MUZEJ NADEŽDE PETROVIĆ TRULI USRED BG! Fasada opada, stvorila se RUINA, a evo šta su nam rekli NADLEŽNI (FOTO)

Oštećena fasada, zarđali oluci, katanac na vratima i tabla koja nagoveštava da će objekat do daljnjeg biti zatvoren za publiku.

Tako danas, ukratko, izgleda Memorijalni muzej Nadežde i Rastka Petrovića u Beogradu.

"Zbog neodložnih radova na popravci zgrade muzej će do daljnjeg biti zatvoren za publiku", navodi se u obaveštenju.

"Do daljnjeg" pretvorilo se u godine koje ne idu na ruku ovom zdanju u Profesorskoj koloniji.

Ono što je trebalo da bude ponos grada i sećanje na lik i delo Nadežde Petrović i njenog brata Rastka, sada je sramota sa neizvesnom sudbinom.

Ako je suditi po onome što smo zatekli na licu mesta, u Ulici Ljube Stojanovića na Paliluli, neodložni radovi na ovom objektu ipak su odloženi.

Do kada, pokušali smo da saznamo.

Ovaj muzej je postao deo Narodnog muzeja 1975. godine zahvaljujući plemenitom daru – legatu Ljubice Luković, sestre Nadežde i Rastka Petrovića. Reč je o porodičnoj kući darodavca Ljubice Luković sagrađenoj dvadesetih godina prošlog veka.

Ljubica je Muzeju zaveštala svu svoju imovinu, uključujući i porodičnu kuću u kojoj je Spomen-muzej otvoren. Osim radova Nadežde Petrović, Ljubica Luković je Muzeju zaveštala i vrednu kolekciju slika iz zbirke samog Rastka Petrovića.

Kako navode iz Narodnog muzeja u okviru legata čuvaju se i lični predmeti, porodične fotografije i uspomene iz života ovih značajnih umetnika, danas izuzetno dragoceni dokumenti za razumevanje i tumačenje različitih aspekata njihovih ličnosti i stvaralaštva.

Kada je izvršena revitalizacija objekta i kada je ovaj muzej otvoren za javnost?

Revitalizacija objekta prema projektu arhitekte Milana Pališaškog izvršena je 1974. godine, a već naredne, 1975. godine Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, otvoren je za javnost. U njemu je međutim, veoma kratko vreme bila izložena zaostavština Rastka Petrovića, da bi već 1986. godine zbog neadekvatnih uslova za čuvanje i izlaganje, postavka bila zatvorena za posetioce, ističu za Espreso iz Narodnog muzeja.

Zašto zgrada Memorijalniog muzeja Nadežde i Rastka Petrovića nije obnovljena?

Objekat iz dvadesetih godina nije bio uslovan i već tada je ustanovljeno davlaga koja se u objektu pojavila, ozbiljno može da ugrozi dobra koja su izložena. Tada su, kako bi bili sačuvani, predmeti preneti u centralnu zgradu Narodnog muzeja. Spomen muzej Nadežde i Rastka Petrovića je, kao i Muzej Vuka i Dositeja, Galerija fresaka, Arheološki muzej Đerdapa i muzejska jedinica Lepenski Vir, u sastavu Narodnog muzeja u Beogradu. Kapitalno održavanje objekata, sanacija i adaprtacija objekata u kojima se čuvaju i izlažu kulturna dobra koja su Narodnom muzeja u Beogradu poverena na čuvanje svakako jeste jedan preduslov zahvaljujući kojem se stvaraju uslovi za adekvatno čuvanje i izlaganje kulturnih dobara. Nakon sanacije Muzeja Vuka i Dositeja Narodnog muzeja u Beogradu koja je završena 2013. godine, ali i najvećeg poduhvata do sada, sanacije i adaptacije centralnog objekta Narodnog muzeja u Beogradu na Trgu Republike, u ovom trenutku su u toku aktivnosti koje će za cilj imati sanaciju objekata Galerije fresaka i Spomen muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, kažu iz Narodnog muzeja.

Da li je u planu i ponovno otvaranje muzeja za javnost? Da li je urađen najavljeni projekat sanacije i adaptacije?

Kada je reč o sanaciji Spomen muzeja Nadežde i Rastka Petrovića u toku je izrada projektnih zadataka, nakon čega sledi izrada projektne dokumentacije, a potom i izvođenje radova. Imajući u vidu gabarite i koncepciju objekta verujemo da ćemo već naredne godine imati još jedan muzej kojim ćemo moći da se ponosimo, objašnjavaju iz Narodnog muzeja.

Stanovnik Ulice Ljubomira Stojanovića rekao nam je da je do pre otrprilike godinu dana u pomenutom objektu živela žena, zaposlena u Narodnom muzeju, koja je bila zadužena za čuvanje Spomen muzeja Nadežde i Rastka Petrovića.

U Spomen muzeju Nadežde i Rastka Petrovića niko ne živi, ali je dugi niz godina u jednom delu objekta živeo zaštićeni stanar, navode za Espreso iz Narodnog muzeja.

