NEĆE IMATI KO DA UČI DECU: Sve manje interesovanja za prirodne nauke, NIKO NEĆE u nastavnike, POSTOJI LI REŠENJE?

Na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu za nastavnika fizike i hemije ove godine prijavio se samo po jedan kandidat. Za nastavnika matematike osam. Slična je situacija i na ostalim univerzitetima u Srbiji, piše "Euronews Srbija".

Na Matematičkom fakultetu u Beogradu na smeru nastavnik matematike, mesta ima za 70 brucoša, a prijavilo se svega 16 kandidata. Istu muku dele beogradski fakulteti gde se školuju nastavnici fizike i hemije.

Srbija se već suočava sa nedostatkom nastavničkog kadra. Nedostaje oko 700 nastavnika matematike, a deficitarni su i nastavnici informatike, fizike, hemije, stranog jezika. Stručnjaci kažu da su glavni razlog male plate u prosveti, ali i degradacija nastavničke profesije. Prodekan za nastavu PMF-a u Novom Sadu prof. Tatjana Pjevac kaže da na tom fakultetu ima puno budžetskih mesta, ali da je interesovanje za nastavnička zanimanja izuzetno malo.

"Zaista ćemo doći u veliki problem ko će decu u osnovnim i srednjim školama podučavati iz deficitarnih zanimanja - fizike, hemije, matematike", rekla je profesorka.

U Beogradu isti problem

Na Matematičkom fakultetu u Beogradu situacija je za nijansu bolja nego prošle godine, ali su i dalje daleko od željenog broja kandidata. Prošle godine se prijavilo samo osam kandidata za nastavnika matematike, dok ove godine imaju 16.

Prodekan za nastavu Matematičkog fakulteta u Beogradu prof. Miloš Arsenović kaže da u poređenju sa prošlom godinom sada imaju duplo više kandidata, ali da je "dva puta jako malo, jako malo".

"Mi delimo muku sa drugim nastavničkim fakultetima. Nije to specifika samo matematike. Evo ovde komšije su nam fizičari i hemičari istu muku muče", kaže prof. Arsenović.

Nastavnici kažu da se prosveta zaobilazi, pre svega zbog male plate i lošeg statusa profesora. "Biti prosvetni radnik u Srbiji je danas teško, ometani ste i ne dozvoljava vam se autoritet znanja sa više strana. Sa jedne strane Zakon je omogućio roditeljima da se mešaju u posao nastavniku sa druge strane ministarstvo je napravilo takav program koji ne dozvoljava kritičko mišljenje već gradi poslušnike od te dece", kaže Stanko Kržić, profesor srpskog jezika i književnosti i dodaje da je "društvo u fazi krajnje metastaze".

Nastavu drže i penzioneri

"Kancer je zahvatio sve institucije i sada uspeva da zahvati i prosvetu. Ta mestastaza je opasna i sa sobom nosi žrtve i nažalost te žrtve smo imali nesreću da gledamo", rekao Kržić. Mali broj zainteresovanih za ovaj poziv, dovešće do deficita kadra, koji je već primetan u mnogim školama, pa je direktorima teško da pronađu zamenu, a nastavu drže inženjeri, apsolventi, često i penzioneri.

Na fakultetima su svesni da studijski program mora biti interesantniji, ali predlažu i uvođenje stipendija za najbolje učenike već u srednjim školama. "Da se potpiše nekakav ugovor čak sa školama, ako završite u roku studije, plus jedna godina, imate radno mesto. To bi već bilo nešto i naravno povišica plate, ozbiljna povišica", kaže prof. Miloš Arsenović.

Dekani prirodno-matematičkih fakulteta, koji imaju puno nastavničkih smerova, održali su krajem marta, početkom aprila sastanak i dali nekoliko predloga šta bi država morala da preduzme da se slika promeni, da se na studije upisuje više kandidata.

Traže povećanje plata

"Danas deca gledaju od čega će živeti. Materijalni status nastavnika treba da bude bolji, da plata bude iznad proseka u Srbiji. Takođe, ugled profesije nastavnika je degradiran i to đaci vide", kaže prof. Pjevac.

Neki od predloga su i da se ukine petogodišnje obrazovanje za nastavnike. Po aktuelnom Pravilniku koji propisuje stepen obrazovanja nastavnika, za rad u školi kandidat mora da ima završene osnovne i master studije. "Naš predlog je da u školama rade kandidati koji su završili osnovne, četvorogodišnje studije. Pošto su to kod nas integrisane studije koje traju pet godina, tendencija je da se vratimo sistemu četiri plus jedan, da oni u prve četiri godine studija imaju predmete iz psihologije, pedagogije, metiodike i da onda upišu master studije", navela je ona.

Dodaje da je jedan od predloga i da se uvedu dvopredmetne studije, tako da kandidati mogu da predaju dva predmeta u školi, primera radi matematiku i fiziku. Svesni problema i dekani osam nastavničkih fakulteta Univerziteta u Beogradu napravili su platformu za poboljšanje položaja nastavnika i privlačenje budućih studenata. Tu platformu je u martu ove godine usvojio Senat Univerziteta u Beogradu. Osim stipendija, prema njihovom mišljenju buduće nastavnike motivisali bi i stanovi, a sve ovo bi trebalo uvrstiti u Strategiju obrazovanja do 2030. godine.

Problem i ugovori na određeno

Situacija nije bolja ni na učiteljskim fakultetima širom Srbije. Dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu prof. Danimir Mandić kaže da je interesovanje za taj fakultet još uvek zadovoljavajuće, ali da je na drugim učiteljskim fakultetima - Vranju, Somboru interesovanje za učiteljski poziv malo. "Već imamo situaciju da se pojavljuju deficiti kadrova učitelja i nastavnika i to bi trebalo rešiti. Više je faktora koji utiču na to. Jedan deo se odnosi na materijalna sredstva. Svuda u svetu plata učitelja i nastavnika je za 20 - 30 odsto veća od prosečne plate. I ovde je najvaljeno povećanje plate nastavnicima i nadamo se da ćemo moći da motivišemo mlade da upisuju nastavničke fakultete", rekao je Mandić.

Dodaje da je problem i status radnog odnosa, jer veliki broj njih više godina radi na određeno vreme. Smatra da se to mora rešavati, kako bi mogli da podignu kredit, zasnivaju porodicu. "Poseban problem je odnos dece i roditelja prema nastavnicima. Moramo da izgradimo poštovanje, odnos poverenja. Nastavnik mora da ima saradnju sa roditeljima, decom, ali mora da se zna da on na pravi način prati, meri, vrednuje svaki korak učenika i da roditelji ne bi trebali da se mešaju u taj deo posla. Mora i da se napravi jedna temeljita unutrašnja reforma obrazovanja, da se menjaju metode rada, organizacija rada", zaključio je on.

Bonus video:

(Espreso / Euronews Srbija)