BILI SMO U OAZI NADE BEOGRADA: Najranjivijim mališanima pruža sigurno utočište, tihi heroji su UVEK TU ZA NJIH!

Prihvatilište za decu Beograda namenjeno je smeštaju dece kojima su život, bezbednost i sigurnost ugroženi, koja su zanemarivana i žrtve su porodičnog nasilja. Ova ustanova svim svojim kapacitetima i uz pomoć socijalnih radnika, svakodnevno brine o četrdeset i dvoje dece i obezbeđuje im osnovne uslove za normalan život. Posetili smo ovu ustanovu i porazgovarali smo sa socijalnim radnikom Dušanom Božićem.

Uverili smo se da prihvatilište raspolaže svim prostorijama koje su neophodne za zadovoljenje elementarnih potreba dece i njihov normalan život. Sobe za odmor, rekreaciju, radionice, menza, spavaće sobe, kupatila, a tu je i teretana.

Sobe su odvojene za mušku i žensku decu, a po potrebi tu je i redovni psiholog sa kojim deca mogu pričati.

Celo prihvatilište je ukrašeno porukama dečje zahvalnosti onima koji brinu o njima i izvode ih na životni put, a na stepenicama su iscrtani i stihovi pesme koja je njihova zvanična himna.

Socijalni radnik ovog prihvatilišta, Dušan Božić kaže za portal Espreso da je ustanova namenjena pre svega smeštaju dece u uzrastu od sedam do osamnaest godina, kojima su život, zdravlje, bezbednost i sigurnost ugroženi.

"Prihvatilište za decu Beograda je ustanova socijalne zaštite namenjena privremenom smeštaju dece koja se nađu u kriznim situacijama. Namenjeno je deci uzrasta od sedam do osamnaest godina. Te krizne situacije mogu biti različite u kojima su život, zdravlje, bezbednost i sigurnost dece ugroženi. Te okolnosti su poput ugroženosti dece u uličnoj situaciji, ugroženosti dece u situaciji zanemarivanja i zlostavljanja, bilo kakve vrste nasilja, ili drugih kada je detetu neophodno osigurati bezbednost, izmeštanjem iz sredine u kojoj dete boravi. To može biti biološka porodica, hraniteljska porodica, ili neki drugi kontekst u kome se dete u tom trenutku našlo", objašnjava Dušan.

Kako kaže deci se redovno svakog dana serviraju pet obroka raznovrsne ishrane, a jelovnik se sastavlja u skladu sa preporukama nutricionista.

"Trenutno se u našem prihvatilištu nalazi četrdeset i dva deteta. Ukupan kapacitet je četrdeset i osam mesta. Ishrana dece u našoj ustanovi je koncipirana tako da zadovolji sve njihove razvojne potrebe, a jelovnik ustanove se izrađuje na osnovu preporuke i konsultacija sa nutricionistima. Deca u našoj ustanovi imaju pet redovnih obroka. Doručak, ručak, večera i dve užine. Doručci su koncipirani tako da budu raznovrsni što se tiče ishrane, od mlečnih proizvoda, jaja, mesa i raznog vrsta voća i povrća. Između redovnih obroka, deci pružamo i različita osveženja od slatkiša do sokova", kaže Dušan Božić.

Građani se redovno javljaju u želji da pomognu deci i doniraju im stvari za ličnu higijenu, garderobu, igračke, kao i ostale stvari. Svaka donacija se sprovodi u okviru zakona, a jedan od uslova je i zaključenje ugovora o donaciji.

"Građani na lokalu, ne samo u Beogradu, ali i šire, redovno se obraćaju našoj ustanovi sa idejom da pomognu. Neki građani se javljaju i doniraju igračke, obuću i garderobu. Pravna lica, odnosno firme donirale su nam higijensku robu za decu, zatim razne mobilijare i rekvizite za decu, kao i računare i laptopove. Tako da od momenta kada se ljudi jave sa nekom idejom da nešto doniraju, sledi pravno formalni deo u smislu ugovora o donaciji i slično. U međuvremenu mi preispitamo potrebe dece i pitamo mi ih šta bi njima konkretno značilo i onda preuzimamo donaciju", tvrdi on.