Kada je Muzej zatvoren za posetioce 1986. godine, zbirka koju čine slike, biblioteka, razglednice, ploče i predmeti primenjene umetnosti, kao i nameštaj, sklonjeni su u Narodni muzej.

Deo je izložen, a deo se nalazi u depou. Plan je da kada bude obnovljen Muzej porodice Petrović u Profesorskoj koloniji, u prizemlju budu izložena lična i kulturna dobra Nadežde i Rastka, a na prvom spratu bi se organizovala kulturna dešavanja.

Ko je bila Nadežda Petrović?

Nadežda Petrović rođena je u Čačku, 11. oktobra 1873. godine. Bila je srpska slikarka i fotograf. Jedna je od osnivača Kola srpskih sestara i prvi sekretar organizacije.

Njen opus obuhvata skoro trista ulja na platnu, oko stotinu skica, studija i krokija kao i nekoliko akvarela. Jedna je od najpoznatijih srpskih impresionista i najvažnija srpska slikarka tog perioda.

Prvu, nažalost i jedinu samostalnu izložbu, Nadežda Petrović organizuje u prostorijama Velike škole u Beogradu, 25. avgusta 1900. godine. Iako joj je donekle priznala talenat, tadašnja kritika je bila nemilosrdna u pogledu njenih „novotarija”, ali i u pogledu uzora na impresionističke slike, koje je jedan kritičar čak nazvao „bolesnim i trulim mozgovima”.

Na toj izložbi izložila je 19 slika koje pripadaju minhenskom periodu njenog stvaralaštva. Taj period traje do 1903. godine. Poznate slike iz tog perioda su: „Breze”, „Bavarac sa šeširom”, „Iz Iberžea”, „Vršidba”, „Sedeći ženski akt”, „Kupačice”... , navodi se na sajtu edukacija.

Pored svih negativnih kritika, Nadežda ostaje nepokolebljiva i nastavlja da se bori za svoje ideje i ideale. Burna 1908. godina donosi velike demonstracije u Beogradu, koje predvodi Branislav Nušić. Nadežda prekida nastavu u školi i sa učenicima kreće na demonstracije. Kada se ubrzo pojavila na balkonu Narodnog pozorišta pozdravljena je ovacijama mase. Tih dana dobija nadimak „Jugoslovenska Nada”. Poziva na borbu protiv tiranije austrijskog cara, na borbu za slobodu. Osnovala je Ligu za nacionalna prava potlačenih žena, Odbor Srpkinja.

Poslednje godine Nadežda Petrović provela je kao dobrovoljna bolničarka u Balkanskim ratovima. Dodeljena joj je medalja za hrabrost za njen trud tokom rata. Nije htela da ostane u sanitetu već je izričito zahtevala da je pošalju na sam front u improvizovanu bolnicu. U jeku borbi, dok je u bolnici vladala epidemija pegavog tifusa, Nadežda Petrović, i sama iscrpljena, poslednjom snagom slikala je šatore valjevske bolnice, sve dok zarazna bolesti nije i nju oborila. Bolovala je sedam dana, a umrla 3. aprila 1915. godine.

Lik Nadežde Petrović nalazi se na novčanici od 200 dinara.

Ko je bio Rastko Petrović?

Rastko Petrović je bio srpski diplomata, pesnik, romansijer, pripovedač, esejista, slikar, likovni i književni kritičar. Rođen je 03. marta 1898. godine u Beogradu, a umro je 15. avgusta 1949. godine u Vašingtonu. Rastko Petrović je bio deveto dete Mite i Mileve Petrović. Njegov otac, Mito Petrović, je bio član Poreske uprave Beograda. Majka Mileva, devojački Zorić, je bila učiteljica i sestričina političara Svetozara Miletića.

Rastku je ime dao kum Jaša Tomić, nekadašnji istaknuti novosadski pisac. Rastko je bio najmlađi u svojoj porodici. Iako je rano ostao bez majke, u detinjstvu je bio mažen i pažen od strane svojih sestara, koje su se sa velikom ljubavi i nežnosti odnosile prema najmlađem bratu.

U toku rata je Rastko sa sestrom Zorom prešao preko Albanije i stigao u Francusku, u Nicu i tamo nastavio gimnaziju koju je počeo u Beogradu. U gimnaziji, u Nici je upoznao i sprijateljio sa Dušanom Matićem. U Parizu je studirao pravo.

Svoju drugu knjigu Rastko Petrović je objavio 1922. godine. Reč je o zbirci pesama naslova „Otkrovenje“. Sa ovu zbirku pesama dobijao je više negativnih kritika od strane tadašnjih književnih kritičara.

Umro je u 51. godini života od tromboze srca. Održan je crkveni obred u pravoslavnoj crkvi u Vašingtonu, gde je i sahranjen.

Njegovi posmrtni ostaci prenijeti su brodom 1986. godine i pogrebeni su na Novom groblju u Beogradu, navodi biografija.org.

(Espreso)