KOLIKO ISKRICA, TOLIKO MUŠKIH GLAVICA: Otkrivamo simboliku BADNJEG dana, kad se mire zavađeni!

Dan uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika, Božića, zove se Badnji dan, a veče - Badnje veče. Tada se ne spava već se željno iščekuje Hristovo rođenje.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Pravoslavni vernici u Srbiji obeležiće ovaj dan na liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom trpezom.

Običaj je da domaćin ranom zorom Badnjeg dana ode po badnjak u obližnju šumu, a domaćice počinju da pripremaju božićnu trpezu.

Badnji dan je dobio naziv po badnjaku, jer se na taj dan unosi u kuću, a zatim se na Božić zapali.

Božić po julijanskom kalendaru, pored srpske, slave i ruska, jermenska crkva, Sveta gora i jedan deo koptske crkve

Badnjak treba da sačinjava grančicu hrasta, drena i slame. Slama simboliše Isusove jasle (odmah po rođenju je bio stavljen u slamu). Badnjak se sve do večeri drži napolju ili u predsoblju kuće, a tek na Badnje veče se unosi u kuću.

Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Domaćin unosi badnjak na svom desnom ramenu i govori:

"Dobro veče, srećno vam badnje veče".

Badnjak je bitan simbol u hrišćanstvu zato što se smatra da ga je Josif zapalio u pećini u kojoj je rođen Isus kako bi zagrejao tek rođenu bebu i Mariju Bogorodicu.

Po završetku, domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.