konačno pod pravim krovom!
JEDVA SAM ČEKALA DA SE OKUPAM I DA SPAVAM U TOPLOM: Reči male Olivere iz novog stana će vas rasplakati! (FOTO)
Malenu Oliveru upoznala je cela Srbija zahvaljuući gestu njene učiteljice Jelene Šobot. Život i priča ove devojčice i njene porodice dirnula je mnoge.
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
Olivera ima deset godina i nikada nije imala pravi krov nad glavom. Do danas! Nikada nije osetila toplinu doma, ni doživljaj pravog detinjstva kao njeni vršnjaci. Porodica Marković, izbegla iz Kosovske Mitrovice u Beograd, 17 godina vodi bitku za život. Preživljavanje. A onda je Oliveru, njenu braću i majku zadesila još veća tragedija. Preminuo im je otac od smrzavanja i gladi.
Ipak, Markovićima se sreća osmehnula i zahvaljujući gestu Jelene Šobot i još jedne osobe, život im se okrenuo za 180 stepeni.
Ekipa Espresa posetila ih je u barakama na Čukaričkoj padini gde su živeli u potpunoj bedi i nehumanim uslovima za život.
Međutim, u samo jednom danu sve se promenilo: danas je naš portal ponovo posetio malu Oliveru, ali sada u drugačijem okruženju.
Ova devojčica, njena sestra i majka sada su na toplom i sugurnom. Milica Ignjatović je žena velikog srca koja je ovim unesrećenim bićima vratila veru u ljude, u život, u bolje sutra. Ona je bukvalno izašla iz svog stana sa jaknom i osnovnim stvarima, da bi ova porodica što pre mogla da se skloni iz katastrofalnih uslova u kojima je do juče bila.
- Ja sam sada najsrećnija i sve želje su mi ispunjene - rekla je malecka Olivera i skočila u zagrljaj Milici koja je pored učiteljice Jelena osoba koja je prepoznala bol u tugu u ovoj devojčici.
Olivera, njena mama Tatjana i sestra uselile su se u stan na Čukaričkoj padini koji im je Milica ustupila na korišćenje. Nakon godina i godina života u bedi i neizvesnosti - konačno imaju krov nad glavom.
Milica Ignjatović, dobročiniteljka, je u razgovoru za naš portal rekla da nema te stvari koja bi joj pružila veću satisfakciju od osmeha na Oliverinom i Jovaninom licu i objasnila kako je došla na ideju da ovo učini, i zbog čega.
- Saznala sam preko medija i nakon čitanja o mučnom životu sa kojim su se suočavali, nisam mogla da se otrgnem misli da moram da im pomognem. I tako je i bilo. Uzela sam najosnovnije i sa suprugom i sinom prešla kod moje majke da bi oni mogli što pre da krenu sa normalnim životom - objašnjava Milica i dodaje:
- I sudbina je tu umešala prste. Ja sam takođe iz Kosovske Mitrovice i takođe sam morala da napustim svoj dom, ali nikada nisam bila suočena sa time da nemam šta da jedem ili da nemam gde da prespavam. A Olivera i Jovana, ovako mlade to nikada nije ni trebalo da osete.
Prema njenim rečima, Markoviću su divna bića, koja svoju zahvalnost izražavaju nevino i na način na koji nikada nije osetila.
- Moji prijatelji se nisu iznenadili kada su čuli za akciju, jer sam i njima pomagala. Ali, nikada nisam osetila veću ljubav i poštovanje, nego sad.
Olivera se nije odvajala od svojih anđela čuvara. Jelene i Milice. Zahvaljujući njima, ove devojčice konačno znaju šta znači imati DOM.
Učiteljica Jelena, koja je čitavu akciju pokrenula ne krije oduševljenje:
- Kada im je otac preminuo, znala sam da je to kap koja je prelila čašu, da mora nešto da se uradi. I zahvaljujući dobrim i humanim ljudima, uspevali smo. A onda je došla Milica i obradovala sve nas. Svojim velikim srcem ustupila je svoj dom ne tražeći ništa za uzvrat, a to mogu samo veliki ljudi - kazala je Jelena za Espreso.
Prema Miličinim rečima, Oliverinoj i Jovaninoj sreći nije bilo kraja kada su ušle u stan, a najviše su se obradovale kupatilu.
- Neprestalno su ponavljale, "hvala ti teta Milice, hvala ti". Ne možete ni da zamislite te osmehe kada su se ušuškale u topao krevet - priča Milica sa suzama u očima.
Oliverina majka Tatjana, pokušavala je da zadrži suze, ali nije uspela. Bilo je jače od nje... Ona je jako loše zdravstveno, a gubitak supruga učinio je situaciju još gorom. Međutim, zahvaljujući velikom srcu Jelene i Milice, Tatjana ponovo ima osmeh na licu.
- Ne znam šta da kažem, sem jedno veliko - hvala. Ja sam sada najsrećnija. Ne znam da li mogu još nešto da poželim, osim da mi njih dve završe školu. Samo to - priča Tatjana kroz suze.
A malena Olivera i Jovana... Devojčice koje su se do juče kupale u kazanu i spavale ispod najlona, sada su po prvi put osetile topao krevet.
- Jedva sam čekala da se okupam i da spavam. I da jedem - priča Olivera dok u rukama drži igračke, koja nikada nije imala.
Miličino veliko srce i Jelenina dobrota učinile su da ova porodica oseti sreću posle mnogo vremena. Sada je pokrenut postupak da dobiju socijalnu pomoć i svoj dom. Milica im je ustupila svoj stan, a do tad, bitka se nastavlja.
Ipak, ono najvažnije je učinjeno. Porodica Marković više ne mora da pretura po kantama, da spava napolju i da se bori za osnovne egzistencijalne uslove.
Još jednom je humanost pobedila. Još jednom smo pokazali da ima dobrih ljudi, koji neće okretati glavu na drugu stranu na tuđu nesreću. Milica je pokazala da nečije malo - nekome znači sve.
Oliverina tužna sudbina dirnula je mnoge, i sada konačno može da živi kao pravo dete, što i jeste.
BONUS VIDEO: Socijalno ugrožena porodica!
(M.B.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