Prihvatilište pomaže decu i tako što im pruža razne vrste aktivnosti i radionica u cilju njihovog osposobljavanja i osamostaljivanja u kasnijem periodu života. Sve u skladu sa potrebama dece koja žele da u budućnosti postanu frizeri, automehaničari, manikiri, ili možda žele da se bave nekim drugim zanimanjem.

"Sva deca kod nas u ustanovi su uključena u sistem osnovnog obrazovanja i u sistem srednjoškolskog obrazovanja. Zatim, u zavisnosti od uzrasta dece planiraju se i različite aktivnosti, pa tako za decu koja su adolescenti planiramo i aktivnosti njihove emancipacije, resocijalizacije i osamostaljivanja. Sve u cilju da taj njihov srednjoškolski proces, prati i dodatan proces koji će im olakšati i omogućiti osnaživanje i osamostaljivanje u kasnijem periodu života. Neke od tih aktivnosti radimo mi lično ovde, neposredno sa decom, dok ostale sa našim kolegama iz drugih organizacija. Deca idu na različite radionice i stručne prakse, sve u zavisnosti koje dete kakve aspiracije ima. Recimo, deca se osposobljavaju da budu frizeri, da budu automehaničari, manikiri, pedikiri i sve ono što je sada aktuleno", kaže on.

U prihvatilištu se nalaze i zbrinjavaju se deca iz svih sedamnaest opština Beograda. Među najbrojnijom decom su Romi. Poslednjih godina se beleži i sve veći broj zbrinjavanja novih korisnika.

"Grad Beograd na osnovu odluke o pravima i uslugama iz domena socijalne zaštite, pruža usluge privremenog smeštaja za decu sa svih sedamnaest opština grada Beograda. Specifičnost naše ustanove je u tome, što mi možemo da vršimo i urgentne prijeme dece iz unutrašnjosti kada se ona zateknu na teritoriji grada Beograda. Uglavnom u strukturi naših korisnika dominiraju velike beogradske opštine, naročito su to periferije grada, poput Obrenovca, Čukarice, Palilule. To su opštine koje imaju veliki broj stanovnika i čija je struktura takva da između ostalog ima i velikog broja romskog stanovništva i stanovništva koje se vraća iz inostranstva na osnovu sporazuma o readmisiji. Ono što je zanimljivo, poslednjih godina imamo sve veći broj zbrinavanja dece čija bezbednost nije ugrožena već dolaze iz porodica, koja su zanemarivana i koja su žrtve porodičnog nasilja", pojašnjava Dušan Božić.

Ono što je najlepše u karijeri svakog socijalnog radnika, jeste trenutak kada se osoba koja je izašla iz prihvatilišta, osposobila za život i oformila porodicu, poseti prihvatilište u znak zahvalnosti prema onima koji su brinuli o njoj i izveli je na životni put.

"Predispozicija ove dece, od njihovog ranog rasta i razvoja je takva da oni imaju malo šansi da u mladalačkom dobu ostvare sve svoje potencijale. Upravo zbog okolnosti i konteksta u kojima su živeli. Međutim, mnoga deca su uspela da ostvare određeno obrazovanje ili da nauče određeno stručno zvanje, i samim tim da pronađu svoje zanimanje. Tako da su nam dolazili momci i devojke koji su se osamostalili i postali roditelji, i sa puno zahvalnosti su se obraćali našim starijim kolegama. Ja sam prošle godine prisustvovao susretu jednog dečaka koji se ostvario kao profesionalni kuvar u inostranstvu, koji je došao kod nas, javio se kolegama koji su brinuli o njemu, popričao sa njima i popio kafu", priča kroz osmeh Dušan.

(Espreso)