Nagrada za životno delo Asocijacije arhitekata Aleksandru Stjepanoviću, Svetislavu Ličini i Dimotriju Mladenović
Dobitnici nagrada, Foto: Promo

arhitektura

Nagrada za životno delo Asocijacije arhitekata Aleksandru Stjepanoviću, Svetislavu Ličini i Dimotriju Mladenović

Godišnja Velika nagrada Asocijacije srpskih arhitekata dodeljuje se firmama – kompanijama i arhitektonskim biroima koje su učestvovale i dosledno proizvodile istaknutu arhitekturu, enterijere i dizajnerske proizvode

Objavljeno:

Asocijacija srpskih arhitekata (ASA) odaje počast arhitekti čije sveukupno životno delo - realizovani i nerealizovani arhitektonski projekti, pisana reč, pedagoški i drugi javni rad, kritička reč u arhitekturi, uticaj na stručno i javno mnjenje, kao i sveukupan značaj na srpsku arhitekturu – zavređuju istorijsku pažnju.

Nagrada se dodeljuje pregaocima čije delo poseduje kombinacije vrhunskih kvaliteta ličnosti, profesionalizma, stručnosti i talenta arhitekte, njegove vizije i posvećenosti koji su proizveli dosledan i značajan doprinos razvoju arhitektonske misli i prakse, urbanističke teorije i prakse, postignuća na planu unutrašnjeg uređenja – enterijera, pejzažnog uređenja – hortikulture, strukturnog inženjerstva, arhitektonskog industrijskog dizajna (nameštaja i predmeta za svakodnevnu upotrebu), teorijskog naučnog i sveukupnog kulturnog rada u Srbiji i izvan nje, u regionu i šire.

Asocijacija srpskih arhitekata smatra Nagradu za životno delo najvećom čašću profesije koju jedan arhitekta može da dobije u našoj strukovnoj zajednici.

Nagrada se uručuje u vidu povelje, svečanog pisanog akta, kojim se daje posebna čast laureatu. Dobitniku Nagrade za životno delo ASA će prirediti samostalnu javnu izložbu, učestvovati u realizaciji monografije i predstaviti ga u časopisu ASA – Architectura/ Scientia/ Ars u vidu životnog intervjua.

Godišnja Velika nagrada Asocijacije srpskih arhitekata dodeljuje se firmama – kompanijama i arhitektonskim biroima koje su učestvovale i dosledno proizvodile istaknutu arhitekturu, enterijere i dizajnerske proizvode i na taj ili drugi način dale doprinos profesiji i svojim zajednicama u periodu od najmanje 10 godina.

Na predlog žirija koji je radio u sastavu: univ. prof. arh. Aleksandar Radojević, predsednik žirija, arh. Slobodan Maldini, zastupnik ASA, arh. Slobodan Dragović i univ. prof. dr arh. Predrag Arsić, Asocijacija srpskih arhitekata (ASA) objavila je dobitnike Nagrade za životno delo sledećim laureatima:

Za 2020. godiinu: univ. prof. u penziji, arh. Aleksandru Stjepanoviću,

za 2021. godinu: univ. prof. u penziji, arh. Svetislavu Ličini,

za 2022. godinu: univ. prof. u penziji, arh. Dimitriju Miti Mladenoviću.

Aleksandar Stjepanović, arhitekta stambenih blokova

Nezaobilazno ime u teoriji i praksi beogradske škole stanovanja je Aleksandar Stjepanović (rođ. 1931). Ovaj poznati arhitekta stambenih objekata bavi se, pored arhitektonskog i urbanističkog projektovanja, enterijerom i publicistikom. Njegov stvaralački opus broji preko 80 projekata, prvenstveno na polju stambene arhitekture, među kojima je više od trećine realizovano.

Nakon diplomiranja na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1957, Aleksandar Stjepanović se zapošljava u Urbanističkom zavodu grada Beograda. Godine 1963. postao je asistent na matičnom fakultetu. Habilitirao je 1972, a svoje radove verifikovao 1977. godine. Redovni profesor Univerziteta u Beogradu postao je 1988. Bio je dekan fakulteta od 1983. do 1987, predsednik Društva arhitekata Beograda (od 1995) i predsednik Saveza arhitekata Srbije, kao i član redakcije časopisa "Arhitektura-Urbanizam". Dobitnik je Velike nagradu za arhitekturu Udruženja arhitekata Srbije 1992. godine. Nosilac je dve Oktobarske nagrade grada Beograda (1975. i 1978), republičke nagrade dnevnog lista "Borba" (1975), nagrade ULUPUDS-a (1993). Osnivač je i član Akademije arhitekture Srbije od 1995.

Aleksandar Stjepanović je postao prvi srpski arhitekta koji je uspostavio duboku i dugotrajnu vezu između posleratne i mladih generacija arhitekata. Posedujući duboko poznavanje istorije i teorije arhitekture, i prihvatajući avangardu, on nikada nije samo ponovio status kvo, već ga je često i osporio. I u potrazi za smislenom arhitekturom, stvorio je zgrade velikog kvaliteta koje do danas prkose kategorizaciji, odražavaju njegovu stalnu evoluciju i uvek su sveže u svom pristupu.

