KAKO JE VRABAC POSTAO SIMBOL BEOGRADA? Mnogi ne znaju, a iza svega se krije ISTORIJSKA PRIČA!

U našim krajevima vrabac se smatra jednom od najčešćih ptica, međutim to nije razlog zbog čega je postao simbol naše prestonice - iza toga se krije istorijska priča.

Vrabac je najrasprostranjenija ptica na celom svetu koja se nastanjuje u svim predelima, osim na Antarktiku. Spada u porodicu ptica pevačica koja se pojavljuje u više vrsta. Gruba podela razdvaja vrapce na one iz porodice Passeridae koji nastanjuju Evropu, Aziju i Afriku, i one iz porodice Emberizidae koji žive u Severnoj i Južnoj Americi.

Najveća ptica Balkana ponovo na Staroj planini, decenijama je nije bilo

U Srbiji se gnezde četiri vrste vrabaca – pokućar, poljski, španski i kamenjar, koga ima i najmanje.

Oni su mali, brzi i okretni, uglavnom braon i sive boje. Mužjake odlikuje siva kruna, obrazi i stomak, a vrat i kljun su crne boje. Kod ženki izostaju ovakve kombinacije boja. Teški su svega 30 grama, dugački između 14 I 16 cm sa rasponom krila od 25 cm.Vrabac ima noge i prste koje su prilagođene za stajanje na grani i žicama, a njihov kljun je idealan za kljucanje semena i zrna.

Hrani se semenjem biljaka, insektima i ostacima hrane za ljude i domaće životinje. Životni vek vrapca je oko godinu i po, a telo mu je bez perja veličine oraha.

Stvari koje verovatno niste znali o vrapcima:

Vrapci su monogamni. Imaju samo jednog partnera za celi život, ali neki od njih „varaju“ i povremeno se pare s drugim partnerim. Mužjaci vrapca žestoko čuvaju svoje partnerke kako ih drugi vrapci ne bi oteli.

Posmatranjem ponašanja vrapca može da se predvidi vreme. Ako se vrapci stišaju, kupaju u prašini ili samo sede u grmlju, verovatno će padati kiša. Ako su veseli i glasni, vreme će sigurno biti lepo i sunčano.

Vrapci su vrlo društveni. Sve rade zajedno – zajedno cvrkuću, zajedno se kupaju, zajedno let. Međutim, to ne znači da su uvek prijateljski raspoloženi jedni prema drugima. I mužjaci i ženke bore se za dominaciju i mogu biti agresivni jedni prema drugima.

Vrapci imaju izvrsnu memoriju. Oni mogu povezati sve što je povezano sa osobom u logičan lanac.

Kako je vrabac postao simbol Beograda

Legenda kaže da su u petnaestom veku Beograd opkolili Turci sa ciljem da ga osvoje. Iako je uspešno odbranjen, legenda kaže da je među brojnim telima stradalih pronađen jedan vrabac kroz čije su telo bile probodene tri strele.

Sa jedne strane, tu je sva tragedija rata, u tako malom i bezazlenom telu ptičice koja se našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Sa druge – oni koju su ovu legendu zapisali ili stvorili govorili su da je možda ovaj vrabac spasio tri života.

Nestajanje vrapca i koji su razlozi

Godine 2003. u prestonici je živelo oko milion i po vrabaca, nakon čega je zabelež podatak da se njihov broj za samo dest godina smanjio na 100.000. Iako mnogi smatraju da je sve veća prisutnost vrana i golubova uticalo na njihovo smanjenje Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ističe da ljudi pogrešno misle kada kažu da vrabaca više nema, jer golubova ima više.

„U suštini golubova ima više jer su mnogo izdržljiviji i prilagodljiviji gradskom životu, ali to nije uzrok nestajanja vrabaca. Rađena su neka istraživanja u kojima je navedeno da ova omiljena vrsta ptice Beograđana nestaje i zbog buke i zagađenog vazduha“, objasnio je za portal N1.

On navodi da je vrabaca nekada bilo mnogo više i da se njihova brojnost smanjuje jer im okolnosti ne odgovaraju.

„Jedan profesor ornitolog smatra da ih ima sve manje jer ne mrvimo dovoljno, odnosno nema više te hrane koja njima odgovara. Druga stvar, naše uređenje parkova, odnosno parkovska politika, je užasno prilagođena nama ljudima. Za vrapce je važno da imaju puno žbunja, grmlja gde se oni odmaraju, stanuju i sklanjaju od drugih grabljivica, toga više nema. Kada pogledamo naše parkove to je uglavnom neko visoko drveće ili cveće“, zaključuje Stojiljković.

Bonus video:

(Espreso / N1)