

(Espreso/ Agencije)