Tokom više od 60 godina bavljenja Aleksandar Stjepanović imao je uticaj na svetsku arhitekturu, svojim radovima, aktivnostima na fakultetu, spisima i učešćem u žirijima takmičenja.

Svetislav Ličina, stvaralac široke lepeze prostornih objekata

Svetislav Ličina (r. 1931) završio je Arhitektonski fakultet u Beogradu 1956, zapošljava se u Urbanističkom zavodu grada gde radi do 1960. Potom, angažovan je u nastavi na svom matičnom fakultetu, da bi 1962. postao asistent. Od tada i sve do 1998, kada se povlači u penziju, gradi profesionalnu karijeru, a kao redovni profesor na Katedri za projektovanje, od 1992. do 1994. upravlja katedrom. Osim pedagoškim radom, bavi se arhitektonskim i urbanističkim projektovanjem, kao i spomeničkom arhitekturom. Autor je preko 70 projekata, od kojih je blizu 30 realizovano. Tokom aktivnog radnog veka, od 1986. do 1994, obavljao je dužnost predsednika Saveza arhitekata Srbije. Izlagao je na brojnim izložbama, između ostalih i na selekcionim izložbama beogradske arhitekture u Njujorku (1986), Milanu (1990) i Moskvi (1995). Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za 1980, Velike nagrade arhitekture SAS-a (1985), republičke nagrade dnevnog lista “Borba” (1974) i godišnje nagrade Saveza arhitekata Srbije (1997/98). U vreme njenog osnivanja 1995. Član Akademije arhitekture Srbije.

Opus Svetislava Ličine je heterogen i obuhvata dela od skulpture i pejzažne arhitekture, do stambenih i poslovnih zgrada i javnih univerzitetskih objekata. Ono što je očigledno je da on nikada nije pratio trendove, već je utabao sopstveni put u srpskoj arhitekturi, zasnovan na tradicionalnoj arhitekturi podneblja, novim tehnologijam i klasičnim ili savremenim materijalima. Njegova zgrada Filozofskog fakulteta stilski se oslanja na tradicionalnu gradnju na Balkanu, a njegova upotreba prirodnog kamena na fasadi daje zgradi svež izgled u odnosu na okolinu.

Dimitrije Mladenović, arhitekta i urbanista - vizionar

Dimitrije Mladenović (r. 1936) diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1961, potom radi u Odeljenju za urbanizam i arhitekturu u Zrenjaninu, do 1967, kada postaje asistent na matičnom fakultetu. Magistrira 1975, a od 1988. je profesor na Katedri za urbanizam i prostorno planiranje kojom upravlja 1987–90. i 1995–97. godine. Predsednik Urbanističkog saveza Srbije od 1972 do 1974., predsednik Društva arhitekata Beograda od 1987 do 1995. Početkom 21. veka profesor na Arhitektonskom fakultetu u Poznanju, u Poljskoj. Osim urbanističkim projektovanjem i planiranjem, kao svojim glavnim opredeljenjem bavi se arhitektonskim projektovanjem, pedagogijom i naučno-istraživačkim radom. Učesnik na više od 40 urbanističkih i arhitektonskih konkursa, preko 20 puta nagrađen. Odlikovan je ordenom Komandorie, jednim od najviših poljskih odlikovanja u oblasti javnog i kulturnog života. Nosilac je povelje Urbanističkog saveza Jugoslavije (1973) i nagrade ministra za kulturu i umetnost Poljske (1986).

Dimitrije Mita Mladenović je svoje znanje i iskustvo u urbanističkom projektovanju stečeno na domećem tlu preneo u Poljsku, gde je bio aktivan na mestu univerzitetskog profesora. Radeću sa tamošnjim studentima, on je ipak realizovao urbanističke planove i projekte vezane za srpsko tle, posebno za problem izlaska Beograda na reke i rešavanje centralnog urbanog čvorišta grada – Savskog amfiteatra. Svoja urbanistička rešenja je predstavio na brojnim urbanističkim konkursima na kojima je osvojio impozantan broj nagrada i drugih priznanja.

Urbanističke studije Dimitrija Mite Mladenovića počivaju na dubokom razumevanju, ne samo arhitekture već i filozofije, istorije, teorije i kulture. On je spojio Istok i Zapad, ne kroz stereotipne projekte, već putem dubokih i promišljenih studija prostora koje uvažavaju globalne arhitektonske trendove, ali uzimaju u obzir i lokalne kulture, tradicije i druga dostignuća narodnog stvaralaštva. Dao je primer velikodušnosti jer podržava druge arhitekte, a posebno studente i podstiče ih da rade na konkursima ili kroz saradničke projekte. Iz svih ovih razloga, žiri Nagrade za životno delo Asocijacije srpskih arhitekata izabrao je Dimitrija Mitu Mladenovića za laureata za 2022. godine.

(Espreso)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.